Čedomir Petrović: Ne ponovilo se više nikad

Čedomir Petrović
Autor 14.9.2017. u 10:23

Čedomir Petrović: Ne ponovilo se više nikad

                                                                                                Bekimu Fehmiju

Srbi na Kosovu, mogu samo, i jedino opstati, ako zajedno sa Albancima, uče svoju decu da je komšija, ili  fqinj,  važniji od rođaka i lažnih prijatelja,  i da te on brani od lopova, pomaže ako nekom noću pozli, slavite rođendane i verske praznike zajedno, unosite nov nameštaj, pozajmljujete kafu i šećer, ostavljate ključeve stana kada idete na odmor, gledate kako klinci rastu i postaju ljudi, sa različitim imenima i jezikom, ali su ljudi, pravi iskreni ljudi, vrsta koja danas izumire i stavlja se pod zaštitu države… koliko dugo, zavisi samo od nas. Gledate, kako se rađaju ljubavi, i kako se brzo uče albanski i srpski, da bi moglo da se kaže, Volim te… Të dua.

Mnogo je bilo potrebno godina, decenija i vekova, pa da Srbima dođe iz dupeta u glavu.

Nije Srbija, Velika Britanija, da može da vlada Foklandskim ostrvima, udaljenim hiljadama kilometara. Srbija je više Argentina, koja je izgubila Foklande, iako su joj na dohvat ruke, kao Kosovo, Srbiji. Onda je pronađena nafta na ostrvima, potpisuju ugovor o zajedničkim ispitivanjima, i ekspoataciji nafte. Tako rade pametni narodi.

Mogli bi Albanci i Srbi, na Kosovu, ne da kopaju zemlju i traže naftu, već da kopaju po sebi, i da pronađu mudrost zajedničkog života. To je bogatstvo najveće na svetu.

Imaju Englezi ogroman uticaj u svetu, i podanički odnos prema Amerikancima, daje im dodatnu sigurnost. Veliki mogu da rade šta hoće. Oduvek je tako bilo, i biće. Krali su po svetu, sve što su stigli, i od toga napravili Britanski muzej.  Mnoge države traže svoje natrag. Kao ministar kulture Grčke, borila se kao lavica, Melina Merkuri, da se vrate ukradeni frizovi sa Atinskog Partenona, i ništa. Sila Boga ne moli.

Na Kosovu se ništa neće krasti, ukoliko se vlast u Srbiji sasvim pribere, i vrati u stvarnost. Da prihvati ulazak Kosova u Unesko, Interpol, EU, UN i NATO, i ko zna gde još. Kao članica Uneska, Kosovo će imati veliku obavezu čuvanja tuđeg, a to Albanci znaju bolje od svih.

Palili su Albanci, srpske crkve na Kosovu, ali su i Srbi palili džamije u Beogradu i Nišu.

Čuvao je jedan Arnautin, na tavanu svoje kuće, tri teške godine, rukopis Nušićevog “Sumnjivog lica”, koji je Aga ostavio kada je krenuo sa srpskom vojskom preko Albanije, ne verujući da će iko ikada hteti i smeti da ga postavi na scenu. Prepoznao je Arnautin u Prištini, na ulici, gospođa Darinku, Nušićevu suprugu: Gospođo, kad ste pobegli odavde, pobacali ste neke hartije, a ja pokupio i sačuvao. Među tim hartijama bilo je i jedno od najboljih Nušićevih komedija. Tako je postupio Arnautin.

U Nušićevom “Pokojniku”, Ljubomir Protić, na osnovu tuđeg naučnog rada, koji prezentuje kao svoj, a koji mu je poveren na čuvanje, postaje profesor, i ugledni građanin. Tako je postupio Srbin.

Konstituisana nova Skupština Kosova. Izabran novi premijer, Ramuš Haradinaj. U Vladi se našlo mesta za “Srpsku listu”, koja je dobila četiri pozicije, poziciju zamenika premijera, te mesta ministara za povratak, poljoprivrede, i administracije lokalne samouprave, i šest državnih sekretara. Nije malo za početak nečeg novog, nečeg što obavezuje, vodi ka smirivanju, i mirnom i sigurnom životu…

Ukoliko se nastavi sa kašnjenjem na sednice Vlade Kosova, od strane srpskih poslanika, kao što je bilo na prvoj, svečanoj, neće biti dobro. Kasnilo se zbog konsultacija sa Beogradom.

Gospodo Srbi, političari, vi koji ste ušli u Vladu, kako kažete, da pomognete srpskom narodu na Kosovu, onda i učinite to. Ne budite aparačici srpske politike iz Beograda. Pročitaće vas brzo, i raspisaće se novi izbori, na kojima nećete ući u Skupštinu Kosova. Ne idite ni u drugu krajnost. Bićete sigurno u situacijama kada će vaši glasovi odlučivati o krucijalnim pitanjima. Nećete biti ni prvi ni poslednji na zemljinoj kugli, kojima će biti ponuđen novac, da glasate onako kako većini odgovara. Ne prodajte dušu. To je kao kredit u banci. Dobro ti dođe tog trenutka, ali ga nikad ne možeš skinuti s vrata. Tražiš sve više i više, i počinješ da se daviš u svojoj pohlepi.

Kažu, “srpski političari će biti ispred svog naroda“, a ne kao do sada, što je bila praksa, da političari “guraju narod ispred sebe“. Najbolje bi bilo ono treće, “da budu među, i sa svojim narodom”.

Igor Simić, poslanik, objasnio je da srpski poslanici u Skupštini Kosova, neće dizati ruku za Haradinaja, nego za “srpske predstavnike koji će se boriti za bolji život Srba na Kosovu”. Gospodine Simiću, loše sklopljena rečenica, i ono što stoji iza nje. Vi i ostali srpski poslanici u Skupštini Kosova, građani i građanke ste Kosova. Vaš premijer je, hteli to ili ne, Ramuš Haradinaj. Vaša himna i zastava su, himna i zastava Kosova. Ukoliko to ne shvatite i ne prihvatite, bolje odustanite od odbrane Srba na Kosovu, i prepustite to nekom drugom, ko to zaista iskreno želi. Pitajte naše ljude širom sveta. Srbija im je u srcu, a državu u kojoj žive, u kojoj rade i zarađuju, priznaju kao svoju. Ne može i “jare i pare”.

Ramuš  Haradinaj  izabran je za predsednika vlade Kosova, a za njegov izbor su glasali i poslanici Srpske liste. Glasali ste, po vama, za ratnog zločinca? Trebalo bi da se opredelite, jasno i glasno, za koga ste zapravo glasali. Ne bi trebalo od samog početka unositi nedoumice. Mora sve biti čisto, zbog naroda.

Bivši ministar pravde Srbije, Nikola Selaković, izjavio je da je potrebno napraviti mehanizam zaštite interesa kako nijedan Srbin ne bi mogao da bude izabran za sudiju, ili tužioca na Kosovu i Metohiji, a bez saglasnosti srpske zajednice. Da li sudije sude po zakonu, ili po podobnosti i saglasnosti srpske zajednice? Da li tužioci rade u ime zaštite srpskih interesa, ili po zakonu? Ovu izjavu Selakovića moramo zaboraviti što pre.

Srpska opozicija i kosovska opozicija, postaju koalicioni partneri. Zastupaju isti stav, da srbi ne bi trebalo da uđu u Skupštinu Kosova, zato što na taj način ulazi i politika Aleksandra Vučića. Od 120 poslanika, Srbi imaju 10. Na koji način može Vučić uticati preko 10 srpskih poslanika na rad Skupštine Kosova. Biće da je nešto drugo u pitanju, a to je užasna mržnja i želja za rušenjem Vučića. Srpsku opoziciju, i pojedince, apsolutno ne interesuje kako će srpski narod živeti na Kosovu. Taman je počelo smirivanje odnosa između dva naroda, i smanjio se drastično broj napada na Srbe u poslednje vreme na Kosovu, a u isto vreme javljaju se oni, koji samo zbog ovog, što “čine” Srbima na Kosovu, moraju platiti već na prvim sledećim izborima. Kod njih, nema cene za rušenje Vučića.

Koliko je nepotrebnog postojanja, zalud bačenog ogromnog novca, obmane naroda srpskog, i unošenja konfuzije, mržnje i zla među dva naroda, donela,  Kancelarija za Kosovo i Metohiju, a pod pokroviteljstvom Vlade Republike Srbije. Ako su Srbi ušli u Skupštini Kosova, čemu onda Kancelarija? Postaje pleonazam. Poništava samu sebe. Na njenom čelu je mlađani i kočoperni Marko Đurić, kome na ulasku u salu za satanak, svi ustaju, mada su mnogi, stariji od njega. Šta je to što ga čini toliko opasnim? Možda onih 5:0, ili onih par filigranskih akcija i manastira na prugama?

Đuriću, da li je Haradinaj zločinac ili ne, ostavite to onima koji su plaćeni za to, a vi pređite na neki manje opasan posao. Ne duvajte u skoro ugašenu vatru. Požar od nje je najteži.

Bila je ovo vaša katastrofalno porazna misija. Vaša ratoborna retorika, i unošenje nemira na Kosovu, moraju prestati, ukoliko želimo da iskoristimo, sigurno poslednju šansu za mirnim rešenjem odnosa Srba i Albanaca na Kosovu.

Srbi na Kosovu, mogu samo, i jedino opstati, ako zajedno sa Albancima, uče svoju decu da je komšija, ili  fqinj,  važniji od rođaka i lažnih prijatelja,  i da te on brani od lopova, pomaže ako nekom noću pozli, slavite rođendane i verske praznike zajedno, unosite nov nameštaj, pozajmljujete kafu i šećer, ostavljate ključeve stana kada idete na odmor, gledate kako klinci rastu i postaju ljudi, sa različitim imenima i jezikom, ali su ljudi, pravi iskreni ljudi, vrsta koja danas izumire i stavlja se pod zaštitu države… koliko dugo, zavisi samo od nas.

Gledate, kako se rađaju ljubavi, i kako se brzo uče albanski i srpski, da bi moglo da se kaže, Volim te… Të dua.

Čedomir Petrović
Autor 14.9.2017. u 10:23