Aleksandar Ilić: Misija umetnosti u vremenu otuđenosti i vladavine Zlatnog teleta

Povezani članci

• Zašto je sve manje istraživačkih novinara
• Esad Bajtal: Krajnje je vrijeme da se Dodik zaustavi
• Dujin duh i ja
• Nacionalistička histerija zapalila RH, od batine do linča
• Nacionalna geneza i temeljnica Plevnešovog kozmopolitizma
• DELIKT MIŠLJENJA: Kad je politička doktrina srela veliko djelo

U žanrovskom smislu prestava bi bila najbliža konceptualnom pravcu umetnosti i predstavlja spoj mašte i zbilje, umetnosti igre i filozofije, etike, estetike i nauke. Ona je vizija želje da svet bude bolji, pravedniji i radosniji…želja skoro na granici utopije danas, u vreme otuđenosti i vladavine Zlatnog teleta. A da to ne mora biti tako poruku šalju Luis Karol, mala mudrica Alisa i ceo autorski tim predstave: pokrenite maštu, zaplovite u snove, nađite sebe, opravdanost i radost života, nadajte se, verujte, budite hrabri, željni znanja, volite sebe i druge…to nije samo cilj već je to misija umetnosti. Grčki filozofi su smatrali da je suština lepote dobrota, Dostojevski da će lepota spasti svet, mala sveznalica Alisa da će radost oplemeniti život.

U Sarajevu je bila premijera plesne predstave Alisa u zemlji čuda u koreografiji Aleksandra Ilića. Tim povodom uputili smo mu nekoliko pitanja.

Kako i zašto ste se odlučili da kultno delo Luisa Kerola obojite savremenom plesnom paletom, ističući njegovu avangardnu poruku malograđanskom društvu istovremeno podvrgavajući ga dobronamernom karikiranju?

A.I: Predlažući Narodnom pozorištu u Sarajevu za celovečernju predstavu balet koji bih ostvario savremenim plesnim izrazom na osnovu ideje koju pruža klasičan roman za decu Alisa u zemlji čuda engleskog pisca Luis Kerola, imao sam pre svega u vidu veliki igrački potencijal Sarajevskog baleta a potom činjenicu da tema romana daje neograničene mogućnosti savremenom, dakle bliskom načinu plesnog izražavanja.

Ne preslikavajući roman već sledeći njegov apstraktni humor, fantastičnost i pomerenu vizuru stvarnosti što ga čini pretečom i veoma bliskim kasnijem nadrealističkom pokretu u umetnosti, pokušao sam da ostvarim predstavu za decu i odrasle i uverim ih da poveruju Alisinom luckastom šarmu i čarima neobuzdanog maštanja i iliziji svima potrebnoj, da su čuda ipak moguća.

Znajući Luis Kerola, kao logičara i matematičara nameće se pitanje na koji način ste prišli rešavanju njegove jednačine s bezbroj nepoznatih?

A.I: Privuklo me je i to što štivo ima apstraktnu matematičku logiku (Luis Kerol, pravo ime Charles Lutwidge Dodgson, engleski filozof i matematičar) po kojoj 2+2 nisu uvek i nepobitno 4 i daje zamah koreografskoj intuiciji da u saglasju s igračima stvori novo delo na već pozntu temu.

Takođe sam pokušao da riznicu mudrosti koju svojim zagonetkama skriva začudna  avantura glavne junakinje romana Alisa, nagovestim igrom i gledaoce uputim na razmišljanje.

Tačnije rečeno u ovoj igrariji za decu i odrasle svi likovi su važni kao što su važni svi kamenčići kaleidoskopa, baš taj i baš sad, da bi slika bila potpuna.

Vaš sada već sasvim opredeljen i zaokružen način konceptualnog koreografskog razmišljanja naišao je na rudnik raznovrsnog blaga u štivu romana koje ste kao vešt arhitekta složili u misaoni lavirint?

A.I: U žanrovskom smislu prestava bi bila najbliža konceptualnom pravcu umetnosti i predstavlja spoj mašte i zbilje, umetnosti igre i filozofije, etike, estetike i nauke. Ona je vizija želje da svet bude bolji, pravedniji i radosniji…želja skoro na granici utopije danas, u vreme otuđenosti i vladavine Zlatnog teleta. A da to ne mora biti tako poruku šalju Luis Karol, mala mudrica Alisa i ceo autorski tim predstave: pokrenite maštu, zaplovite u snove, nađite sebe, opravdanost i radost života, nadajte se, verujte, budite hrabri, željni znanja, volite sebe i druge…to nije samo cilj već je to misija umetnosti. Grčki filozofi su smatrali da je suština lepote dobrota, Dostojevski da će lepota spasti svet, mala sveznalica Alisa da će radost oplemeniti život.

Da li je ovo Vaša prva saradnja s Narodnim pozorištem u Sarajevu; kako je do njega došlo; ima li planova za dalju saradnj?

A.I: Završiću onako kako je trebalo da počnem: ovo je moja druga saradnja s Narodnim pozorištem iz Sarajeva. Pre godinu dana imao sam zadovoljstvo da budem koautor uz operskog reditelja Aleksandra Nikolića u novom viđenju opere Don Đovani; nekoliko godina ranije kao Miško u predstav i Ko to tamo peva Staše Zurovca i Vokija Kostića zaigrao sam na ovoj istoj sceni. Zahvaljujem direktorki baleta što mi je ukazala čast i poverenje pozivajući me na saradnju, svima koji su učestvovali u ostvarivanju ove predstave, nadajući se da će se na obostrano zadovoljstvo nastaviti.

Šta ste poručili Sarajlijama, a šta bi ste poručili potencijalnim gledaocima?

A.I: Na predstavu dođite. Saznaćete mnogo više od onog što sam rekao, ma da ne sve. Maštajte i doznaćete…