Deobe

Autor/ica 18.11.2011. u 18:14

Povezani članci

Foto: Kosovo – the field of blackbirds – a contemporary painting by Zorka Perovic

Moskva, Beograd – Šanse da Srbi sa Kosova dobiju rusko državljanstvo ravne su nuli, ocenjuje za Danas Genadij Sisojev, spoljnopolitički komentator moskovskog lista Komersant, povodom zahteva nekoliko hiljada građana srpske nacionalnosti s KIM za dobijanje ruskog državljanstva.

Kako objašnjava Sisojev, ta inicijativa je osuđena na neuspeh zbog najmanje tri razloga. „Prvo, Srbi su se obratili na pogrešnu adresu. Državna duma, dakle parlament, nije nadležna za dodeljivanje državljanstava. Drugo, Rusija nikada nije davala državljanstvo u tolikom broju čak ni građanima bivših sovjetskih republika, a kamoli ljudima iz drugih, dalekih zemalja. Moskva je građanima s prostora bivšeg SSSR godišnje davala po nekoliko stotina državljanstava, nikako više, a Srba koji to traže je navodno oko 20.000. Treće, tu je i svest državnog rukovodstva Rusije da bi takav potez bio previše rizičan sa stanovišta spoljne politike. To bi Rusiju izložilo konfliktu sa Kforom, odnosno čitavim NATO i Zapadom, što joj nikako ne odgovara“, zaključuje Genadij Sisojev u izjavi našem listu. (Danas, 15.11.2011. – Rusija neće Srbe sa Kosova)

Ova priča/inicijativa Srba sa Kosova koju je inicirao, između ostalih, akademik Jovan Glamočanin, neodoljivo podseća na Seobe Miloša Crnjanskog. Ako neko nije čitao ovaj roman (sram vas bilo) opisaću vam radnju u kratkim crtama. Dojadilo Srbima da ih Austo-Ugarska, da prostiš, zajebava i odluče ti oni da odu za Rusiju ili Rosiju kako je to govorio najstariji Isaković, jedan od junaka ovog romana. Najmlađi i najlepši – što je jela međ’ borićima to je on među Isakovićima – međ’ njima se odluči da ide u Beč i traži ‘abšit’ od K&K za odlazak Srba u Rusiju. Nakon mnogo muka i peripetija odu ti ‘Serbi’ u Rosiju i tamo se nasele, ali su za manje od dva veka poptpuno ‘nestali’ ili bolje rečeno se utopili u ruskom narodu što navodi i Crnjanski. Bez obzira na ovo ‘utapanje’ Srba Miloš Crnajnski ‘poentira’ Seobe na sledeći način: «Bilo je seoba, i biće ih večno, kao i porođaja, koji će se nastaviti. Ima seoba. Smrti nema!»

Da li će Srbi sa severa Kosova u nove seobe? Pa teško sa obzirom na stav ‘majke’ Rusije. Setimo se da je Rusija imala svoje vojnike na Kosovu pa ih je povukla zbog finansijskih problema. Rusiji sigurno ne treba 20 000 razočaranih Srba jer imaju dovoljno problema i sa svojim stanovništvom, jedino da im ponude neku sibirsku guberniju koja pati od akutne nenaseljenosti. Naravno, nastali bi problemi u spoljnopolitčkim odnosima kako sa Srbijom tako i sa državama tzv. Zapada. Rusiji su ipak preči njeni interesi nego muka i bes Srba sa Kosova. Draži su Rusiji Srbi sa severa Kosova dok teraju inat KFOR-u, to jest NATO-u jer «ljubav je lepa samo izdaleka» – kako to reče pesnikinja Desanka Maksimović.

Al’ ne lezi vraže… Dok sam se ja pozivao na pesimistično-racionalne razloge zbog kojih Rusija ne može primiti Srbe u ‘maticu’, demantovao me je jedan autohtoni Rus sa svojim bratsko-metafizičkim optimizmom: «Predstavnik Rusije u NATO Dmitrij Rogozin ocenio je da masovno obraćanje kosovskih Srba Rusiji da im da državljanstvo, svedoči da su se, očajni što ne mogu dobiti pomoć od svojih, obratili Rusiji kao poslednjoj nadi.» (Naslovi.net. 16.11.2011. – Rogozin za preseljenje kosovskih Srba u Rusiju) Isti ovaj predstavnik Rusije u NATO – vidi đav’la – je ‘objasnio’ da Rusima Srbi trebaju kao ‘leb nasušni jer su Srbi, kao narod, pravo blago. Moram da priznam da sam se prilično obrukao u svom nepoverenju prema Rusiji kao srpskoj majci. No, na takve nepodopštine ‘navukao’ me moji prirođeni i dekadentni pesimizam, ali i neke istorijske okolnosti… Znate, nisu Rusi baš uvek bili uz Srbe i njihove interese kroz istoriju. No, šta je bilo bilo je… Rusija je danas spremna, barem po NATO predstavniku Rogozinu, da prihvati Srbe sa severa Kosova i to ne kao nužno zlo već kao bratski narod, a na koje opet Rusi gledaju kao na blago. Srbima ostaje samo još malo da sačekaju dok Rusija ne smisli gde će i kako smestiti kosovske Srbe, ali to će biti slatke muke jer kako, gore već citirana, pesnikinja Desanka Maksimović reče: «Ljubav je lepa samo dok se čeka».

Na celu ovu sapunsku operu severno-kosovsko-srpskog dušezbliženija sa braćom Rusima bacila je tamnu senku izjava predstavnice Srba sa juga Kosova Rada Trajković: – Poslanica Jedinstvene srpske liste u kosovskom parlamentu Rada Trajković smatra da je ova inicijativa zapravo motivisana antievropskom ideologijom. „Ideja da se uzima rusko državljanstvo je u sukobu s patriotizmom. Isto bih rekla i da postoji ideja da Srbi s KiM žele da uzmu američko državljanstvo“, istakla je Rada Trajković za Danas. Eto ti ga sad… Ne mogu Srbi da se slože ni oko večne ljubavi prema majci Rosiji koja je Srbe uvek volela toržerstveno bez malodušenija. Moraju ovi pro-zapadno-dekadentni Srbi sa juga Kosova da kvare idilu boguugodnog ljubljenija Srba sa severa Kosova i Rusa. Ko je kriv Radi Trajković što se prodala za šaku dolara i priznala državu Kosovu pristupajući njenim institucijama. Ne razume Rada veliku žrtvu koju podnose Srbi sa severa Kosova jer njima sledi ili seobe ili pak sveto uzdizanije do nebeskog prestola cara Lazara gde će stati uz njegovu levu stranu. U svakom slučaju njihov put je ovenčan slavom, kuda god krenuli, a Radi Trajković, sa njenim južno – kosovskim Srbima, je obezbeđen smeštaj zajedno sa izdajnikom Brankovićem. Da je pravde cara Dušana pala bi ovde ’usekanija jezikov’ za sve izdajnike roda Serbskog. Stidite se vo vjeki vjekov, amen!

A Srbija šuti… Borko Stefanović – pregovarač sviju Serbalja, je očigledno napravio ‘neki’ kompromis koji bi trebao da donese nove pregovore između Srbije i Kosova. No, ne zna Borko koliko Srbi ne vole kompromise i da će radije napustiti svoja ognjišta i otići za Rosiju nego priznati državu Kosovo. Možda bi najbolje bilo da severni Srbi odu za Rusiju, a oni južni u SAD. Tako bi se rešili problema i Srbija i Kosovo! Ne znam samo šta bi na ovu ideju rekle američke vlasti, ali verujem da bi shvatili da je to i u njihovom interesu jer Srbi su, kao narod, blago koje vredi mnogo više od celog Volstrita i 99% dekadentnih Amerikanaca. Ako ne verujete meni onda pročitajte Seobe, niko bolje nije upoznao Srbe u dijaspori od Miloša Crnjanskog. Meni je nekako bliži Radoje Domanović jer je on dobro razumeo domicilne Srbe i opisao ih u svojim besmrtnim satirama. Moja sudbina je Stradija jer: ima stradanja, seoba nema…