Povodom 23. godišnjice zločina u Štrpcima

Povezani članci

• Cenzurisana kampanja
• Silovanje zločin koji se nedovoljno priznaje na Zapadnom Balkanu
• Kuburović: Negiranje genocida i zločina mora da se kazni
• “Život je loto” Vladimira Đurđevića u izvođenju Mirjane Zeljković
• Promocija knjige Vladimira Milutinovića “Neoliberalna bajka”
• Saopšenje za štampu porodica žrtava sa RTS-a

U subotu, 27. februara 2016. godine, navršavaju se 23 godine od zločina u Štrpcima, kada su pripadnici Vojske Republike Srpske, na železničkoj stanici u Štrpcima, iz voza koji je saobraćao na relaciji Beograd – Bar izveli i ubili 20 putnika, civila nesrpske nacionalnosti. Fond za humanitarno pravo (FHP), Žene u crnom  i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda podsećaju da porodice žrtava i dalje čekaju na sudsku pravdu u Srbiji, kao i na priznanje statusa porodica civilnih žrtava rata.

Za ovaj zločin do sada je pravnosnažno osuđen samo Nebojša Ranisavljević. U sudskom postupku koji je protiv njega vođen pred Višim sudom u Bijelom Polju (Crna Gora) utvrđeno je da je grupa pripadnika Višegradske brigade, koju je predvodio Milan Lukić, nasilno zaustavila voz u stanici Štrpci i iz istog izvela 18 putnika Bošnjaka, jednog Hrvata i jednu osobu neutvrđenog identiteta, koje su vojnim kamionom odvezli u prostorije osnovne škole u mestu Prelovo kod Višegrada. Nakon što su im oduzeli sve vredne stvari i pretukli ih, vezali su ih žicom i odvezli u napuštenu kuću u obližnje selo Mušići, gde su im naredili da legnu, a zatim su ih Milan Lukić i Boban Inđić ubili. Za to vreme Ranisavljević je čuvao stražu ispred kuće, pa je ranio jednog od otetih putnika koji je pokušao da pobegne. Ranjenog putnika zaklao je Milan Lukić.

Žrtve ovog zločina su: Esad Kapetanović, Ilijaz Ličin, Fehim Bakija, Šećo Softić, Rifat Husović, Halil Zupčević, Senad Đečević, Jusuf Rastoder, Ismet Babačić, Toma Buzov, Adem Alomerović, Muhedin Hanić, Safet Preljević, Džafer Topuzović, Rasim Ćorić, Fikret Memović, Fevzija Zeković, Nijazim Kajević, Zvjezdan Zuličić i jedno nepoznato lice.

Do sada su pronađeni posmrtni ostaci četiri žrtve. Telo Halila Zupčevića pronađeno je krajem 2009. godine u selu Sjedača na obali jezera Perućac, a posmrtni ostaci Rasima Ćorića, Jusufa Rastodera i Ilijaza Ličine nađeni su u istom jezeru 2010. godine, dok se za ostalim telima i dalje traga.

Tokom suđenja Ranisavljeviću, na osnovu dokumentacije ŽTP „Beograd” utvrđeno je da je otmica bila unapred planirana i da su predstavnici državnih organa Srbije i SRJ bili upoznati sa postojanjem plana da se na stanici Štrpci izvrši otmica putnika muslimanske nacionalnosti. ŽTP je odmah po saznanju da postoji takav plan obavestio nadležne organe o njemu, ali ništa nije preduzeto da se otmica spreči. Među organima koji su bili obavešteni su i Ministarstvo odbrane SRJ, Užički korpus VJ kojim je tada komandovao Dragoljub Ojdanić, kao i Državna bezbednost.

Za zločin u Štrpcima pred sudom Bosne i Hercegovine u toku je suđenje desetorici optuženih, među kojima su Luka Dragičević, komandant Višegradske brigade, Boban Inđić, komandant Interventne čete u Višegradskoj brigadi, te Gojko Lukić, brat Milana Lukića.

U Srbiji se povodom ovog zločina vodi istraga pokrenuta u decembru 2014. godine. Naime, Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) podiglo je u martu 2015. godine optužnicu protiv pet lica, međutim tu optužnicu sud do danas nije potvrdio, već ju je nekoliko puta vraćao TRZ-u na dopunu.

Porodice žrtava, od kojih su većina državljani Srbije, suočene su i sa dvodecenijskim ignorisanjem državnih organa nadleženih za brigu o civilnim žrtvama rata (Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja). Majke, očevi, deca, supružnici i drugi srodnici

žrtava ovog zločina, kao i zločina u Sjeverinu, zbog diskriminatornog zakonskog okvira u Srbiji ne mogu dobiti status članova porodica civilnih žrtava rata.

Na neadekvatnost postojećeg zakonskog rešenja i njegovo diskriminatorno sprovođenje već godinama ukazuju žrtve i njihova udruženja, FHP i druge organizacije civilnog društva. Uprkos ozbiljnim primedbama domaćih i međunarodnih aktera, Ministarstvo je uvelo u zakonsku proceduru i Nacrt zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica kojim se postojeći pravni režim dodatno pogoršava na štetu svih civilnih žrtava koje žive u Srbiji.