Vreme je za novi sistem visokog obrazovanja na balkanskim prostorima

tačno.net
Autor 1.6.2016. u 21:06

Vreme je za novi sistem visokog obrazovanja na balkanskim prostorima

Foto: bezicnemreze

Nove tehnologije su uticale da je današnje obrazovanje masovnije, dinamičnije, fleksibilnije  i otvorenije, a samim tim treba da se izmene odnosi koji su bitno narušeni u Evropi i naročito na prostoru Balkana. Predlažem da se države opredele za transformaciju visokog obrazovanja kao najvažnijeg segmenta razvoja društva.

Piše: Refik Šećibović

Osnovne postavke novog sistema ogledaju se u tri osnovne karakteristike:

  • Student je u centru funkcionisanja sistema
  • Profesori su slobodno i nezavisno zanimanje od visokoškolskih institucija i države
  • Funkcionisanje sistema se bazira na ishodima obrazovanja i građenju karijere pojedinca.

Da bi se ostvario ovakav sistem potrebno je formirati neke nove oblike koji su potrebni da on sam bude fleksibilniji, efikasniji, ali da ima i kvalitetnije ishode obrazovanja, a to su:

  • Univerzitetska komora
  • Mreža fleksibilnih oblika obrazovanja
  • Mrežni karijerni centri.

U tom  smislu menja se uloga univerziteta:  univerziteti postaju ustanove koje se sastoje iz studijskih programa i centara, bez postojanja fakulteta i departmana, a njihova delatnost se proglašava neprofitnom.

Šema novog sistema

 skolstvo1

Zakonski treba regulisati: a) zvanje univerzitetskog profesora, tako što bi univerzitetski profesor stekao status slobodnog zanimanja i b) formiranje univerzitetske komore, tako da profesori ne mogu da se tretiraju kao zaposleni na univerzitetima, naročito ne kao službenici.  Formiranje univerzitetske komore treba da bude po istim principima kao što su napravljene advokatske komore. Univerzitetska komora bi bila po zakonu jedina ovlašćena da daje licence profesorima da predaju na univerzitetima, odnosno visokoškolskim institucijama. Isto tako, svaki doktor nauka ako želi da bude profesor birao bi se za profesora samo unutar komore. Licence bi se izdavale za oblasti koje profesori predaju/na osnovu izbora. Angažovanje profesora na svim studijama treba da bude pod ugovorom sa određenim vremenskim trajanjem (2 ili 4 godine) sa obavezom da ne mogu da obavljaju druge dužnosti osim profesorske (full-time, odnosno puni angažman).  Sloboda govora, izjašnjavanja i predavanja profesora garantuje se preko komore,  koja mora biti nezavisna od države i politike. Profesori ako su angažovani van visokog obrazovanja mogu da dobiju licencu (part-time) za delimičan angažman.

U tom slučaju, država bi finansirala studenta koji bira gde će i kako studirati, ako se izjasni za redovno studiranje. Umesto vanrednih studija i vanrednog studiranja, formirala bi se mreža fleksibilnog studiranja koja je direktno povezana sa privredom. Oblike fleksibilnog studiranja finansiraju sami studenti ili privreda. Mreža fleksibilnih studija uključuje i celoživotno obrazovanje.

Mrežni karijerni centri su deo sistema koji omogućava studentima da se obrazuju i zapošljavaju u nacionalnoj privredi. Na taj način, država se obezbeđuje od odliva mozgova. Zato je potrebno uvođenje  vaučerizacije i fondova za obrazovanje, sa  pravom studenata da biraju studijski program i mesto studiranja u državi.

tačno.net
Autor 1.6.2016. u 21:06