Filmski festival u Veneciji: Tradicijom protiv bogate konkurencije

Svemir, zvezde i seks tabui biće ove nedelje u fokusu na najstarijem svetskom međunarodnom filmskom festivalu Veneciji koji se bori da ne potone usred grada koji vodi bitku protiv porasta nivoa mora.

Sedamdeseti po redu filmski festival u Veneciji pokušaće da isprati sve bogatiju konkurenciju popularnih ekstravaganci iz Rima i Toronta, tako što će na otvaranju biti prikazana svetska premijera 3D ”spejs fantazije” filma”Gravitacija”, čije su glavne zvezde Džordž Kluni i Sandra Bulok.

U režiji Meksikanca Alfonsa Kuarona, autora filmova ”Deca ljudi” i jednog od nastavaka ”Harija Potera”, Bulok i Kluni glume astronaute koji, nakon oštećenja njihovog svemirskog broda, moraju sami da pronađu način da se izbave.

”Mislim da je glavna tema festivala u Veneciji zapravo ta da se ne sme dopustiti da Toronto preuzme vodeću ulogu”, ističe Džej Vajsberg, filmski kritičar stručne publikacije ‘‘Varajeti” u telefonskom intervjuu za Rojters.

”Broj filmova na engleskom jeziku je fenomenalan i festival u Rimu nije previše ‘narušio ravnotežu’,” rekao je on.

U filmovima koji se nadmeću za venecijanskog ”Zlatnog lava” pojavljuju se velika imena poput Skarlet Johanson, koja glumi vanzemaljca u filmu ”Ispod kože”, Zaka Efrona u filmu ”Parklend”, režiranog u bolnici gde je nakon atentata bio smešten Džon Kenedi, kao i Meta Dejmona koji glumi u distopijskoj fantaziji ”Nultna teorema” koju je režirao Teri Gilijam.

Nikolas Kejdž u filmu ”Džo” glumi ulogu bivšeg osuđenika, dok Džudi Denču ”Filomeni” traga za svojim detetom koje je bila primorana da preda na usvajanje.

Najneomiljenija filmska zvezda festivala biće Donald Ramzfeld, bivši američki sekretar odbrane iz perioda rata sa Irakom, sa ulogom u dokumentarcu ”Nepoznato poznat”  koji prikazuje delić iz njegove poznate maksime o ”pretnjama koje poznajemo i koje su nam strane.”

”Ramzfeld nije neko neverovatno zemaljsko otkriće”, kaže Čarls Mekdonald, promoter filma iz Londona, i dodaje: ”Ali je fascinantno gledati ga – on je apsolutno neodoljiv”.

Nagrada za ”najnefilmskiju” temu bi trebao dobiti Džejms Franko, renesansni stvaraoc XXI veka, čiji je film baziran na kratkoj ali jezivoj noveli ”Dete Boga”Kormaka Mekartija, o divljaku iz šuma Tenesija koji uživa u seksu sa ženskim leševima.

”Sve što Franko uradi izgleda neverovatno,” kaže Vajsberg, dodajući da je film opisan kao polu ”Oslobođenje” i polu Čarli Čaplin.

Festival u Veneciji, koji se smatra, pored Kanskog i Berlinskog, jednim od tri najveća filmska festivala na svetu, mora da se oslobodi reputacije da važi za mesto koje ima visoku cenu za izlagače.

Italija je zastupljena u konkurenciji dokumentaraca filmom ”Sacro Gra”Đanfranka Rosija o životu ”ušuškanom” duž obilaznice oko Rima, i filmom”L’intrepido” Đanija Amelija koji govori o nezaposlenom čoveku koji preživljava tako što preuzima poslove od ljudi koji iz nekog razloga moraju da odsustvuju na određeno vreme.

Veliko interesovanje vlada za filmom ”Psi lutalice (‘Jiaoyou’)” tajvansko-kineskog reditelja Tsai Ming-Lianga o ocu koji se sa dvoje dece ”održava u životu” u Tajpeju i posetom čudne žene.

Film ”Ana Arabija” israelskog reditelja Amosa Gitajia govori o jednoj mladoj novinarki koja odlazi u posetu maloj mešovitoj zajednici Jevreja i Arapa koja živi na periferiji Tel Aviva.

Gitai, veteran arapsko-izraelskog rata iz 1973. godine, čiji je helikopter tada oborila sirijska raketa, uživa široko poštovanje širom sveta, iako u domovini vlada podeljeno mišljenje o njemu, najpre zbog njegovog istraživanja etničkih i religijskih tenzija.

Na čelu festivalskog žirija je italijanski filmski veteran Bernardo Bertoluči, poznat po filmu ”Poslednji tango u Parizu” iz 1972. godine, u kojem su glavne uloge igrali Marlon Brando i Marija Šnajder.