KOLEKTIVNO UBISTVO OLIVERA IVANOVIĆA

Čedomir Petrović
Autor 19.1.2018. u 15:43

Izdvajamo

  • Da li vi, koji smišljate i pišete ovo i za to dobijate novac, kupujete za taj novac hleba za svoju decu, sokove, cipele, voće, mleko… Da li ćete kad pogledate cipele svog sina, pomisliti da ste ih platili mržnjom u očima ljudi koji žive dole, negde daleko dole, u predelima koji se ne mogu videti kroz prozor vaše kafane. Krvavim natpisima i člancima, otplaćivaćete kredit za automobil, tekstovima zbog kojih će neko biti ubijen, plaćaćete kiriju i struju.

Povezani članci

KOLEKTIVNO UBISTVO OLIVERA IVANOVIĆA

Ivanović je ubijen načinom ubistva u Orijent ekspresu. Mnogo njih je pucalo, ili zarivalo nož u njega, samo što kod nas nema Herkul Poaroa, zato što bi mi i njega ubili.

Ubijen je Oliver Ivanović. Mučki. S leđa. Tako su samo najveće kukavice Divljeg zapada ubijale. Ubica bi ostajao zapisan kao čovek, koji to nije i pamti se samo, koji je ubio Liberti Valansa. Opet smo prva vest na svim stranim medijima. Nikad s dobrim. Opet su svi televizijski studiji prepuni analitičara, političkih, sudskih, udbaških, vojnih, medijskih, lupetarajućih, pravnih i ostalih. Čeka se u hodniku na red. Jedna grupa izađe, druga uđe. Odlaze na preostale televizije, sve ponavljaju i utvrđuju gradivo, zajedno sa gledaocima.  Supruge i deca ih teraju iz kuće, rečima:  Izađi bre malo napolje, odmori nas… Idi na televiziju, pa tamo kenjaj!

Pojedini novinari optužuju Vučića za ubistvo. Popovi sami sebe ekskomuniciraju iz crkve. Svako ima nešto da kaže, svako ima neko svoje mišljenje. Šilje pamet i ono niže, ako ga imaju. Obilato se proseravaju sitni političari, greše u padežima, akcentima, “izvinjuju” se… Pojedine Kosovske Albance u vrhu vlasti, časte epitetima, notorni zločinci, kriminalci, dileri droge i masovne ubice, što zaista može dovesti do krupnih koraka u napretku naših odnosa.

Pola Srbije urla:  Dajte nam oružje, da gi im jebemo mater!

Partijski komesar Drecun, u čizmama i na konju, pokazuje rukom da istragu treba usmeriti na dva pravca. Jedan, ka predsedniku prištinskog parlamenta (nikad čuo za ovu funkciju) i drugi, ni manje ni više, ka udaljenom Vašingtonu.

Ima mnogo onih koji u Srbiji koriste ubistvo za oslobađanje neverovatne količine mržnje prema Albancima na Kosovu i sve to čine sa bezbedne daljine.

Ivanović je ubijen načinom ubistva u Orijent ekspresu. Mnogo njih je pucalo, ili zarivalo nož u njega, samo što kod nas nema Herkul Poaroa, zato što bi mi i njega ubili.

Bilo je i organizovanih, sa užinom, kolektivnih odlazaka opozicionih lidera u crkvu, farisejskih suza, lažne nade za ujedinjenje opozicije koja je gorela koliko i jedna sveća, zagrljaja, teških pogleda, tako da je i Sveti Sava bio iznenađen.

Razvlače mučenog i ubijenog Ivanovića. Niko ga ne gleda kao čoveka. Svako otkida po jedan njegov deo i koristi za svoje interese. Četiri sina, ostaju bez oca. Supruga, bez životnog druga. Ovi koji danas kukaju, zaboraviće ga brzo, kao i sve do sada. Nisam ga poznavao, ali sam ga nekoliko puta gledao i slušao. Bio je naočit čovek. Često se smejao, ali šta se dešavalo unutra, to je samo on znao.

Nije se još ni ohladio, a počelo je njegovo čerečenje. Ubili su ga Albanci, Srbi sa Kosova, Srbi iz Srbije, Amerikanci, vlast u Srbiji, Rusi na Kosovu, stranci… Da nije upucan s leđa, pojavila bi se i teorija o samoubistvu, ovako teško da može da prođe.

“Zločinačke i besramne izjave” daje Azem Vlasi, koji samo normalno izgovara svoje mišljenje, koje nikog ne optužuje, samo iznosi sumnju. Neki bi ga ponovo hapsili, onih desetina hiljada koji su urlali ispred Skupštine, poslednjeg dana februara 1989. godine, kada je masa vrištala u transu,  “Uhapsite Vlasija”, pa tako više puta, dok ga na kraju nisu uhapsili, sudili, optužili i ubrzo pustili, jer krivica nije postojala, slično kao kod Ivanovića, samo što je on boravio mnogo duže u zatvoru i tamo bio bezbedniji.

Jedan sa šalom oko vrata, kažu da je neki profesor, u tv studiju, izgovara reči, koje kada padnu na pojedine srpske glave, mogu da izazovu krvave sukobe, “Svi Albanci, iz vrha Kosovske vlasti, napisali su svoje izjave o atentatu, još pre ubistva Ivanovića”. Smelo, hrabro, pametno i u pravom trenutku, u duhu opšteg pomirenja.

Jedna ženska, stručnjak za bezbednost, kaže, da podrška pri izvršenjima atentata dolazi od inostranih faktora. Ako se ubistvo dogodilo na teritoriji Kosova, onda i Srbija i njena tajna služba postaju sumnjivi, kao strani faktor.

Optuživaće Albanci Srbe i obratno, za ubistvo Ivanovića. Nekima ne ide u korist da se pronađe ubica, jer iza njega stoje nalogodavci. U Srbiji i na Kosovu, čekaju mnoge albanske i srpske majke i očevi, braća i sestre, supruge, deca, čekaju čitavu večnost, da se presudi ubicama i nalogodavcima, za mnoge zločine. Menjaju se u Srbiji stranke na vlasti, menjaju se lideri, ali niko nema muda, da javno obelodani, ono što svi znaju i pokrene sudske procese protiv ubica i onih koji stoje iza njih.

Da se Srbija nije suprotstavila članstvu Kosova u Interpol i da je danas Kosovo član te međunarodne kriminalističke-policijske organizacije, danas bi sigurno došlo do pune saradnje Srbije i Kosova, koja bi mogla dovesti do rasvetljavanja ubistva. Možda je i bolje da istragu vode Kosovske službe, kao neutralna strana, jer je zločin učinjen na njihovoj teritoriji, a i uvek bi postojala sumnja, da je s naše strane dolazilo do zamagljivanja istrage.

Da li bi vlast u Srbiji, da se dogodilo ubistvo nekog značajnog Kosovskog lidera, na teritoriji Srbije, dozvolila da u istrazi učestvuju i Kosovski nadležni organi? Ni u ludilu.

Razoružati političke elite na Kosovu 

Spremaju se ubistva lidera Srba sa Kosova 

Ubistvo Ivanovića pali fitilj u regionu. 

Panika zbog istrage Srbije. 

Albanska tajna služba uništava dokaze o zločinima Tačija i Haradinaja.

Albanska vojska ulazi u severni deo Kosovske Mitrovice.

Albanci kreću na Niš…

Da li su to naslovi u srpskoj štampi koji će uticati na sigurniji život Srba na severu Kosova i nekom smirivanju ili rasplamsavanju mržnje? Da li će po ko zna koji put, novine i njihovi vlasnici voditi istragu kao policijski istražitelji? Da li će biti unapređeni u čin tužilaca koji su odgovorni za slučaj, ovoga puta o ubistvu Olivera Ivanovića? Da li će ispitivati svedoke u ime nemoćne policije i sudstva? Da li će voditi istragu u pogrešnom pravcu i time dovesti do razvlačenja i odugovlačenja procesa? Da li će i doneti presudu pre svih?

Da li vi, koji smišljate i pišete ovo i za to dobijate novac, kupujete za taj novac hleba za svoju decu, sokove, cipele, voće, mleko… Da li ćete kad pogledate cipele svog sina, pomisliti da ste ih platili mržnjom u očima ljudi koji žive dole, negde daleko dole, u predelima koji se ne mogu videti kroz prozor vaše kafane. Krvavim natpisima i člancima, otplaćivaćete kredit za automobil, tekstovima zbog kojih će neko biti ubijen, plaćaćete kiriju i struju.

Pomiriće se Tajvan i Kina, Palestina i Izrael, dogovoriće se Makedonija i Grčka, na Zimskim olimpijskim igrama u Pjongčangu, hokejašice Severne i Južne Koreje ujediniće se u jednu ekipu, ali Srbija sama sa sobom, mrka kapa.

Trag koji najmanje vodi ka ubicama i nalogodavcima, je onaj, koji ide ka Albancima sa Kosova.

Čedomir Petrović
Autor 19.1.2018. u 15:43