Afera: Kukuruz

Povezani članci

• Koga svećenik proglašava neljudima?
• Branko Radaković u Makedoniji
• Kerum defintivno želi od Splita napraviti malo selo na moru
• Mali sajam Fabrike knjiga
• ”Nada za vuka” u oktobru na dva međunarodna festivala
• Kada pravda pobeđuje, nema gubitnika: SPECIJALNI SUD ZA OVK

Svaki put kada Žarko Obradović pomene obrazovanje, jedan student nastavi školovanje u inostranstvu.

Nakon afere oko svinjskog gripa od pre par godina, afera oko mleka je nešto najlepše što nam se kao narodu desilo nakon rušenja famoznog spomenika palim borcima u Preševskoj dolini.

Najbolje je što ću ovsene pahuljice da stavim da se raskisnu u pivu i onda da ih pojedem u slast. Ko je davao kravama da jedu kukuruz? I uopšte, otkud taj kukuruz u Srbiji? Je li to naš kukuruz ili uvezen kukuruz? Jesu li krave jele krunjeni kukuruz ili su to bili klipovi kukuruza? Ko je uopšte krunio taj kukuruz i gde? I kako to da od tolike zemlje koju posedujemo, a koja se ne obrađuje, krave baš moraju da jedu tamo neki kukuruz? I ko mi garantuje da isti kukuruz nisu jele svinje i kokoške i da pršuta, slaninica, pašteta i jaja nisu kancerogeni?

Kupim novine i u njima spektakl do spektakla. Definitivno, ako me ne ubije rak koji mogu dobiti jer pijem espreso sa mlekom i jedem ovsene pahuljice s jogurtom, ubiće me svesrpska glupost i populizam. Nije meni niko kriv što nisam patriota i kupujem hrvatsko, a domaće mleko. Ko meni garantuje da je to mleko od naših krava koje jedu kukuruz, a ne neko uvezeno mleko? Samo u Srbiji krave umesto da pasu travu, jedu kukuruz.

Znate, mnogo sam srećan što se moji textovi ne objavljuju u Srbiji. Ne zato što imam tu privilegiju da objavljujem svoje pisanije u regionu, već što biti popularan u Srbiji treba da vas dovede do pitanja ko su vaši obožavaoci. To zna da bude zabrinjavajuće. Posledično, kada vidite koga bira nebeski narod za svoje vladare, ko ga predstavlja u svetu, kakav mu je nevladin sektor, ko su mu intelektualci i kakve vesti zanimaju narod u zemlji seljaka na brdovitom Balkanu, srce vam je puno što niste popularni u istoj. Neću da se mešam sa mekinjama kako me ne bi pojele kancerogene svinje. U krajnjem slučaju možda su ove ovsene pahuljice koje trpam u jogurt nastale od ovasa koji je rastao na zemlji koja je tokom bombardovanja obogaćena osiromašenim uranijumom bombi Amerikanaca i njihovih drugara ta-ta-ta-tiraca. Znamo da je smrtnost od kancera u Srbiji uvećana, ali do sada nismo znali zbog čega. Sada znamo i hvala odeljenjima BIA-e što su takvu vest pustile u etar u ovom presudnom trenutku za naše srce, srce Srbije. Nego, je li Ustavni sud Srbije nadležan da raspravlja o tamo nekom Jeremiću i njegovim političkim problemima? Ne pitam zbog sebe, već interesuje moju tetku, pa ako imate konkretan odgovor, i tačan nadasve, javite redakciji kako bih ja dobio tu informaciju na vreme i prosledio je SNS-u pre nego prime Jeremića u svoje redove.

I jeste, ideja mi je da ovaj text bude baš kao i trenutno stanje svesti prosečnog građanina u modernoj Srbiji. Malo pre me baka zvala da mi kaže kako je moja žena izašla gola na ulicu. Blago rečeno da sam se šokirao kada sam to čuo. Pitam je: Kako gola, baba? Ona na to moje kaže da je izašla bez jakne, a vani je zima. Sreća da baba nema kravu, ne znam gde bih našao kukuruz i ko bi ga krunio.

Poslednjih dana sam aktivan na twitter-u. To je ono sranje što su izmislili Amerikanci kako bi se mi mali ljudi dopisivali sa velikim javnim ličnostima. Moj drug Luka Božović je izbacio twit koji me oduševio, a išao je u prilog mojoj konstataciji preteranog odliva mozgova iz Srbije. Kaže on, svaki put kada Žarko Obradović pomene obrazovanje, jedan student nastavi školovanje u inostranstvu. Živa istina. To je dobro jer ne piju kancerogeno mleko. Nego, sećate li se kokošijeg gripa? Šta ono beše tada? Nismo kupovali piletinu? Jok nismo. I kao, sada ne kupujemo mleko? Ma dajte, molim Vas.

A baš sam juče bio da potpišem osnivanje jedne nove političke stranke u Srbiji. Očekuje se osnivanje još jedne ili dve. To je dobro. Zašto? Nemam pojma, ali lepo je kada se delimo. Ide u prilog onoj staroj srpskoj „Samo sloga Srbiju spasava!“. Posledično, nema nama spasa.

Ubio sam se i od smeha kada je nakon mog texta „Opstanak“ izašao komentar kako jeste da nas ima manje u Srbiji, ali nas ima više u svetu. Mislim na ljude, ne na Srbe. To znači da ima prostora za širenje Albanije, Kosova, čega god, prema Nišu. I onako su te dole krajeve više rokali tokom bombardovanja, a i kompletna Srbija se preselila u Beograd. Sada se više isplati da ručate u Kraljevu nego u Beogradu. Za pare koje date za ručavanje u nekom restoranu u Beogradu možete da platite „čorbu“ do Niša, klopate u njihovom najboljem restoranu i vidite Nišku tvrđavu.

Premijer je faca. Mislim na Đukanovića. ’Ladno je čestitao dan državnosti Tačiju. I naš je faca. ’Ladno će da prizna Kosovo. I sledeći premijer Srbije će biti faca jer će uraditi ono što je pre neki dan uradio Đukanović. Crna Gora nema problema sa kancerogenim mlekom jer njihove krave pasu, a Prevlaku su dali Hrvatima.

Očekujemo poskupljenje gasa, ali tek sledeće godine. To će da bude čestitka građanima od Ruske Federacije zbog uspešno usvojenog Zakona o gasovodu Južni tok. A dobićemo i dividendu za akcije NIS-a, ali sutra.

Bilo bi lepo kada bih mogao nekako smisleno da završim ovaj tekst, ali ne želim. Interesuje me jedno. Ako krave nisu jele kukuruz u klipu, već krunjeni, ko je krunio kukuruz? Jesu li Amerikanci krunili kukuruz koji dajemo kravama? Ako jesu oni, sve mi je jasno.