Balkanska unija

Izdvajamo

• Propada roba, propada narod, ali bar smo dostojanstveni idioti i čuvamo obraz nacije. Širi se smrad ubuđalosti robe. Prepravljaju se rokovi trajanja. Opšta jebada. Ove na vlasti bole bulja, oni će uvek imati, i moći će da pobegnu na vreme, ali gde će ovaj narod. On bi opet sa onima sa kojima je bio toliko dugo. Bilo mu dobro.

Povezani članci

• Debakl “građanske” Srbije: Srebreničanima je Toma draži od Tadića
• Dežulović: Konačni dokaz da mitska zemlja Bosna i Hercegovina nije bila izmišljena i da je zaista postojala
• ‘Psihogenealogija’, zanimljiva i korisna knjiga
• Oronuli objekti Memorijalnog centra: Šta je nama genocid?
• Genocid Srbije u Srebrenici traje 25 godina
• „Demokracija“ u slavu mržnje, rata i smrti

Moramo biti svesni da smo očajnički potrebni jedni drugima, i da se ma koliko tvrdoglavo trudili da do neke zajednice ili unije ne dođe, prazan novčanik, gladna deca, bitka oko kontejnera, razorene nekada moćne fabrike i preduzeća stoje kao avetinje, ogromni izdaci za naoružavanje, napad i odbranu, a nema koga da napadneš jel je isti golja kao i ti, nema šta da braniš, nema pas zašta da te ujede. Besmislenost troška, i tupost i glupost prevođenja srpskog na hrvatski i obratno, i kačenja dvojezičnih tabli, a svaki peti nepismen, i ne čita ni jednu.

Godinama nosim jednu ideju u sebi, koja bi nekada bila veoma blizu mogućeg ostvarenja, a onda bi se naglo udaljila i bila gotovo nevidljiva.

Čitajući  intervju  Aleksandra Vučića dat za američki portal “Politico”, počela je da mi se vraća ta ideja o neminovnosti približavanja bivših republika nekadašnje dobre zemlje Jugoslavije u neku vrstu zajednice ili unije, sa proširenjem na susednu Albaniju.

Iznenađujuće stidljivo i veoma skromno propraćena je ova Vučićeva ideja. Verovatno je naišla na nepripremljene medije za takvo jedno frapantno i radikalno rešenje, duboke ekonomske i političke krize.

Rečenice koje je izgovorio samo su me podsetile da napišem ovaj tekst, mada sam pročitao neke komentare čitalaca, koji se svode na nevericu i oštru osudu ideje o vraćanju na neku staru novu Jugoslaviju. To su uobičajene reakcije onih koji ili nisu pročitali ceo intervju ili su u nemogućnosti da ga shvate.

Premijer Vučić je izjavio kako Srbija mora da ostane čvrsto na putu prema EU, a u isto vreme da osnaži regionalnu saradnju.

 “Ako se drugi slože s mojim planom, postali bi tržište od 20 miliona ljudi, što je vrlo značajno. Mogli bismo da privučemo mnogo više investitora i mislim da to i ostali razumeju.”

Na pitanje da li želi da stvori novu Jugoslaviju, Vučić je kazao kako se radi o “staroj Jugoslaviji plus Albaniji”.

“To je politička ideja bez ugrožavanja njihovog suvereniteta. Podići će naše ekonomije”.

“Potrebno je povezati ljude. To je ono što nam je veoma važno”.

Premijer je naveo da su tešnji ekonomski odnosi jedini način za prevazilaženje regionalne nestabilnosti, naročito u Bosni i Hercegovini koju je opisao kao “bure baruta”.

Planirani su radovi kojim bi se Beograd povezao sa Sarajevom i Prištinom. Tako bi se putovanje iz Beograda do Sarajeva smanjilo na samo tri sata sa sadašnjih pet, a premijer Vučić ukazuje da korist od toga nije samo ekonomska, već da će taj put zbližiti narode regiona.

“To je stara Jugoslavija, plus Albanija. To je politička ideja, ali bez ugrožavanja njihovog suvereniteta. To će ojačati naše ekonomije”, rekao je Vučić.

Vučić je izjavio da će udvostručiti napore radi stvaranja zone slobodne trgovine na Zapadnom Balkanu, uključujući investicije u najznačajniju infrastrukturu, kao što je autoput koji će povezati Beograd i Sarajevo.

Uprkos tome što pridobijanje suseda za svoju ideju predstavlja izazov, Vučić kaže da je ubeđen da će prevladati sopstveni ekonomski interesi i da će uz pomoć EU na narednom samitu Zapadnobalkanske šestorke u julu u Trstu, biti postignute široke konture sporazuma.  Iako BiH, Albanija, Makedonija, Crna Gora, Kosovo i Srbija trenutno sarađuju u okviru CEFTA, Vučić ističe da je neophodna mnogo jača saradnja da bi se postigao značajan rast.

I taj Trst. Nije im bilo teško da nauče naš jezik samo da bi mogli da nam lakše prodaju robu.

Prilažem skromno ideju koja je stajala u glavi sa već dosta popadalom prašinom, čekajući trenutak da izađem javno sa njom. Pa, polako, mereći šta se dobija a šta gubi ovom idejom, tas sa onim šta se dobija uveliko preteže onaj u kome stoji ono što se gubi.

Ukoliko uopšte dođe do stvaranja neke zajednice ili unije, a bilo bi mnogo dobro da do toga dođe, bilo bi poželjno da se poradi na zajedničkim projektima u svim sferama života, a koji bi bili od interesa za sve članice ove nove zajednice zemalja, ali pre svega, to bi bila ekonomska organizacija.

Umesto bratstva i jedinstva, možemo pokušati s poštovanjem i uvažavanjem.

Da se poštuje suverenitet svake od članica. Da postoji mogućnost istupanja  iz zajednice. Ne mešanje u unutrašnje probleme zemalja unije, kao ni u spoljnu politiku. Konačno rešavanje pitanja međusobnih granica, i doći već jedanput do istine o ubijenim i nestalim osobama tokom krvavih godina na ovim prostorima.

Postići najviši stepen saradnje u trgovini, izvoz-uvoz, turizam, bezbednost, ekonomija, kultura, nauka, obrazovanje, sport…  To su države koje su nekada živele mnogo godina zajedno. Poznaju se dobro. Gotovo svi govore istim jezikom. U Drugom svetskom ratu podnele su velike gubitke prilikom oslobađanja svojih a zajedničkih teritorija, pa su se posle ubijali između sebe i bili ubijani od onih koji su tražili mnogo više od onoga što im pripada… A sada bi bilo korisno da ponovo budemo u nečemu zajedno… u bekstvu od gladi i ekonomskog uništenja.

Pokazalo se u periodu od raspada Jugoslavije do danas, da nemamo proizvode koji mogu biti konkurentni stranim proizvodima vrhunskog kvaliteta, izrađenim najsavremenijom tehnologijom, marketingom i plasmanom na svetsko tržište. Nađe se neko, ali sve je to sporadično.

Premijer i izabrani predsednik Srbije Aleksandar Vučić založio se za ekonomsko i tržišno povezivanje država bivše Jugoslavije, i Albanije, jer bi to podiglo privrede ovih država i osnažilo regionalnu saradnju.

Morala bi EU da učini presedan u svom rigoroznom odnosu primanja u članstvo, prema zemljama Zapadnog Balkana. Politička i ekonomska situacija je tragična. Odnosi su na ivici pucanja. Narod je nezadovoljan teškim životom, permanentnim strahom od gubljenja posla i neizvesnošću opstanka svoje porodice. Sve to opterećuje prisustvo korupcije i kriminalaca koji žive u iritantnom i bezobrazno sramotnom luksuzu.

Pre nego što nanovo krene rat na ovim prostorima, koga niko neće moći zaustaviti za duža vremena, ni staviti ruke na tvoja ramena, i reći kako je dobro  videti  te  opet…  i koji će štetiti i samoj EU i njenim članicama, ubeđen sam da bi ova Balkanska unija, bila generalna proba pred kolektivni ulazak u Evropsku uniju. Ukoliko se dobro pokažemo, možemo svi zajedno, Srbija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora, Kosovo i Albanija, ući, i pre predviđenog roka, u tu famoznu EU. Nešto kasnije ponovilo bi se i sa ulaskom u NATO.

Balkanska unija bila bi čisto interesna unija u kojoj bi zajedničkim, planskim radom sa vrhunskim stručnjacima, prvo bi bilo podmireno tržište zemalja unije, sa mogućnošću izlaska na evropsko i svetsko tržište. Na taj način bi svaka članica imala neuporedivo veću pravnu sigurnost od samostalnog izlaska.

Rigorozna kontrola svih potencijalnih investitora, stranih ili domaćih, sa proverom porekla investicija, i permanetnom kontrolom poslovanja, garancijom države u koju se ulaže, i garancijom unije, za sigurnost vlasnika, dobavljača i radnika. Ništa radniku ne znači da li će gazda otići u zatvor ili će pobeći na neko ostrvo sa njegovim krvavo zarađenim parama, i da li će neko iz vrhova vlasti, a takve krađe uvek idu ruku pod ruku sa vlastima, zglajznuti sa mesta premijera ili ministra. Radnik mora biti na prvom mestu po garancijama i sigurnosti svoje vlastite dobiti i radnog mesta.

Ovu Vučićevu ideju, sigurno je podgrejala propast i pljačka koncerna “Agrokor”, i sećanje na Abdićeve menice bez pokrića i “Agrokomerc”. Naučilo se valjda nešto, pa makar i ono loše… I to je učenje.

Skoro sve republike su jedva čekale da se raspadnemo pa da pokažu svetu ko su i šta su. Koliko su moćni i jaki i kako ih je samo članstvo u Jugoslaviji sprečavalo i gušilo da pokažu šta znaju i imaju.

I prdnuše svi u čabar.  Neko manje neko više… Krenuše u svet, kad ono tamo ima toliko auto guma, vina, piva, nameštaja, voća, povrća, mesa, mleka, bele tehnike i kućnih aparata, vagona, frižidera, automobila… Sve najpoznatije svetske firme sa dugom tradicijom i tržištem. Tu nema mesta za nas. Posebno pojedinačno.

Nemaš gde prodati, a nećeš komšiji, niti on hoće da kupi. Svi bojkotuju sve. Čuvaju svoju robu koju niko neće, neće da kupe od drugog ono što im je potrebno. Propada roba, propada narod, ali bar smo dostojanstveni idioti i čuvamo obraz nacije.  Širi se smrad ubuđalosti robe. Prepravljaju se rokovi trajanja. Opšta jebada. Ove na vlasti bole bulja, oni će uvek imati, i moći će da pobegnu na vreme, ali gde će ovaj narod. On bi opet sa onima sa kojima je bio toliko dugo. Bilo mu dobro. Moj Ujak Velja sa suprugom i sinom, kao radnik monter u Rakovici, u Jugostroju, svake godine išao dve nedelje na more, u Omiš. Kupio auto. Sagradio vikendicu.

Moramo biti svesni da smo očajnički potrebni jedni drugima, i da se ma koliko tvrdoglavo trudili da do neke zajednice ili unije ne dođe, prazan novčanik, gladna deca, bitka oko kontejnera, razorene nekada moćne fabrike i preduzeća stoje kao avetinje, ogromni izdaci za naoružavanje, napad i odbranu, a nema koga da napadneš jel je isti golja kao i ti, nema šta da braniš, nema pas zašta da te ujede. Besmislenost troška, i tupost i glupost prevođenja srpskog na hrvatski i obratno, i kačenja dvojezičnih tabli, a svaki peti nepismen, i ne čita ni jednu.

Nekada… spakuješ u kofer Ateks košulju, par Pekovih cipela, Murin džemper, boks cigareta sedam in pedeset, flašu Navipovog Racke Whiskey, navučeš na sebe Varteksov  kaput, nakriviš Begej šešir,  sedneš u fiću, kreneš za Rovinj, pa ti se otme volan, nagaziš do daske, juriš čitavih 80 kilometara na sat, pa preko čačanske šljivovice, njeguške pršute, ohridske pastrmke, mostarske žilavke, slavonskog kulena, hladnog prizrenskog piva, kranjskih kobasica, friganih papalina iz Jadrana najlepšeg na svetu, juriš  fićom po toj zemlji, i svi voze fiću, i slušaš na radiju kako se sve ispravlja i savija… i svi ablenduju jedan drugom, i mašu, i trube, tuuuu, tuuuuu, tuuuuu, tuuuuu, i svima dobro…