Kozara grli Srebrenicu

Izdvajamo

• I sad roj podguznih muva oko Vučića obmanjuje mrtve kozaračke heroje i njihove unuke da je RS poema o ljudskoj slobodi. Kozara ne pristaje na takvu obmanu. Kad bi heroji ustali iz svojih grobova jasno bi rekli šta je laž a šta je istina. Ko je ko. I ko je bio na pravoj strani sveta. Zato Kozara grli Srebrenicu. Kozara i Srebrenica - Enciklopedija mrtvih i nevinih. Zna to cela planeta. Videće se to i ovog 11. jula u Potočarima.

Povezani članci

• Priče o dobrim ljudima: JAZO, VELEŽ I MOSTAR
• Radnici Željeznica Republike Srpske ovjerili knjižice, ali samo na mjesec dana
• Dr. Nijaz Duraković o pisanju pojedinih portala (II): Ko je kriv za egzodus Hrvata
• ZAŠTO VICU BOLI PIPI?
• “Pravda i nepravda na Balkanu – 25 godina MKSJ”
• Jovanović: Prihvatanje istine o Srebrenici nije izdaja Srbije

Ali mrtvi Kozarčani ne bi ni u paklu pristali da u njihovo ime novoproklijali četnici sramote njihovu borbu bosanskim pokoljem. Licemerno je da se nad kovčegom kozaračkih žrtava veliča projekat kvazidržave kakva je Republika Srpska.

Vučićev trbuhozborac Aleksandar Vulin buljio je zenice što je bio znak da će da kaže neku “jasnu i istinitu misao”. Potom je sevnula munja iz njegovog apostolskog oka. Kozara je zadrhtala dok je on tumačio: “Nekakvim rezolucijama najviše se udara na Republiku Srpsku i srpsku istoriju…Ali dok god je vlade koju vodi Aleksandar Vučić, RS će biti garant opstanka Srba na ovim prostorima. Uspešna, čestita, pravedna, miroljubiva, onakva kakva i Srbija jeste.”

Sletevši sa beogradskog ćilima iz Beograda na Mrakovicu, gde je obeleženo 74 godina od bitke na Kozari, simbola antifašizma. Gde je u dva mesesa krvave krajiške epopeje od fašista, ustaša i četnika stradalo hiljade partizana i civila u zbegu. Došao čovek iz Vučićeve kamarile da odradi domaći zadatak. Da održi veliki “istorijski čas”. Da sa školske table kozaračkih đaka sunđerom izbriše reč genocid. Zalud što je Srebreničko stradanje obeleženo planetarnim saosećanjem, on nalazi da je to lažna, neutemeljena istina.

Besednik je postavio i retoričko pitanje Zašto Republika Srpska. “Pa zato da više nijedna majka ne bi učila sina da ćuti pre nego što plače, da zbeg ne oda, da nam deca rastu, pišu svojim pismom, da se raduju, da igraju, da žive u miru, da budu pravedniji, slavniji, zdraviji, bogatiji nego što smo mi bili, pa kad pitaju zašto RS, e eto zato! I zato vam kažem, kad pokušaju da u Srebrenici ubiju našeg premijera, a on odmah pozove na mir i suživot to je zato što misli na RS, kako vama da bude bolje i ne vidi nikakvu Bosnu bez RS. Tako Srbija misli, tome se nada i raduje, kao i svako dete ovde. To što ste danas ovde dokaz je da Srbi neće nikad odustati od slobode i da su uvek bili na pravoj strani sveta. Reč genocid ne ide uz narod stradalnika koji je na oltar sveljudske slobode dao deset hiljada dečjih glava.”

Zatresla se Kozara. Uskomešale se kosti stradalnika u utrobi planine. Dok smo bežali od nemačkih fašista i ustaša, čekala nas je iza grma četnička kama. Dve hiljade bradatih spodoba krvavih ruku trebilo je narod, žene, decu, starce. Lovci na partizanske glave. A onda bi se te jajare, pod šubarom i stegom mrtvačke glave grlile sa uparađenim nacističkim soldatima. Slike ne lažu. Kozara je beočug u lancu herojstva zajedno sa Sutjeskom, Neretvom, Igmanom… Simbol otpora i stradanja srpskog naroda. Stameni partizanski stroj. U njemu su tokom četiri godine oslobodilačke borbe sa Srbima stajali i hrvatski, muslimanski, crnogorski, makedonski i drugi antifašisti. Današnja Srbija to ne priznaje i ne vidi. Ovde je bio Sedmi juli Dan ustanka naroda Srbije. Datum izbrisan iz kalendara državnih praznika. Nema partizanskih boraca da održe čast istine. Veliča se vladika Nikolaj Velimirović, ideolog srpskog fašizma. Hitlerov fan. Srpski gradovi takmiče se u podizanju krstača do neba. Barjaci sa petokrakom koje su nosile stegonoše prilikom oslobađanja Beograda spaljeni su zajedno sa udžbenicima o Narodnooslobodilačkoj borbi. Ali mrtvi Kozarčani ne bi ni u paklu pristali da u njihovo ime novoproklijali četnici sramote njihovu borbu bosanskim pokoljem.

Licemerno je da se nad kovčegom kozaračkih žrtava veliča projekat kvazidržave kakva je Republika Srpska. Kad se uporede dokumenti o operaciji na Kozari sa papirima iz Karadžićeve i Mladićeve vučje jazbine vidi se sličan modus operandi. Vojska RS zajedno sa četničkim maroderima i uz, uz obilatu pomoć u ljudima i streljivu iz Srbije, koja pere ruke od ovog saučesništva. Pre nego što će se desiti Srebrenica, na jednoj od paljanskih skupština oni koje će kasnije stići ruka pravde, skovali su u ime “srpskog naroda u B i H” strateške ciljeve: Državno razgraničenje od druge dve nacionalne zajednice. Stvaranje koridora između Semberije i Krajine. Uspostavljanje koridora u prostoru reke Drine – eliminisanje Drine kao granice između srpskih država. Uspostavljanje granice na rekama Uni i Neretvi. Podela Sarajeva na srpski i muslimanski deo. Izlaz Republike Srpske na more…Za takve ciljeve nije se štedelo na mecima, granatama… Ostalo od razjebane JNA. Ima se može se. Da se Bosna pretvori u klanicu, da se u julu 1995. poubija preko osam hiljada muškaraca. Da u Sarajevu pogine preko hiljadu devojčica i dečaka. Vodonoša i onih koji su rizikovali tek započeti život da se domognu parčeta hleba. Ima o tome jedna knjiga pokojnog Daneta Olbine, Srbina, posleratnog gradonačelnika Sarajeva. Zove se Dani i godine opsade. Fotografije sa Kozare pokazuju  kako se “ližu” četnici i Nemci posle krvavog pira nad nejači. Postoje i one druge na kojoj se vide partizani Ismet Mujezinović Salija Škerović, Ajša Vujačić, Nadja Biser, Desa Koštan-Olbina. Deca Kozare. Ratna siročad oslobođena iz logora i dovedena u Janj kod Jajca. A, kad je Desa Koštan-Olbina, koja sa suprugom Danetom, nije htela da napusti svoje Sarajevo pod četničkom opsadom, tragično preminula 1994. godine, ispratili su je ratni drugovi: Zaga, Džemo, Vaso, Lazo, Azra, Vlado, Džemal, Mehmed, Mile, Jovanka, Muhidin, Braco, Lazo, Franjo, Munib, Sreten, Dora, Fazlija, Stojan….Oni su bili na pravoj strani sveta.

I sad roj podguznih muva oko Vučića obmanjuje mrtve kozaračke heroje i njihove unuke da je RS poema o ljudskoj slobodi. Kozara ne pristaje na takvu obmanu. Kad bi heroji ustali iz svojih grobova jasno bi rekli šta je laž a šta je istina. Ko je ko. I ko je bio na pravoj strani sveta. Zato Kozara grli Srebrenicu. Kozara i Srebrenica – Enciklopedija mrtvih i nevinih. Zna to cela planeta. Videće se to i ovog 11. jula u Potočarima.