DA LI LIČIM NA KOMUNISTU?

Dr. sc. Husnija Bitić
Autor 29.6.2017. u 10:32

Izdvajamo

  • Turske vlasti su uputile vladama Kosova i Albanije zahtev da revidiraju neke istorisjke događaje od vremena Osmanlija. Da se iz udžbenika izbace “teške optužbe“, da su Osmanlije bile okupatori. Traže da se navede da su upravo osmanlijske vlasti spasila Albance. To vreme je bilo pravi preporod za ovu naciju. Da nije tako, što Erdogan (novi sultan), predsednik Turske traži, navodimo samo jednu činjenicu. Svi drugi narodi pod turskom vlasti imali su škole na maternjem jeziku izuzev Albanaca. Pošto je veći deo ove populacije prešao na islam, osmanlije su računali da su na najboljem puta da asimilišu Albance. Kakav je onda taj preporod kada se svaki pokušaj učenja na maternjem jeziku završavao nabijanjem na kolac. Kakv je taj obraz kada traže priznavanje laži? Vodila se duga rasprava oko ove nebuloze. Na sreću za sada je pobedila “ortodoksna-tvrdoglava“ protivnička grupa, ali takva opasnost nije otklonjena. Iz dana u dan Turska je sve prisutnija na zapadnom Balkanu, postoje srednje škole, koledži pa i univerziteti koje se finasiraju iz Turske, te nije isključeno da će jednog dana i to da se dogodi.

Povezani članci

DA LI LIČIM NA KOMUNISTU?

Foto: Mladina

Diljem prostora bivše Jugolavije dižu se novi objekti, a to su džamije sa jedno, dva ili četiri minareta, crkve sa mnogo kupola. Ako se po tome meri napredak društva, onda smo postigli najveći rast koji je ikada zabeležen na ovim prostorima

Danas narod Kosova ima tri jaka neprijatelja: bivši komunisti Jugoslavije, bašibuzuci iz rata i lažna intelegencija. - Tito i komunizam upropastili albansku nciju. – Njegov deda je bio Titov komunista. – Naša partija će sarađivati sa svakom partijom desne orijentacije…

Bile su to samo neke istrgnute rečenice iz kosovske štampe. Jednom rečju vodi se prava trka ko će da se izrazi grublje i pežorativnije za period preveden pod upravom komunističke partije odnosno SKJ. Nažalosto ovake ili slične optužbe ima svaki dan na svim prostorima nekadašnje Socijalitičke Jugoslavije. U Hrvatskoj i Sloveniji zakonom se zabranjuje davati Titovo ime trgovima i ulicama, u Srbiji takođe menjaju se imena trgova i ulica koja su nosila Titove ime. Sve nedaće sadašnjice prepisuju se bivšoj vlasti. Vrlo često se čuje, da je Tito nas zadužio sa mnogobrojnim kreditima, tako da mi sada ispaštamo. Titov režim upropastio Srbe, Titov režim bio antihrvatski, antialbanski…

Pre par godina bila je vrlo popularna jedna tv emisija Noćna mora. Emisiju je vodio u noćnim satima, Željko Malnar, “Predesednik Republike Peščanica“ sa svojim saradnicima, Jaranom, Remzom, Ševom i drugima. Jednom prilikom Jaran dobi zadatak da vodi anketu s pitanjem, da li ste vi komunista? Na takvo pitanje jedan prolaznik mu je odbrusio: “Da li ti ličim ja na komunistu? Ko ti dade diplomu pravnog fakulteta budalo jedno.” Po mišlenju ovog prolaznika, komunisti moraju da se razlikuju i u fizičkom smislu. U ubženicima za Pravni fakultet postoji tkz. Lombrozina teorija (Cesare Lombroso, italijanski naučnik), po kojoj, kriminalac ima posebnu telesnu konstrukciju, koja je danas odbačena, pa ako je dotični prolaznik bio nekada student, onda sigurno je bio jedan od loših.

U svoje vreme je, predsenik Čehoslovačke, Václav Havel, rekao: mrzim komunizam ali još više antikomuniste, međutim mnogi su zampamtili samo prvi deo rečenice, apriori mrze komunizam i komuniste.

Na Kosovu i pored mnogobrojnih političkih partija, nemamo nijednu aktvnu partiju leve orijentacije. Doduše 10. februara 1990. godine, osnovana je Socijaldemokratska politička partija, koja broji veoma mali broj članstva niti ima neku značajnu aktivnost. Da bude paradoks veći, rukovodstvo partije je pre 2-3 godine pozvalo generala Agima Čeku-a, da stane na čelo partije, računajući da će on kao učesnika dva rata (Hrvtska i Kosovo), svojim autoritetom oživiti njenu aktivnost. I gle čuda, posle kratkog vremena, predsednik partije “emigrira”, ostavlja partiju, postaje član PDK-DPK (Partija Demokratike e Kosoves). Žalosno je to da, na prostoru gde imamo preko 40% nezaposlenog radno sposobnog stanovništva, gde 30% stanivništva živi u siromaštvo sa tendencijom porasta ovog broja, nemamo političko organizovanje, istinske leve orijenticije. Pre dve godine je Predsenik LDK-(DSK), izjavio, spremni smo za saradnju sa svakom partijom desne orijentacije. Ovaj “dešnjak”, ne tako davno bio “levak”, tj. član SKJ i to na visokom položaju. No, kosovari svako političko organizovanje leve orijentacije povezuju sa Socijalističkom partijom Srbije pod vođstvom Slododana Miloševića, te apriori odbacuju.

U komunizmu je vladala jedna partija, koja je sebe proglasila avangardom radničke klase, kada je radnik bio gazda svoje fabrike ili preduzeća, kada je bilo mnogo više radnika nego sada, kad je radnik bio četvorstruko zaštićen od šikaniranja i neopravdanag udaljenja sa posla. Sada u demokratskom višepartijskom (više partija-manje radnika) društvenom uređenju, radnik, ako neko im sreće da dobije bilo kakav posao, ne uživa nikakvu zaštitu. Direktor preduzeća nekada nije mogao da otpusti radnika (Radnički savet direktora jeste), odlučuje o svemu, pa i prijem i otpuštanje sa posla, po svom nahođenju. Od mnogobrojnih sindikata koji su “ponikli“ su kao pečurke posle kiše, malo ili nikakve koristi nema.

Neko će možda pomisliti da sam ortodoksni komunista, čovek koji je izgubio fotelju sa padom komunizma, nostalgičar izguljenog položaja, što je apsolutno netačno. Nikada nisam imao nikakve privilegije od tog društva, uvek sam živeo isključivo od svoga rada, ali neosnovane kritike koje se upućuju prošloti, grdnje i pokude koje nemaju osnova treba da se negairaju, to nam je dug prema istini i mladima od kojih se istina krije. Nije bilo tako loše kao što se ispoveda. Nažalost istorija se iskrivljuje, mladom naraštaju se prezentira neka drugačija “istina“. Turske vlasti su uputile vladama Kosova i Albanije zahtev da revidiraju neke istorisjke događaje od vremena Osmanlija. Da se iz udžbenika izbace “teške optužbe“, da su Osmanlije bile okupatori. Traže da se navede da su upravo osmanlijske vlasti spasila Albance. To vreme je bilo pravi preporod za ovu naciju. Da nije tako, što Erdogan (novi sultan), predsednik Turske traži, navodimo samo jednu činjenicu. Svi drugi narodi pod turskom vlasti imali su škole na maternjem jeziku izuzev Albanaca. Pošto je veći deo ove populacije prešao na islam, osmanlije su računali da su na najboljem puta da asimilišu Albance. Kakav je onda taj preporod kada se svaki pokušaj učenja na maternjem jeziku završavao nabijanjem na kolac. Kakv je taj obraz kada traže priznavanje laži? Vodila se duga rasprava oko ove nebuloze. Na sreću za sada je pobedila “ortodoksna-tvrdoglava“ protivnička grupa, ali takva opasnost nije otklonjena. Iz dana u dan Turska je sve prisutnija na zapadnom Balkanu, postoje srednje škole, koledži pa i univerziteti koje se finasiraju iz Turske, te nije isključeno da će jednog dana i to da se dogodi.

Kritikuje se SFRJ da se enormno zaduživalo u inostranstvo, pa sve sadašnje poteškoće proizilaze od vladavine Tita i komunizam. Niko nije imun od argumentovane kritike, pa ni Tito i komunizam. Ali kritika treba da bude utemeljena na istini i kulturno odmerenim izražavanjem, bez pežorativa i klevetanja. Istinu za volju činjenice pokazuju drugu stranu medalje. U godini 1989. g. kada je Ante Marković bio Predsednika Savezne Vlade, prema podacima objavljeni u štampi, spoljni dug SFRJ je iznosio 18 milijardi dolara. Međutim tada se na veliko i gradilo, čitava stambena naselja, putevi, hidro i termo elektrane čak i atomske. Dok prema (opet se pozivam na dnevnu štampu), objavljenim padacima u 2016.g. spoljni dug Srbije iznosio 24,8 milijardi evra (27,780.000.000 dolara). Hrvatska je u 2015. bila zadužena 47 milijardi evra odnosno preko 52 milijardi USA dolara. Znači samo ove dve republike duguju preko 80 milijardi. Pa gde je onda istina, ko se više zaduživao i ko je više gradio?

Crkva je odvojena od države još za vreme Francuske revolucije. Ona je bila odvojena i za vreme komunizma, zvanično je odvojena i danas u demokratskom društvu, ali u stvarnosti nije tako. Predsenik države drži badnjak u svom kabinetu za vreme verskog prznika, opštine, pa i MUP Srbije imaju za svoj praznik, pravoslavnu versku krsnu slavu. Ustav piše jedno, a u stvarnosti državni organi rade drugo. Da li je stvarno crkva odvojena od države?

Ne bi bili pravedni kada ne bismo pomenuli i sadašnju izgradnju mnogobrojnih objekata. Diljem prostora bivše Jugolavije dižu se novi objekti, a to su džamije sa jedno, dva ili četiri minareta, crkve sa mnogo kupola. Ako se po tome meri napredak društva, onda smo postigli najveći rast koji je ikada zabeležen na ovim prostorima.

Dr. sc. Husnija Bitić
Autor 29.6.2017. u 10:32