FESTIVAL VAN OKVIRA

Povezani članci

• Albanski premijer: “Velika Albanija nije naš projekt”
• Punoletstvo bez Đinđića: Kako bi Srbija izgledala danas da je Đinđić živ?
• Političari protiv eksperata u zajedničkoj borbi protiv režima
• KADA VLASTI TERAJU GRAĐANE DA LAŽU, ŠTA OČEKIVATI OD NJIH?
• Plesna predstava ‘Shelter’ večeras u Sloveniji
• Pomoću klasika stvarati publiku

O FESTIVALU

Grupa „Hajde da…“ u saradnji sa Kulturnim centrom Rex organizuje šesti po redu regionalni festival društveno angažovanog teatra Van okvira / Off Frame. Misija festivala je da okupi organizacije i autore koji se bave društveno angažovanom pozorišnom praksom u Srbiji, regionu i šire. Festival se takođe trudi da promoviše primere onih praksi koje u pozorišni rad i predstave uključuju one koji su u određenom društvenom kontekstu obespravljeni.

OVE GODINE NA FESTIVALU

Festival će u periodu od 1. do 5. decembra 2016. probati da okupi građanke i građane zainteresovane za pitanja odlučivanja, vladavine, građanstva i njegovog učešća u životu države. Države na tlu Evrope su u velikoj meri prihvatile da je moć u rukama Vlade i da se sprovodi kroz institucije kao što su: vojska, policija, lokalna samouprava… Postoji raskorak (pukotina) između građana/građanki i njihovih predstavnika/predstavnica u institucijama. Raskorak je neprestano zamagljen pitanjima nacionalne pozicije države, odnosno pitanjima u kojima se spajaju politički entitet države i kulturni entitet nacije. Jer, država je tada definisana populacijom, a očekuje se da je ona predominantno određenog (zajedničkog) porekla. Takođe, oni koji nisu istog porekla, dobijajući građanska prava tih država, postaju građani određene teritorije. Time se implicira da su teritorija i građanska pozicija povezane. Suprotno tome, savremeni čovek sve više teži da funkcioniše u prostoru bez geografskih granica. Kao i legitimitet vlade organizovane na reprezentacionim principima, pitanja nacije i teritorije postaju upitne kategorije savremenih država na tlu Evrope. Festival je sebi dao zadatak da okupi zainteresovane za promišljanje o ovim pitanjima. Ceo koncept festivala i njegov format su ove godine izmenjeni. Osim četiri pozorišne predstave koje smo pozvali da gostuju na festivalu i jedne večeri tokom koje ćemo u Rex-u zajedno spavati i sanjati neke drugačije države, ostatak programa će zavisiti prevashodno od svih učesnika festivala. Prve večeri, prilikom otvaranja festivala, okupljeni će imati priliku da predlože aktivnosti za svaki festivalski dan, dogovore se o načinu odlučivanja i izjasne u kojoj meri u koje od njih žele da se uključe. Tako će izgled, struktura i sadržaj festivala zavisiti od onih koji ga budu koncipirali tog i narednih dana. Na ovaj način ćemo pokušati da testiramo participativnu demokratiju u životu jednog festivala. Tako osmišljen i postavljen festival ćemo definisati kao novu malu državu, razuđenih granica, nejasne nacionalnosti i sa težnjom da se uspostavi kao horizontalna „struktura“, odnosno zajednica onih koji su prisutni. Svi programi festivala Van okvira / Off Frame su besplatni za publiku. Izvedbeni prostori su pristupačni za korisnike/ice kolica (osim za predstavu „U potrazi za izgubljenom knjigom“). Na predstavama je obezbeđen prevod na srpski znakovni jezik, kao i naracija za slepe i slabovide osobe.

01.12. 2016. (četvrtak)

17:30 – KC REX (Jevrejska 16)

Otvaranje festivala – Kakav festival hoćemo?

Organizatori festivala će prilikom otvaranja festivala predstaviti osnovne principe zajedničkog odlučivanja na kojima bismo voleli da se bazira ovogodišnji festival. Okupljeni će imati priliku da predlože aktivnosti za svaki festivalski dan, dogovore se o načinu odlučivanja i izjasne u kojoj meri u koje od njih žele da se uključe. Tako će se na licu mesta, što radom u manjim grupama, što plenarno, odlučivati o strukturi i sadržaju festivala.

20:30 – KC REX (Jevrejska 16)

Igranka (epizoda: Uživanje u plesu), Praktikabl – platforma za savremenu umetnost i kulturu

Autorke/domaćice: Frosina Dimovska, Sara Tošić, Jovana Rakić, Nataša Vranešević, Mia Inić, Ina Madžar, Željka Jakovljević, Jelena Alempijević.

Igranka je razvijena u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti Vojvodine i Srpskim narodnim pozorištem.

Igranka je nastala u okviru Pokretnice – edukativno istraživačkog projekta čiji cilj je stvaranje prostora za razvој samoorganizacije i samoobrazovanja u savremenom plesu. Ona je mesto susreta gde je ples glavna aktivnost. Igranka je naše igranje sa formama i sadržajima i sa načinom na koji se gleda i učestvuje. Igranka je bivanje zajedno i podsećanje na uživanje u plesu. Igranka nije obična igranka. Nije predstava, nije radionica, nije takmičenje, nije pretvaranje, nije terapija, nije speed dating, nije osvešćivanje, nije ni žurka, nije pijanka, nije show, nije angažovana kao angažovana umetnost, nije dosledna kao konceptualna umetnost. Igranka ne zahteva tehniku niti poseban dress code. Igranka je ples koji će tek nastati i koji ćemo stvoriti zajedno. Na igranci ćete moći da vidite nepoznate ljude kako izvode nešto za vas i da pokažete svoje „NAJ” plesne pokrete. Posle igranke ćemo se zapitati šta sve ples može da učini za nas.

02.12.2016. (petak)

21:00–09:00 – KC REX (Jevrejska 16)

Zajedničko spavanje

Oni koji budu želeli će moći da provedu noć u REX-u, sa nadom da će nam se tokom tog procesa u snovima prikazati vizija nekog modela državnog uređenja ili pak nekog drugog oblika povezivanja među građanima.

03.12.2016. (subota)

20:00 – Gradska organizacija gluvih Beograda (Svetog Save 16-18, Beograd)

U potrazi za izgubljenom knjigom – KUD Radivoje Popović i ansambl Miraž

Učesnici/ autori: Ansambl „Miraž” i Kulturno umetničko društvo gluvih Beograda „Radivoj Popović“.

Dramaturgija i supervizija: Pozorišne asocijacije Aletheia, Milano, Italija.

Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Da li smo u vreme brzine, opsednutosti životom, materijalnom egzistencijom, tehničkim dostignućima koji će olakšati naš materijalni život, zaboravili na jedno neprocenjivo dostignuće ljudske civilizacije koje nam nudi svetove i odgovore koje naše duše traže? Da li smo zaboravivši knjigu, zaboravili i dušu, ili smo zaboravivši dušu zaboravili i knjigu? Koja nas, međutim, čeka, uvek nesebično spremna i željna da nas uvede i iznova sprovede kroz prostore za kojima naše duše čeznu. Predstava je nastala kao rezultat rada Pozorišne škole na znakovnom jeziku „Iza znaka“.

U trećoj sezoni Pozorišne škole „Iza znaka“ fokus je stavljen na knjigu kao jedan od najvažnijih izvora znanja, novih i drugačijih misli, mašte i mogućih odgovora na pitanja o životu za kojima ljudska duša/ljudsko biće traga. Određeni odlomci i sažeci knjiga koje su kroz ovaj proces rada obrađivane, prevodili su se na srpski znakovni jezik, kako bi bili pristupačni gluvim i nagluvim učesnicima, korisnicima srpskog znakovnog jezika. A kroz rad na knjigama, kao i na osnovnim pozorišnim principima, radilo se i na bogaćenju srpskog znakovnog jezika i osvešćivanju izražajnih elemenata u srpskom znakovnom jeziku.

04.12.2016. (nedelja)

20:00 – Zgrada BIGZ-a (Bulevar Vojviode Mišića 17, Beograd)

Sanjarenje – Priče iz Terezina, Plavo pozorište – pozorišna laboratorija

Scenario i režija: Nenad Čolić

Glumci: Maša Jelić, Dejan Stojković, Jelena Martinović, Marko Potkonjak i Ranko Trifković

Scenografija i kostim: Ivana Čolić

Operativni direktor: Dubravka Vujinović

Dizajn plakata i programa: Ivana Čolić

Izbor teksta: Nenad Čolić i Maša Jelić

Muzički izbor i aranžman: Plavo pozorište

Jedna glumica PLAVOG pozorišta je u svojoj porodici imala iskustvo susreta sa posledicama stradanja jevrejskog naroda. Njena baka i njen deka su preživeli Holokaust. To je ostavilo trag u njenim sećanjima iz detinjstva i ona je želela da prevede ta sećanja na jezik glumačkog izraza. To je bio početni impuls za proces rada, koji je trajao nešto više od godinu dana i u koji su ubrzo bili uključeni i ostali članovi pozorišta. Rezultat tog procesa je predstava Sanjarenje – priča iz Terezina. Ta predstava je pokušaj senzibilisanja jevrejskog pitanja kroz jedan drugačiji odnos Jevreja prema Hristu i sa drugačijim ishodom. To je jedna fantastična priča iz logora Terezin, koji je poznat po tome što su u taj logor bili odvođeni istaknuti članovi jevrejske zajednice. U tu izmišljenu priču mi smo spustili Hanu Arent, Karla Marksa, Isusa Hrista i Barabasa, kao istaknute predstavnike jevrejskog naroda i napravili jedno scensko-muzičko delo, bazirano na duhovnim i svetovnim jevrejskim pesmama. Rad na ovoj predstavi za nas je bio neka vrsta našeg duga prema čovečanstvu, koje u svojoj istoriji prepunoj tragedija ima jedno tako neshvatljivo mesto kao što je Holokaust.

05.12. 2016. (ponedeljak)

19:00 – KC REX (Jevrejska 16)

Zatvaranje festivala – Kakav smo festival stvorili?

Organizatori festivala će prilikom zatvaranja festivala predstaviti kako je ovaj festival (kao država) funkcionisao tokom 5 dana njegovog života. Šta smo videli, doživeli, naučili, a zajedno ćemo diskutovati (izjasniti se) o tome da li je festivalu (državi) došao kraj.

20:00 – KC REX (Jevrejska 16)

Priče sa jedne sofre – POD Teatar

Autori predstave: Tatjana Pajović i Branka Bajić

Izvođači: članovi Teatra zajednice KC Čukarica i POD Teatra, (stari, mladi i deca)

Produkcija: POD Teatar uz saradnju sa KC ’’Čukarica’’, Gerontološkim centrom Beograd (RJ Dnevni centri i klubovi), GO Čukarica i ZID Teatrom, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja

Fotografije: Ivana Zonjić

U predstavi učestvuju članovi Teatra zajednice KC Čukarica pod rukovodstvom POD Teatra, stari, mladi i deca. Kroz zajednički ritual sedenja i pričanja za sofrom, sa publikom, oživljavamo zaboravljenu potrebu za slušanjem i razmenom priča i iskustava, ličnih ali i univerzalnih, ljudskih.