Povezani članci

• Pančić: Čije je naše pivo
• Naša stranka Mostar: Da kulturi, ne gradonačelniku
• I dijaspora odlučuje o sudbini Mostara, registracija do 6. oktobra
• Aleksandar Vulin podneo ostavku na mesto šefa BIA Srbije
• Molba za pomoć migrantima u Sarajevu
• Nikolić: Raspišite izbore ili umirem od gladi

Foto: insajderi.com

Ubica osuđen 4 godine  zatvora a kaznu izdžava u svom toplom domu

Pravda koju deli EULEX na Kosovu, beleži još jedno karakteristično selektivno kažnjavanje. Sudsko veće proglasilo je krivim i kaznio Gani Gecija, četiri godine šest meseci zatvora, za krivično delo koje je kvalifikovano kao teško ubistvo, izvršeno u avgustu 2014.godine. Ovom presudom Gani Geci proglašen je krivim za ubistvo Ruždi Shaqiri. Ubistvo se desilo u veče četvrtog avgusta 2014.g. u centru Serbice (Skënderaj). Gani Geci, zbog verbalnog sukoba sa žrtvom, bio je u teškom mentalnom afektu, izvadio svoj pištolj i upucao četiri metka u njega“, sudija je obrazložio presudu. Gani Geci je proglašen krivim i za posedovanje oružja bez dozvole, međutim, sud je odbio krivično delo upotrebe oružja ili opasnog instrumenta za to što je ovo krivično delo konzumirano sa proglašavanjem krivim za ubisto. /03/06/2016:  Radio Slobodno Kosvo/

                                               ______________________

Tužiteljka Gani Geciaja: Nije bio bezbedan u zatvoru

Gani Geci, pošto je proveo tri meseca u pritvoru, oslobođen je iz zatvora i mera zatvorskog pritvora je zamenjena merom kućnog pritvora.

Tužiteljka u ovom slučaju, Vahide Badivuku izjavila je da ubistvo za koje se sumnjiči Geci došlo je iz političkih razloga i  protiv Gecija u zatvor je stiglo mnogo pretnji, te iz bezbednosnih razloga  bolje je da ide u kućni pritvor.

Komotnije u toplom domu nego  u zatvorsku  ćeliju

Gani Geci je pod istragom za krivično delo ubistvo Ruzhdija Shaqiri, za koga se sumnja da je ubio u jednom lokalu u Srbicu – Sknderaj. /Albeu.com, 24/11/2014/

Optuženi: Nije ubistvo, već nužna odbrana

 Geci u jednom od sudskih precesa za ubistvo Ruzhdija Shaqiri– FOTO: kallxo.com

Gani Geci u svojoj žalbi na kaznu u vezi ubistva Ruzhdi Shaqiri, konstatuje da je delovao u svojoj odbrani.

Apelacioni Sud danas je razmatrao slučaj ubistva Ruzhdi Shaqirija za koju se optužuje Gani Geci. Dana 03.06. prošle godine Gani Geci je kažnjen za ovo ubistvo 4 godine i šest meseci zatvora. Na ovu sudsku  presudu su se žalili Apelacionom Sudu, Tužilaštvo EULEX-a, oštećena strana i zakonski zastupnik, takođe i Ndreca Dokaj, advokat Gani Gecija i sam Gani Geci.                                            Na današnjoj raspravi koja je održava u Apelaciono sudu, sudija izvestilac, Mejreme Mema pročitala u kratkim crtama predmet ovog ubistvenog slučaja.

Sudija Mema je rekla da je oštečena Halime Shaqiri tražila maksimalnu kaznu za Gencija. “Kazna ne treba da bude blaga, nego da bude mksimala, pošto je ubio, glavu porodice“, rekla-je-Shaqiri. Sokol Dobruna, advokat ošteće Shaqiri protivio se zahtevu optuženom za smanjenje kazne. “Jedina  olokšavajuća oklnost ostaje priznanje krivice“, rekao Dobruna. Dok Gani Geci u svojoj žalbu pretenduje na pogrešno utvršenja činjenićnog stanja u toku procesu suđenja od strane Osnovnog (prvostepenog), suda.                                                                                                                                        “Ova žalba je dosta volumenozna“, rekla sudija Mema za Gecijevu žalbu.

“Ovde se ne radai o ubistvo, već pre svega je nužna odbrana“, napisao Geci u svojoj žalbi.

Posle ubistva Ruzhdi Shaqiri-ja, Gani Geci više od dve sedmice smatra se da je bio u begstvu, tako da 22. avgusta predao se EULEX-u – Evropske Misije za vladanje zakona. (KALLXO.COM redovno je pratio Gencijevo suđenje za ubistvo Ruzhdi Shaqiri)                                                                                   

*         *          *

Uhapšena tužiteljka slučaja Gani Geci, Vihide Badivuku

Tužiteljka Badivuku uhvaćena na delu, prilikom primanja mito koja je obuhvaćena i u slučajevima zelenaštva.

Zajedno za tužiteljkom Vahide Badivuku uhapšene su još dvoje posrednika dok treći se nalazi u begstvu. Posle duge istrage koju je vodio jedan domaći tužilac Specijalnog Tužilaštva Republike Kosova, u saradnji sa Kosovskom Policijom, u ranim jutarnjim časovima danas su uhapšene tri osobe, jedan od njih tužiteljka V.B (Vahide Badivuku), iz Odeljenja za teški kriminal, Osnovnog Tužilaštva K. Mitrovice, kao i dva posrednika, dok treći posrednik se nalazi u bekstvu, saznajemo od Specijalnog Tužilaštva Kosova… /Bota Sot, Më: 23 gusht 2015/

Misija EULEX-a nije opravdavala očekivanja

Misija EULEX-a na Kosovu u  kojoj je uključeno око 3.200 policajaca i sudskog osoblja (1.950) međunarodnih, 1.250 lokalnih, počela je sa radom 16. februara 2008. Pompezno je očekivano od domaće i međunarodne javnosti. Mnogi su govori, dobro je što dolaze stručnjaci iz Evrope, jer su i sposobni i pravedni kadrovi, najzad prava pradva će stići i na ovim prostorima.

Fotografija sa proslave 17 godišnjice rada EULEX-a KOSOVA

KFOR je zamenjen EULEX-om, znači jedni odlaze drugi dolaze dok problemi tapkaju na mestu, čak više možemo konstatovati i korak nazad.

Na ovim prostorima sudilo se i pre dolaska KFOR-a i EULEX-a. Efikasnije i bolje se sudilo u slučajevima ubistva i teškog ubistva čak i u FRJ, a da ne govorimo za vreme postojanja SFRJ. Poređenja radi, izneću jedan sličan slučaj ubistva iz ranijeg perioda, pa neka čitaoci analiziraju svaki prema svojim merilima, ja iznosim samo činjenice.

U oktobru 1996.g. neko iz uprave zatvora Smrekovnica, na Kosovu, preko Advokatske Komore Beograda, gde sam ja bio registrovan, poručio da se javim upravi zatvora telefonom. Čim su me obavestili, ja se javljam gde mi sagovornik reče, da imaju molbu jednog osuđenika da odem da ga posetim. Nakon dva tri dana odem u taj zatvor, dovedu mi čoveka koji me tražio i ostavljaju nas da nasamo razgovaramo. Od sagovornika saznajem da je on osuđen 12 godina zatvora za ubistvo. Da je izdržao već osam godina, da kod kuće ima ženu i šestoro dece. Rekao još da svake godine ide na kućno odsustvu, i da je od drugih zatvorenika čuo za moje ime, da nisam od onih kojima novac pa novac je u prvom planu, te želi da ja preuzimam dalju brigu o njemu i da podnesem zahtev za uslovni otpust.

Odlazim i u selo da posetim njegovu porodicu da se uopznam sa svim detaljima i uslovima, pa se vraćam još jednom u zatvor kod njega i nastavim put za Beograd. Podnosim zahvet za uslovni otpust i predajem nadležnim organima i čekam oddgovor, jer komisija se sastaje Ad Hoc, s’vremena na vreme.

Devedesetih godina iz dana u dan su se pogoršavali odnosi između organa vlasti Srbije i Albanaca na Kosovu, tako da je u jednoj od sednica Skupštine Srbije, Vojislav Šešelj tražio da se donese zakon, kojim se zabranjuje kupovima srpskog zemljišta od strane Albanaca na Kosovu. Ministar građevinarstva je odgvorio: “To bi značilo ozakonjenje aparthejda, ne treba da se donosi zakon, Vlada će rešiti to pitanje uredbom.“ Tako je i postupljeno, vlada je donela uredbu kojom se uređuje promet nepokretnosti na Kosovu između lica različite nacionalnosti.  Za overu ugovora kod suda sada potrebno je i rešenje Ministarstva finansija da je promet dozvoljen. Kako sam se pored advokature kojom sam se bavio, bio i Stalni sudski tumač za albanski jezik, tako da sam bio dosta angažovan i oko kupovine odnosno prodaje nepokretnosti, pa sam imao često kontakata sa određenim organima i zaposlenima u Ministarstvu finansije Srbije.

Jednom prilikom kada sam otišao da preuzmem jedno rešenje, odgovorni službenik, Branko Radak mi reče: “Husnija, odbili smo tvoj zahtev za uslovni otpust, ja sam jedan od članova komisije. Sinoć smo razmatrali molbe za uslovni otpust i pomilovanja, međutim tvoj zahtev jednoglasni smo odbili.” Pitao sam, zašto, jer nije bio zahtev sastavljen kako treba, nije li možda bilo dovoljno valjenih razloga za to, ili mišlenje uprave zatvora je negativno? Odgvorio je, da je sve bilo kako valja. Sastav korektan, argumentovan, mišljenje uprave zatvora pozitvno, ali ima jedan važan razlog za odbijane. Porodice se nisu pomirile. Postoji opasnost da za vreme uslovnog otpusta dođe do krvne osvete. U tom slučaju nas članove komisije bi grizala savest, jer bi a indirektan način mi  doprineli da čovek izgubi život. Posle kratkog razmišljanja rekoh mu, u pravo ste, i ja bih tako postupao.

Kada uopoređujem ova dva slučaja ubistava. Onog iz kraja prošlog veka, koji se desio posle svađe oko toga što je stoka jedne strane učinila štetu drugoj, i ovog sadašnjeg, za kojeg tužiteljka okarakteriše kao političko ubistvo, kada se optuženi osuđuje četiri i pol godina zatvora i upućuje kući da izdržava kaznu, s pravom se postavlja pitanje – gde im je savest EULEX sudijama i tužiteljima?