ENG
Koska za opoziciju
Autor/ica 👤Željko Pavićević
Povezani članci
Samo nekoliko sati pošto je premijer izustio da bi u cilju rešavanja nekakvih unutarkoalicionih nesuglasica, a i radi ispunjavanja želje opozicije, mogao da raspiše vanredne parlamentarne izbore, igre bez moralnih granica su otpočele. Koska je bačena. Premijer je sebi, ali i narodu, pokazao kakva mu je opozicija. Lepo je posmatrati kako jedan deo opozicije napada drugi, pri čemu se ovaj prvi sukobljava unutar sebe. U novonastaloj situaciji premijeru nije potrebna kampanja. Opozicija radi za njega.
Piše: Željko Pavićević
Poslednjih nedelja u etru Srbije su se našla raznorazna istraživanja javnog mnjenja. Prema istraživanjima, premijer i lider Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić ubedljivo je najjača politička figura u Srbiji i to će po svemu sudeći ostati još dugo godina. Trenutno u Srbiji preko 60 odsto ispitanika ne bi podržalo Vladu Srbije ukoliko njen premijer nije Aleksandar Vučić, a ovu vladu podržava više od 50 odsto građana, dok je nešto blizu 40 odsto protiv kabineta premijera. Takođe polovina birača smatra da Srbija ide u dobrom pravcu, dok skoro 40 odsto ne deli ovo mišljenje. Najjači rejting ima Srpska napredna stranka, dok su iza nje Socijalistička partija Srbije i Demokratska stranka koja bi, prema istraživanjima, mogla jedva preći cenzus. Ovakvi podaci nisu iznenađujući ukoliko sagledamo nesvrsishodno ponašanje opozicije u poslednjih nekoliko godina.
Dobar „rezultat“ naprednjaka nije posledica njihovog besprekornog rada i progresa koji ostvaruju, već neorganizovane, nesposobne i impotentne opozicije, one “demokratske” i njihovog perverznog odnosa prema onima koji nešto vrede u ostatku opozicije. Oni koji nešto vrede u opoziciji Srbije jesu Saša Radulović i pokret “Dosta je bilo”, jer ukazuju na strukturne probleme privrede Srbije i daju rešenja za iste. Tu je i Borko Stefanović koji unutar Demokratske stranke ukazuje na ishitrenu i pogrešnu politiku stranke, ali i Pajtićevu nepromišljenost i povodljivost. Stefanović bi morao da shvati da je borba sa vetrenjačama nemoguća i da napravi novu, bolju stranku. No, to svakako ne treba da učini pre okončanja lokalnih i pokrajinskih izbora. Naravno, u ono što vredi u opoziciji spadaju i oni što idu malo udesno, poput pokreta Dveri koji vodi jednu disciplinovanu i kontinualnu politiku, ali i Demokratska stranka Srbije okupljena oko Sande Rašković-Ivić.
Ostatak opozicije je “humus” pogodan za stvaranje destruktivnosti, patologija i frustracija unutar društva. Funkcioneri tih stranaka su podložni promenama ideologija, stvaranju nekakvih koalicija stranaka čiji su programi u međusobnoj koliziji, i spektakularnim preletanjima. Dešavanja u Velikoj Plani, Rakovici i Pančevu najbolje pokazuju kako funkcioniše unutarstranačka politika DS i kakva je etika njenih članova. Ostali činioci tzv. „demokratskog fronta“ su toliko mizerni i na marginama politike u Srbiji da je gubljenje vremena komentarisati ih. Ipak treba napomenuti da je njihov jedini cilj da učine sve kako se ne bi pojavila neka nova opozicija i kako bi na svaki način svojim izjavama i izletima u javnosti kompromitovali one koji nešto vrede u opoziciji danas. Takođe, oni čine sve da overe makar još jedan poslanički mandat u Skupštini i zadovolje sitne, lične interese. Čine sve da Vučić vlada najmanje još jedan mandat kao premijer Srbije. Oni su i samo oni, takvi kakvi su (a nikakvi su) krivi za ovo u čemu živimo (ako se ovo životom može nazvati).
Budimo pametni. Nemojmo na predstojećim izborima ponovo birati manje zlo. Zlo je zlo bilo ono malo ili veliko. Nemojte davati drugu šansu onima koji su svoju šansu da nam pokažu šta je transparentnost, dobra vladavina i lustracija već jednom iskoristili. Za ovo društvo nisu uradili ništa. Za sebe jesu. “Ne budimo glupi! Budimo kreativni!” Kreirajmo svoju budućnost najbolje što znamo. Rizikujmo i dajmo šansu novim licima političke scene Srbije. Jedino tako možemo praviti korak po korak do promene rigidnog sistema koji decenijama vlada Srbijom.
Autor/ica 👤Željko Pavićević
