10 godina filmske magije Branka Radakovića

Povezani članci

• EKSKLUZIVNO:Dodik se povjerio Snežani Čongradin: Turci vijekovima rade protiv Srba
• Vlast kosovske događaje koristi za nacionalističko divljanje u Vojvodini i Novom Sadu
• Ljubav za sve
• POSTJUGOSLAVENSKI REKVIJEM: UBIJANJE BOSNE, TRIDESET KRVAVIH GODINA
• MEĐUNARODNI SUSRET I AKREDITACIJA U INSTITUTU ZA UMETNIČKU IGRU
• FILIP VIŠNJIĆ NAGRADA ZA ŽIVOTNO DELO

Zadnjih 10 godina multimedijalni umetnik, Branko Radaković bavi se i filmom. Jednog oktobarskog dana 2006. usudio se da snimi kratki film fotoaparatom. Ideja se u njegovoj glavi desila spontano, a realizovao je istog tog dana kada je ideja i došla. U pitanju je bio film ”Putokaz za život koji ne postoji”, koji je nešto kasnije snimio pravom kamerom i izmontirao ga. To ne bi bila toliko zanimljiva činjenica, da Radaković nije ostavio, za veoma kratko vreme, bitan trag u srpskoj kinematografiji. Postoji još puno toga što ga izdvaja od drugih filmskih autora koji su rođeni 80-ih godina prošlog veka.

Od početka 2007., kada se prihvatio montažerskog posla, pa do 2015. godine, realizovao je zvanično 36 filmova. Od toga, 3 su srednjemetražna, a od 2011. do 2015. napravio je čak 5 dugometražnih ostvarenja, što je nezapamćena brojka u tako kratkom roku za filmske autore u regiji. 2014. realizovao je čak 2 dugometražna, što je samo potvrdilo da se radi o ogromnoj hiperprodukciji. U svoj toj svojoj hiperproduktivnosti ostvaren je i zavidan kvalitet koji su priznali i najmerodavniji kritičari sa ovih postora. Pohvale i priznanja dobijao je i u svetu (recimo Brazil, Grčka, Škotska, Rumunija). U rigoroznim selekcijama po filmskim festivalima (učestvovao je do sada ukupno na 62 filmska festivala, ukoliko izuzmemo njegova učešća sa kinematografskim ostvarenjima na drugim umetničkim manifestacijama), uspevao je da bude i nominovan za nagrade, a često ih je i dobijao. Samo ove godine za dugometražni dokumentarac ”Limunovo drvo” koji je postao u međuvremenu jedan od najvećih hitova u domenu tog žanra, osvojio je 3 nagrade, na 3 različita filmska festivala.

Kada na to dodamo detalj da je Radaković najveći broj ostvarenja snimao sam, često i glumio, pisao scenarije, sve sam montirao i režirao u sopstvenoj produkciji bez finansijke podrške institucija, a da je ipak, postao priznat i uvažen autor i van regije, možemo se samo diviti tom vanserijski talentovanom posvećeniku. Iz avangarde, njegova dela polako su vremenom počela da prerastaju u nekonvencionalno popularna ostvarenja, a Radaković nijednog tenutka nije pristajao na kompromise. Ostao je dosledan pri svojim stavovima i svojoj autentičnoj umetnosti. Uspeo je i za sve te godine da pokaže da dobro pliva u najrazličitijim formama i žanrovima, a uz to i da izgradi i svoj sopstveni filmski jezik. Sva njegova ostvarenja povezuju i prožimaju zapravo iste niti. Neke od glavnih tema i osobina su priče o prolaznosti, specifični pogledi na život, bunt, hrabrost, inventivnost i originalan i ironičan humor.

Neki od njegovih filmova koji su postali kultni su: ”Glas Božiji u narodu” (2010), ”Pozdrav video kasetama!” (2010), ”Bilo jednom u Paraćinu” (2011), ”Turist” (2012), ”Kultura cveta” (2013) i već pomenuto ”Limunovo drvo” (2015). I već pomenuti ”Putokaz za život koji ne postoji”, iako je nastao u trenutku, godinama je obilazio festivale i mamio kritičare da pišu pohvalno o njemu. Dakle, sa ove distance, film je izgleda medij koji, kao da je pronašao Branka i u kome se on u potpunosti ostvario, iako je ta umetnost tehnički najzahtevnija. Radaković nije napustio ni svoje prve ljubavi kao što su rok muzika i slikarstvo. Ipak, kinematografija mu je u zadnjih 10 godina glavna preokupacija. I dok očekujemo ozvaničenje jubileja, Radaković uveliko snima novi dugometražni film koji je nazvao ”Marketing”, a uporedo radi i na novom muzičkom albumu.

Ipak, jubilej je po njemu nešto ne tako bitno, već mu je važno da se stalno nadograđuje.

”Lepo je videti da sam ostavio nešto što traje i nakon 10 godina” – kaže Radaković.

Pošto je konstantno na turneji, smatra da se jubilej već slavi i slaviće se i tokom sledeće godine po projekcijama i na razne druge načine.

Gotovo na svakoj projekciji svog filma razgovara sa publikom nakon prikazivanja, a turneja koja traje već dugo, takođe je prava retkost za reditelje i njihove filmove. Ipak, Branko je i u tome uspeo. Samo u poslednjih godinu dana obišao je ogroman broj gradova u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. U novembru na red dolazi i Makedonija.