Песник Mаксим Aмељин добио Cолжењицинову награду

Povezani članci

• Festival kulture i snova: Mira Furlan i Ivana Simić Bodrožić skupa o kulturi i politici
• Život u sjeni brončanih likova
• PRVI PUT BEZ OCA U DŽAMIJU
• Preminuo tvorac stripa Zagor, Gallieno Ferri
• Poslednji apel za Grafički kolektiv: GALERIJA će nam se naći na ulici
• Mesić: Crkva bi trebala propovijedati riječ Božju, a ne služiti interesima zemaljskih moćnika

Лауреат књижевне награде   која носи име Александра  Солжењицина за 2012. годину постао је песник Максим Амељин.Награда му је додељена за „новаторска истраживања   која померају границе  и могућности лирске поезије, за развој  разноликих традиција  руског стиха  и широку  просветну делатност на срећу наше књижевности.“

На конфренцији за штампу Награде  набројане су све сфере делатности  Максима Амељина :“руски песник, преводилац, издавач, књижевни радник.“На почетку деведесетих година прошлог века  стдоирао је на Литерарном институту, рдио у издавачаком предузећу „Симпозијум „.Од 2008. је главни уредник „Обједињеног хуманитарног  издаваштва „( ОГИ). Аутор  је зборника „Хладне оде „,Dubia,“ , „Коњ Горгони „, „Увијени говор „.Међу ауторима чије је књиге он припремипо за шзтампу су и Катул, гроф Хвостов и Алекнсдр Измајлов.

Међу Нгрдама које је добио за своје песничко стваралаштво су и“Антибукеровска награда“( 1999.) и Велика нагарда „Москсвски  рачун“.

Награда „Солжењицин „ додељује се од 1988., а њено ночани износ је 25 .000 долара  који се добија од издавачке куће „Архипелаг ГУЛАГ“.

Лаурета бира жири у чијем саставу је био и сам Алексндр Солжењицин,а који сада  чини поред његове удовице Наталије Солжењицин   и Павел Басински, Борис Љубимов, Виктор Москвин, Валентин  Њепомјашчиј , Људмила Сараксина и Никита Струве.

Међу досадашњим добитницима награде  су  прозни писцви Валентин Рспутин, Леонид Бородин,Виктор Астафјев,Алексеј Варламов, Ољег Павлов, као и песници Ина Љисњанска, Олга Седакова , Јуриј Кублановски.

Свечана цеемонија уручења награде одржаће се 15 –маја у Дому руског  зарубежја.

Бранко Ракочевић