Komitet UN za ljudska prava: Srbija da procesuira ratne zločine, utvrdi sudbinu nestalih i obešteti žrtve

Povezani članci

• Mia David: Srebrenička šuma ostat će iza nas kao trajno promenjeni pejzaž
• Odgovor na destilovanu propagandu truta
• Renato Baretić na vijest o smrti Ante Markovića: Dan kad je sahranjena Jugoslavija
• Matthew u BiH, Matthew iz BiH
• Nakon godišnjice smrti Tanje Tagirov: Ne batalite!
• Srbija-Azerbejdžan: Strateško poltronstvo?

Na sastanku 23. marta 2017. godine Komitet UN za ljudska prava usvojio je Zaključna zapažanja o trećem periodičnom izveštaju o Srbiji. U njemu Komitet daje pregled stanja ljudskih prava u Srbiji, u odnosu na treći periodični izveštaj koji je Srbija dostavila u septembru 2015. godine. Kao najproblematičnije oblasti Komitet je identifikovao prava i položaj Roma, LGBTI i osoba sa invaliditetom, žena, dece, izbeglica i azilanata, žrtava trgovine ljudima i prisilnog rada, kao i žrtava zločina koji su počinjeni u kontekstu oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji.

U odnosu na primenu mehanizama tranzicione pravde, Komitet je izrazio zabrinutost zbog ograničenog napretka u potrazi za nestalim osobama, niskog obima suđenja za ratne zločine, uske definicije žrtve i oštećenih strana, kao i zahteva da žrtve svoje nestale članove proglase umrlima kako bi ostvarili pravo na kompenzaciju. Komitet je ukazao i na neadekvatne kapacitete Tužilaštva za ratne zločine (TRZ), što uključuje i višemesečno nepostojanje glavnog tužioca i pritisaka na ovo telo od strane Vlade.

Radi otklanjanja navedenih nedostataka, Komitet preporučuje Srbiji sledeće mere:

• Istražiti sve nerešene slučajeve nestalih osoba kako bi se utvrdila njihova sudbina i pronašli posmrtni ostaci;
• Porodice nestalih osoba informisati o ishodu istraga;
• Procesuirati sve počinioce ratnih zločina, uključujući srednje i visoko rangirane zvaničnike;
• Izmeniti Zakon o civilnim invalidima rata i Zakonik o krivičnom postupku kako bi se proširila definicija žrtve i oštećenih u postupku;
• Svim žrtvama prisilnih nestanaka omogućiti ostvarivanje prava na reparacije u skladu sa standardima ljudskih prava;
• Osigurati dovoljne kapacitete TRZ, bez odlaganja imenovati novog glavnog tužioca za ratne zločine i osigurati nezavisnost TRZ kako bi moglo efikasno da sprovodi svoj mandat.

Kao pozitivne pomake Komitet je naglasio ratifikaciju Međunarodne konvencije o zaštiti svih lica od prisilnih nestanaka (2011) i potpisivanje Protokola sa Bosnom i Hercegovinom o saradnji u potrazi za nestalim osobama (2015).

Zaključna zapažanja reflektuju predloge koje je Komitetu dostavio Fond za humanitarno pravo početkom februara 2017. godine.