Basara: Palma u muzeju voštanih figura

Povezani članci

• Palio ne palio, na kraju ćeš zapaliti odavde
• Kriminal u bugojanskom lovačkom društvu u fokusu Tužilaštva: Godinama ovjeravali dokumente za nabavku oružja sa lažnim pečatom
• Novi Zakon o radu ubit će ostatke radničkih prava i volje za radom
• Patrick Lawrence: Kako američki ambasador razara umjetnost diplomacije
• SAMO NIKITA ZNA
• Svetislav Basara: Pop, učitelj i mučitelj

Konačno, zahvaljujući vazda radoznalim novinčinama, i šira javnost je dobila priliku da zaviri u Palmin Muzej voštanih figura koji se – na osnovu onoga što sam imao priliku videti – mirne duše može nazvati muzejom voštanih karikatura.

Da budem precizan: video sam fotografije samo dva, da tako kažem, izobraženija – Vlade Divca i Novaka Đokovića – ali uopšte ne sumnjam da su i ostali voštani velikani podelili sudbinu rečenih sportista. Ono jeste, ni u muzeju madam Tiso nisu postavljena remek-dela vajarske umetnosti, ali ono što je izložio msje Tiso u kiču, diletantizmu i neukusu prevazilazi čak i čuvenog aerodromskog Nikolu Teslu. Horor, cenjeni publikume.

Vlade Divac, recimo, gledano poizdalje liči na nekog poglavicu iz Amazonije – poglavicama svaka čast – a osmotren izbliza, više, Bože me prosti, liči na Svetog Savu nego na samog sebe. Novak je, zahvaljujući činjenici da brije bradu, prošao nešto bolje, ali da nekim slučajem u mračnom ulazu naleti na voštanog dvojnika, garantovano bi se strunio, pa bi posle morao kod baba Kurane, da mu saljeva stravu. A nagađam da je saljevanje strave potrebno svakome ko poseti muzeum jagodinskog msje Tisoa.

Tako to biva u mračnim vremenima kada se klatež dokopa para i poluga moći. Msje Palma je u svemu tome možda i najbezazleniji. On čak instinktivno uviđa potrebu za uspostavljanjem čvrstog sistema vrednosti, što se za njegove pobratime, za koje je pečeno jagnje isto što i Bajronu miloska Venera, nipošto ne može reći. Dakle, Palma bar pokušava. Druga je stvar što mu je horizont ograničen na atar Opštine Jagodina i što pored sebe (i iznad sebe) nema nikoga da mu ukaže da je put u (voštani) pakao popločan dobrim namerama.

Palmin muzej je vidljiv i opipljiv, ali slične stvari se u Srbiji svakodnevno događaju i to u svim oblastima ljudskog života. Odasvud iskrsavaju spodobe zagrnute, tačnije sakrivene patriotizmom, čineći nadljudske napore da upropaste, unište i uvaljaju u blato ono malo ljudi, stvari i pojava koje štrče iz močvarske žabokrečine. Ti svati koji su u stanju da pokvare i čekić, osiono palamude o svemu i svačemu, dele lekcije i levo i desno, sve iz najčistijih osećanja koja ni poneka masna kinta nije u stanju da uprlja. Rezultat? Došli smo dotle da bi neki blagočestivi putnik-namernik videvši kako se srpski rod odužuje velikanima morao pomisliti da je naš najveći naučnik – robot, najbolji košarkaš – Indijanac, a najbolji svetski teniser – zombi.

Danas