Ustajte, ugnjetene na svetu!

Povezani članci

• BORIS PAVELIĆ: Apsurd najboljih neprijatelja
• SPOMENIK GUBITNIKU
• O antisemitizmu
• BEZGRANIČNA “IGRA“ GRANICAMA: Ne priznajemo Titove i Rankovićeve granice      
• Nedostojni pad Mome Kapora
• Čedomir Petrović: Samo da ne mrsomudimo…

Mreža Žene protiv nasilja, Romska ženska mreža, Mreža Žena u crnom, Levi samit Srbije i Rekonstrukcija Ženski fond organizuju protestni marš 8. marta u Beogradu, na Trgu Republike u 12 časova, pod sloganom

Ustajte, ugnjetene na svetu!

Ove godine, na inicijativu žena iz Argentine i Italije, širom sveta se organizuju štrajkovi žena kojima se obelodanjuje:

• Da kapital eksploatiše svet rada – prekarijat;
• Da nacionalne države i tržište eksploatišu žene jer se zadužuju u njihovo ime;
• Da države kriminalizuju migrante i izbeglice;
• Da se ne priznaje neplaćeni i nevidljivi kućni rad žena i briga o drugima;
• Da ekonomsko nasilje pojačava muško nasilje prema ženama, čiji je najbrutalniji vid femicid.

Mi podržavamo ove inicijative i pridružujemo se Osmomartovskim maršem protiv klasnog i kolonijalnog iskorišćavanja žena sa zahtevima za slobodu i socijalnu pravdu.

Radna i socijalna prava žena su danas izuzetno ugrožena. Patrijarhalna uverenja, koja u poslednjih četvrt veka doživljavaju ekspanziju dodatno otežavaju ionako podređeni položaj žena. Retradicionalizacija koja podrazumeva da je ženi mesto prevashodno u kući omogućava parazitiranje kapitalističkog sistema na ženskom neplaćenom radu i dodatno isključivanje žena iz javne sfere. U kapitalističkoj ekonomiji, potpomognutoj patrijarhatom, ženski rad je slabo plaćen ili neplaćen, često se odvija u lošijim radnim uslovima i žene su neprestano izložene seksističkim praksama u okviru radnog mesta. One ujedno predstavljaju i radnu snagu u izrazito nesigurnom položaju, prinuđenu da radi poslove koje karakterišu prekarni uslovi rada, često i za nižu nadnicu i bez socijalnog osiguranja. Žene time postaju u većini zemalja ekonomski ranjivija kategorija na koju se svaljuju gotovo sve posledice strukturalne krize kapitala. Niska proizvodnost periferne kapitalističke ekonomije i visoka stopa nezaposlenosti rešavaju se vraćanjem žena u kuću i porodicu, a efekti mera štednje i prateći gubitak infrastrukture (obdaništa za decu, briga za starije, zdravstvene usluge itd) vode tome da se svi vidovi socijalnog staranja preusmeravaju na žene.

U Srbiji, kao i u ostatku sveta, među ženama ima više nezaposlenih, socijalno i zdravstveno ugroženih, više žrtava zlostavljanja na radnom mestu i žrtava porodičnog i partnerskog nasilja i ubistava, te više žrtava seksualnog nasilja u celini.

Vlast je nesposobna da ponudi izlaz iz strukturne krize i poboljša život stanovništva, pa potpiruje međuetničke tenzije i stvara atmosferu straha, koja posledično utiče na jačanje nacionalizma, patrijarhata i retradicionalizaciju na svim nivoima.

Stoga ćemo ovog  8. marta marširati za sve žene: radnice, nezaposlene, žene izbeglice, žene žrtve muškog nasilja i femicida, lezbejke, Romkinje, žene sa invaliditetom, za drugarice i reći ćemo glasno:

NE privatizacijama, lošim uslovima rada, mizernim platama, eksploataciji, samovolji poslodavaca, ćutanju inspekcija rada;

NE nesigurnosti radnog mesta, visokoj stopi nezaposlenosti, progonu najsiromašnijih koji pokušavaju da prežive u sivoj ekonomiji;

NE prećutkivanom i odobravanom rasizmu prema Romkinjama i Romima;

NE nevidljivom i nepriznatom ženskom radu;

NE svim podelama kojima nas zamajavaju vlasnici kapitala i državi koja služi njihovim interesima;

NE ponovnom zveckanju oružja na prostoru bivše Jugoslavije;

NE  zatvaranju granica za sve izbeglice.

Ustajte, ugnjetene na svetu!