Ivicu za predsednika

Povezani članci

• SOMETHING’S IN THE AIR
• BORO KONTIĆ: Tuguj bronzana stražo
• ‘Obična’ zastupnica pljunula u lice mamama i ženama
• Mostarski protesti i dalje traju: Fašisti su na vlasti!
• Bh. entitet RS: Ratni zločin, koji ratni zločin?
• Povratak klerofašizma

Predsednički kandidat koalicije Socijalističke partije Srbije-Partije ujedinjenih penzionera Srbije-Jedinstvene Srbije Ivica Dačić rekao je danas da su izbori 6. maja prilika da se ispravi 5. oktobar.

– Posle 5. oktobra ustanovljena je nova politika koja je donela uništavanje fabrika i isterivanje radnika sa posla i zato pozivam građane da promene takvu politiku 6. maja kako se ne bi dogodilo da žrtve ponovo glasaju za svoje dželate – poručio je Dačić na predizbornom skupu u Kruševcu.

Dačić je kazao da mora da bude ispravljen sistem neoliberalizma, uveden nakon 5. oktobra, u kome važi pravilo “uzmi, ukradi i beži”. (Beta, Tanjug, 29.04.2012.)

E, ljudi moji, pa stvarno neverovatno… Od svih predizbornih gluposti, laži, praznih obećanja i sl. ovo je nešto najgluplje, ali ujedno i najmonstruoznije što se moglo čuti u poslednje vreme. Znači 6. maj protiv 5.oktobra… Socijalna pravda Ivice Dačića vs. neoliberalne otimačine post-peto-oktobarskih političara i tajkuna. Inače, kandidat za predsednika Srbije ovih dana je umislio da je, ni manje ni više, nego Josip Broz Tito i da je njegova harizma inspirisana metafizičko-mističnim vezama sa Maršalom. Dobro, ako Ivica želi biti kao Tito to je njegov lični problem, ali da on poziva na ispravljanje 5. oktobra, e od toga me poduzima mučnina, ali i strah… Zar se stvarno toliko sve izopačilo i izvitoperilo da jedan od glasnogovornika politike Slobodana Miloševića danas poziva na ispravljanje socijalne nepravde? Pa jesmo li mi, građanke/građani Srbije, bunike jeli sve ove godine pa smo izgubili pamćenje, a izgleda i pamet? Ivica Dačić se u post-petooktobarskim vremenima prvi odrekao Slobodana Miloševića i prilagodio novom vremenu. Uspeo je da se izbori sa ”tvrdom” linijom SPS koji su vodili politiku pod sloganom: i posle Slobe Sloba! Čvrsto drži uzde na čelu svoje stranke i uspeo je da od jednog političkog dinosaurusa napravi respektaibilnu partiju bez koje se vlast teško može formirati. Svestan je toga Ivica i zato želi navući što više simpatija umornog i isprepadanog naroda, izigravajući narodskog čoveka koji brani interese ”malih” ljudi. Zato  se Ivica prepodobio i postao ”glas naroda” jer samo on narod razume dok drugi se bore za interese krupnog kapitala.

“Policija ne sme da bije narod”

Predsednički kandidat koalicije SPS-PUPS-JS izjavio je danas da će ta koalicija, ukoliko dođe na vlast, ispraviti dosadašnji sistem neoliberalizma, pozivajući građane na “mirnu revoluciju protiv ugnjetavanja radničke klase i seljaka”.
Dačić je rekao da je sada “sve podređeno profitu i interesima i da se ne vodi računa o radničkoj klasi”.
– Policija ne sme da bije narod, već da hapsi one koji su ih naterali da štrajkuju – dodao je predsednik SPS-a koji se, kako je naveo, zalaže za društvo jednakih šansi u kojima će vlast biti vraćena narodu.

Dobro, jebo te, da li je ovo Zona sumraka? Šta je ovo? „Jel’ ovo ovi element“ – što bi pit’o Josip Pejaković. Kombinuje Dačić svoje policajsko iskustvo sa beskrajnom ljubavlju za narod i zaključuje da „policija ne sme da bije narod“… Ako se setimo Slobinog vakta, pa on je isto, svojevremeno, govorio okupljenim masama da niko ne sme da ih bije. Da li se to Ivica igra i sa harizmom svog pokojnog predsednika čiji je potparol godinama bio, a posle ga se odrekao? Učiniće Ivica sve kako bi se predstavio kao novi vođa naroda i srpski ujedinitelj, ali i borac za socijalnu pravdu. Nije važno šta se događalo devedesetih  kada su ratovi, sankcije, pljačka građana tadašnje Jugoslavije potpuno desetkovale ovu nesrećnu zemlju. Sada se situacija i u odnosu prema devedesetim izmenila, pa se čini da su ljudi zaboravili u kakvom su užasu živeli. Tendencije brisanja i ulepšavanja prošlosti su prisutne od ubistva  Zorana Đinđića jer od tada se konstatno pokušava narušiti kredibilitet 5. oktobra i povratiti ugled ”asova” iz devedesetih. Pa i same devedesete se žele predstaviti kao godine u kojima nismo bili ekonomski jaki, ali smo zato bili ponosni kao bogovi jer Srbija je tada, sa Slobom na čelu, prkosila belosvetskoj neoliberalnoj fukari. Nismo se dali ni pod pritiskom sankcija, a bogami ni bombardovanje NATO zlikovaca nije uspelo da slomi našu čeličnu volju i ljubav prema otadžbini i socijalnoj pravdi. A onda se ova neoliberalna fukara infiltrirala među nama preko svojih predstavnika-izdajnika i malo po malo preuzeše Srbiju, a 5. oktobar je bio samo kulminacija onoga što se godina spremalo u paklenim kuhinjama neoliberalnih birokrata. I tako je Srbija izgubila svoj ponos, ali će zato Ivica Dačić da vrati ovu zemlju na stare staze slave kada smo bili jači od svih.

Ma koliko vam ovo zvučalo kao bulažnjenje bolesno-iskrivljene svesti ipak, teška srca, moram priznati da je Dačićeva ”priča” trenutno najoptimalnija, to jeste po aršinima sluđenih građana Srbije. Zašto? Pa, Ivica im nudi novu-staru nadu pričajući o socijalnoj pravdi i ponosu radnika, spretno kombinujući nacionalne motive sa borbom protiv društvene nepravde. Dok se Boris Tadić i Tomislav Nikolić satiru međusobno pokušavajući da prljavim udarcima i negativnom kampanjom slome jedan drugog, dotle Ivica skuplja poene u narodu i govori o sveopštoj nepravdi. Ko zna, možda Dačić sve iznenadi i pobedi na predsedničkim izborima… Možda je narod željan novog Slobe i u Ivici prepoznaju svog idola; možda je ovo noćna mora iz koje se ova luda zemlja nikada neće probuditi.