Bosanac u Americi: Kruško instruktor

Povezani članci

• Edo Maajka nominovan za muzičku nagradu Porin
• Svaka je pjesma isječak vremena i djelić prostora, nastanjen dragim bićem
• Promocija knjige Milana Račića “Priče o dobrim ljudima” u Zenici
• Ante Lešaja: ŠVERCANJE FALSIFIKATA
• Knjiga je sve dostupnija, sve jeftinija, a sve neatraktivnija
• BRAČNA SVAĐA ili NASILJE U PORODICI? (2)

Jednoč godišnje Kruško neđe oko sredine marta pa sve tamo do prve il’ druge ned’lje aprila uzme u kompaniji dva tri vika godišnjeg da se bavi svojim privatnim biznisom. Osnov’o je on sebi firmu, nije ju doduše prijavijo da bi da ga ne bi zaskočili sa porezom na dobit’. A i im’o bi jadan nebijo poprilično problema da objasni čime se smol biznis u njega bavi i kako bi ga zaveo u debele knjige američkog društvenog knjigovodstva.

Piše: Zoran Teofilović

Dal’ kao edukativni kratki kurs poput onih brzinskih seminara što znaju ovdje napravit’…kojekak’e brze joge, il’ štrikanje sve sa tri igle, il’ neka tantra, nezna Kruško mnogo oko toje tantre al’ predpodstavlja da bi moglo bit’ nešto nestrano i brezobrazno…vidijo je slike a one bolje objašnjavaju neg’ 100 riječi k’o što to onomad neko pametan izvali pa ostade živ.

Il’ bi ga pak zaveo pod dodatnu pomoć u savladavanju upgrejdiranih jezika na prostoru gdje je stari kraj nekad ponosno, kano klisurina, obitav’o. Jer stari kraj nije k’o što je nekad bijo. Sad je stari kraj drugčiji…novi…ponovijo se kobireć.

Svake godine kamara nas američkijeh državljana ide iz Amerike dole u Evropu. Uvijek idu ljeti, kad je čeljad na samer brejku, kad je po firmama manje posla pa šefovi pušćaju bez problema. A taman se i skucka koji din…ovaj dolar pa se more ić’ dole bez neuroze i brige oko vol strita i znanja o burzovnom stanju srebra i čelika.

Kruško naime podaje, uz određenu novčanu naknadu, kratke upute & uputstva našim ljudima kako da govore a da se ne osramote (i sebe i sedmo koljeno) kad se nađu dole sa prijateljima i rodbinom i (što je najvažnije u cijeloj priči) sa svojima… uči njih i podučaje Kruško instruktor kako da što bolje bidnu svoji na svom…da prostite.

Danas je bizi dan. Ima trojicu mušterija. Sudeći po razgovoru preko telefona moraće radit’ na njima…slabi su sa materijom. Puno crnijeh rupa u njiovim glavama, ni oni Hopkings nebi mogo pomoć.. Geografija, religija i ovaj najnoviji maternji jezik koji će morat’ naučit’ ni sam bog nezna kako brzo moreće sve da se izdešaje u mjesec dana. Kruško je odlučijo da ide sa najosnovnijem mat’rijalom jer za dublje ulaženje u samu bit bitka a da o bićevitosti i ne pričamo…jednostavno nema vremena.

Prvi đak uđe u učijonicu.

Kruško: Dobar Dan !

Đak 1: Dobar Dan !

Kruško: Đe idete na ljeto !

Đak 1: Idemo na odmor….u stari kraj.

Kruško u sebi: Aha…ovdje ne treba persiranje , a đe je stari kraj ?

Đak 1: A to….Bos…mislim…Republika Srpska….Banja Luka…ne baš gospodska ulica…jedno desetak kilometera….poviš…gore….

Kruško: Dobro…dobro…kako ćeš ti kad dođeš tamo u stari kraj pozdravit’ prvog kojeg vidiš. Kako ćeš mu reć’…dobar dan for egzampl ?

Đak 1: Pa reću mu….dooobar daan….nak’o glasno a pomalo i po američki zavi ga čojek…pa ponovi…doobar daan……doobar daan…k’o da se obraća nekom gluvom pa naglašava kako suglasnike tako i samoglasnike…sve to sa nekim povišenim tonom k’o s nekim autoritetom.

Kruško u sebi: Gleda u njega…pušta ga još jedno 4 – 5 puta da ovaj ponavlja….daje mu lažnu nadu da je sve u redu a zatim mu laganim pokretom ruke, poput Vite Korleonea, dade znak da sustavi.

Kruško: Gospodine, mislio sam na pozdrav..ovaj…novi…ne taj…iz doba mraka….neće valjat’ ako budete dobar-dan-irali tamo….treba reć…Pomoz’ Bog.

Đak 1: Skroz sam smetn’o da sad tako to treba….hm…pa ja…mislim ja već sigurno zadnjih….ihaha godina…pa sigurno jedno najmanje 5 godina..idem crkvi…i tamo se pozdravljamo tako. Mislim, ne idem ja tako često…za Božić odem…trudim se….tamo dođem pred kraj službe…znate tamo treba stojat’ podugo…a ja aperis’o koljeno, one…ligatempte, pa dođem zadnjih desetak minuta. Išo bi ja i češće…al’ imam obaveza. Pos’o mi je naporan, a malo i fušam ovako vikendima. Ali znam ja šta je to…evo vidite…dokaz…pa pokazuje krst oko vrata…znam ja šta je čast krsni. Kupijo sam ga odavno. Ja & čast krsni se ne odvajamo jedan od drugog niđe moj instruktore…pa i u zahod idemo zajedno.

Kruško u sebi: Bog te molov’o…šta je ovo…šta je čast krsni….jebote Irud? Kako to da dešifrujem a da mušterija ne provali da neznam. Ako provali…ode moja reputacija…učim ljude a ne razumijem pojmove. Osjeti Kruško kako mu znoj curkom nagriza vrat…pođe se snebivat’ od zbunjoze a ondak se u zadnji čas kad više nije bilo vremena za bilo šta prisjeti…pa on misli reć krst časni…jeboga očinj otac luda.

Kruško: Dooobro..(sad i Kruško ko i on naglašava)…idemo brze pitalice. Ja pokažem sliku a ti odma’, k’o iz topa, moraš reć ko je to. Jel’ more ?

Đak 1: More komotno.

Kruško pokaza sliku Dodika

Đak 1: Ni pet ni šest…..Predsjednik Dodo.

Kruško pokaza sliku Tesle

Đak1: Ovaj isti moj đed Ilija…..nako suv i mršav..jadni Ilijica …umri mlad.strefila ga struja…nije znao šta ga je snašlo..sa strujom treba znat’….Bog da mu dušu prosti…ko je taj na sliki..jel’ ti rod ?

Kruško:Ništa ne reče nego manirom istinskog krupijea pokaza sliku Svetlane Ražnatović.

Đak 1: Opa…eto naše carice Cece.

Kruško pokaza sliku Milana Mladenovića

Đak1: ‘Vaki je jedan bijo samnom u vojski onomad u jenea…mislim da je iz Beograda bijo…nako povučen…tambur’o navečer prije spavanja al’ nije znao neke one ‘itove što narod volijo tih dana. Samo kad se sjetim….

Kruško: Odlično ! Brze pitalice – čista petica. Bitno znaš, nebitno – neznaš. Baš kako treba.Ostalo…moraćeš malo ponovit’ gradivo.

Đak 1: Prva petica u životu. Fala instruktore !

Kruško: Ništa, ništa….vidimo se iza nedelje…dovidjenja i recite ovom drugom gospodinu da uđe.

Đak2: Faljen Isss !

Kruško: Uvijek hvaljen….sjedite…sjedite.

Đak2: Kak’ ste gospon’ Kruško ?

Kruško: Vidim da ste učili od zadnjeg puta..primjećujem napredak. Odlično….recite mi hoćemol’ igru nagaznih mina ?

Đak2: Može rodijače.

Kruško: Pa da otpočmemo…..paradajz !

Đak2: ovaj….rajčica.

Kruško: Dobro….vjetar duva._…

Đak2: Ne duva…puše.

Kruško: Idemo obrnuto…..šta je….dodirnik ?

Đak2: Uf…..dodirnik…jel’ to nešto vezano za ono ?

Kruško: Koje ?

Đak2: Seks !

Kruško: Ma ne…ajd da ne nagadjate…to vam je onaj tač skrin !

Đak2: Štaa ?

Kruško: Tač skrin…jes’ vidijo ove nove kompjuntere…ne treba ti miš samo ga, da prostiš, dodiruješ i tako s njim upravljaš.

Đak2: Slabo ja to instruktore…ja više volim oko pilića…

Kruško: Ajd sačemo nešto lakše….šta je naprimjer……uspornik…eto to je logično.

Đak2: Uzpornjik …hm…znam….to je krastavac.

Kruško: gleda u đaka2 netremice…

Đak2: Čekaj nije…zajeba se…uzpornjik…čekaj da raščlanim..uz…je pri…pornjik…šta je to….da tako ne zovu porniće sad tamo jebem ti krv…znači šta se radi uz gledanje pornića….pa jesam li blizu ?

Kruško: Djelomično…kad se gledaju pornići obično se leži…kao što inače leži i ležeći policajac. Uspornik je ležeći policajac.

Đak2: Uf..ni blizu.

Kruško: Ništa..idemo dalje…kultura..znaš da je to najvažnije. Da čujemo…ko je bijo Mimara ?

Đak2: Mimara…issati dje njega izvuče…morel’ mlakare pomoć…ko na kvizevima….jel’ igr’o naprijed il’ nazad ? Dinamo il’ Hajduk….a ?

Kruško: Ne….malo ste otišli pogrešno. Ništa..idemo dalje…na šta vas asocira riječ kardinal.

Đak2: Šta asocira…hodo po njemu.

Kruško: Po kome bolan ???

Đak2: Po Kardinalu….nema dje se nisam zavlačijo…znam ga k’o rođeni džep…bijo milijon puta…to ti je hotel u Tesliću.

Kruško: O jebem ti banju vrućicu…..to je hotel Kardial a kardinal je Puljić..jes’ čuo ti za njega.

Đak2: Iskreno..nikad. Ja opet zasrah…ništa…valja mi još učit..al’ ima još vremena fala bogu…vidimo se idući tjedan.

Kruško: Može, može…samo ponovite ovo što smo ovdje…biće test idući put. Dobro ove mjesece naučite…nemoj da opet čujem maj, avgust i ostale gluposti.

Đak2: Nema problema instruktore…uzeću ja idući tjedan dva dana neplaćenog pa ćeme me moja žena u mene napreskokce mjesecove ispitivat’.

Odma’ nakon ovog uđe treći đak…

Đak3: Merhaba Instruktore !

Kruško: Merhaba…

Đak3: Š’a ima? Imal’ Bajage….instruktore?

Kruško: Lijepo….lijepo…nema se puno vremena…idemo ubrzano…koja je istorijska ličnost rođena u Bosanskom Šamcu ?

Đak3: Čuj Šamcu? Ko se tamo mog’o rodit’ majke it?!?! Nemam pojma.

Kruško: Pa rahmetli predsjednik.

Đak3: Pa zar nije on u Kumrovecu rođen..pa nije Tiito iz Bosne.

Kruško: Kaki te Tiito spop’o ?

Đak3: Ne znam instruktore….da nije…kob mogo bit’ ..predsjednik..da nije Alija ?

Kruško: Vidiš kako znaš kad ‘oćeš…idemo dalje…gledaj vamo…na kartu Evrope….aj nađi Bosnu….kućeš gore u Škotsku…Bog te molov’o…dole idi…ne ne prema Portugalu…a jebote….eto sad si otiš’o u Tursku…đe šaraš tol’ko…ajd malo vamo nazad…tako tako…eto te…skoro is tamo. Stop. Et’…zapamti sad tu si neđe…vidiš ovu čizmu…et’..samo malo desno i eto te u Bosni.

Đak3: Češka se iza uva.

Kruško: Ajmo malo himna….pođi pjevat’ bosansku ‘imnu.

Đak3: Još se češka iza uva.

Kruško: Pričeka još po minute pa reče…doobro…aj’ makar znaš himnu ako ništa drugo..

Đak3: Kako bolan instruktore znam…pa nisam ni bekno…

Kruško: Pa vidiš da znaš…bosanska himna ni ne treba da se bekne…nema riječi..ništa se ne pjeva.. tako da si pogodijo….čestitam…vidiš kako ljepo napreduješ. Ništa…nemam sad više vremena za treći dio nastave…vidimo se iza nedelje.

Đak3: Ne’a problema instruktore…naučiću ja sve to dok ne krenem pa ću moć’ onda dole s familijom pričat…brat što je ost’o dole u Bosni..kad pričamo na skajp, on mi sve nešto k’o da je zaost’o …priča sad k’o oni s planine a ubjeđuje mene da sad je to tako..novi govor…kao sad moremo slobodno tako pričat’…kako su oni brđaci oduvijek kad se spuste odozgor na pijacu..A čekaju me i ova dvojica što su bili na instrukcijama prije mene.. idemo na par klipača srunit’ u kafani..’oš sanama? Neš’ vjerovat’ Kruškaga moj…bolje se razumijem s njima neg’ s rođenim bratom al’ nedo te kru’ da to neko čuje od ovih mojih…živog bi me se odrekli. Haja…Ajd živijo!

Kruško: Živijo !