Basara: Dostojanstveno govnojedenije zlatnim kašikama

tačno.net
Autor/ica 29.4.2013. u 09:22

Čim sam čuo vest, odmah sam pohitao na sajt NSPM da vidim da nije slučajno pao neki harakiri.

 

Vanredna situacija, cenjeni publikume! Zovu me iz redakcije Danasa. Moram promptno da pišem kolumnu za ponedeljak. Razlog: u svetu nedelju neće biti struje do pet po podne, pa moraju da prelome novinu koliko danas. Da li će mi prekovremeni, tj. prevremeni rad biti plaćen? Čisto sumnjam? Da li ćete vi biti u toku s događajima? Takođe čisto sumnjam! Kaskaćemo za događajima. Ej, more, dva dana u Srbiji – to je vreme dovoljno za smenu epoha.

Kad smo već kod epoha, jedna se pre neki dan smenila. Mislim na intervju našeg džumhurbaškana dat federalnoj televiziji BIH u kojoj se Thomas javno i iskreno – čak iskrenije i od ex Jego Sijatelstva – izvinio bošnjačkom narodu i senatu za sve zločine „počinjene u ime srpskog naroda i srpske države“. Čim sam čuo vest, odmah sam pohitao na sajt NSPM da vidim da nije slučajno pao neki harakiri. Kad tamo – ništa. Tek sutradan se legendarni Vukadinović oglasio saopštenjem koje – skučenosti prostora uprkos – vredi citirati u (polu)celini. Vukadinović je u velikoj dilemi da li je „izvinjenje predsednika Nikolića za genocid i klečanje u Srebrenici, kao i nazivanje Srba u Bosni Bosancima, gaf ili se tu radi o ispunjenju zahteva nemačkih parlamentaraca i na kraju ocenjuje „da tu verovatno ima elemenata i jednog i drugog“.

Nema šta, glodur NSPM-a je vaistinu dubinski psiholog. E sad, ako malo začeprkamo po dubinama te psihologije, ubrzo će nam postati jasno da nam Vukadin šalje poruku: U budućnosti, kada nenarodni režim padne i kada kucne moj, dugo očekivani čas, glasajte za mene, Vukadinovića, jer se ja nikada u vaše – a bogme ni u moje – ime neću izvinjavati za masovne zločine niti ću ispunjavati zahteve nemačkih parlamentaraca, a to što ćete vi, cenjeni patriotski publikume, zlatnim nemanjićkim kašikama jesti govna i čitati uz fenjere i sveće, to je cena dostojanstva koju ćete u moje – ili u ime nekog mog miljenika – morati da platite.

Svakako je ohrabrujuće što džumhurbaškan više ne misli kao Vukadin. A možda ni Vukadin ne bi mislio da je na džumhurbaškanovom mestu. Uvek sam ja govorio da čovek ima jednu psihologiju dok je u opoziciji, a sasvim drugu na vlasti. Vlast, da kažemo, nekako omekša čoveka. Na vlasti, bar na početku, čovek mnogo trezvenije percipira realnost. Ukači nekako (i na kraju) da buka i bes ne donose ništa dobro, a da mogu da donesu mnogo zla, pa čak i ono najveće – gubitak vlasti. Takođe ukači da Srbija – uprkos značajnim naporima u tom pravcu – ipak nije izolovano ostrvo časti u okeanu srbomržnje i da – ako hoće da opstane – Srbija mora da sarađuje sa ostatkom sveta. A oriđinala koji misle suprotno, oduvek je bilo, ima ih sada i biće ih u svim vremenima. Bitno je samo da nisu na vlasti. Čak ni blizu.

Danas.rs

 

Ilustracija: Guliver/Getty Images

tačno.net
Autor/ica 29.4.2013. u 09:22