Marin Jurjević: Šjora File vata Haenesovce po Splitu

Povezani članci

• Tarik Haverić: Imenjak
• Afera Kamensko:Državno odvjetništo štiti Ninu Pavića?
• Viktor Ivančić: MEDICINA VLADALACA
• Mene niko neće ko´ srnu klati! Mene niko neće ko´stoku potapati! Dok god mojim mozgom mogu razmišljati…
• Mi smo Božja televizija
• Predrag Lucić: Jeremijom protiv Pape

Foto: jutarnjilist

Ma je li ovo jutros u Splitu krenilo na buru? Daj bože da nas bar vitar malo oladi, vrućine su već postale teške a zakuvalo se, bome, i na političkoj sceni. Sinoć je Hrvatska Narodna Stranka odlučila da gre s hadezeom u koaliciju, u politički brak pa ćedu sad lipo s njiman podilit vlast i uvatit par ministarskih katrigi za sebe. A onemu Štromaru ča ga je na izborman potuka Čačić najviše se posričilo.  Upala mu sikira u med. Usrićija čovik svoju ženu i dicu. Svoju familiju. Vazeja je najboju fotelju, onu od potpridsidnika Vlade. A koliko je to lovuše? Jebe ga se za svoje glasače i ča su oni glasali protiv hadezea.

I sve ja tako mislin još bunovan kad mi počme zvonit na vratima. Ko je vako rano navalija drndat s ovin vražjin zvonom? A nije teško pogodit. Kad san otvorija vrata isprid njih, ko bi drugi:  moja susida šjora File sva u žurbi, pari mi se da nekako skakuće na onim svojim tankim nožicaman baš ka da je bosa na žeravici.

“Aj, puštaj me unutra Marinko…neman ja puno vrimena, a moran te nešto pitat!” izgovori ona gurajući me ustranu da može uć.

“Komodajte se, komodajte, šjora File”, trčkaram ja za njom: “A ča oće reč da ste vako uraili…?”

“Ma pusti me s milin Bogom, nisam oka sklopila cilu noć…toko san se snervala”,  ispali brzo ona a vidim ja da bi svaki čas mogla eksplodirat, da je ka zapeta  puška. Skoro me i straj pitat koji joj je sad đava! Ali ipak nekako sve mislin da je i nju snervala ova haenesova sinoćnja bravura oko prodaje cile svoje prošlosti, svih svojih ideala i političkih načela, svojih pokojnih utemeljitelja… za par bokuna vlasti koje jin ovi bacaju sa svog, hadezeovog stola, na pod ka gladnin beštijama, ka izgaldnilim pasima lutalicama – a oni jih kusaju sritni ton milostinjom svojih gospodara,  sve mašući od zahvalnosti  repicama. Znan je ja dobro. Sto posto je o temu rič.

“Lopuže jedne, smradovi, škovace, govna govnasta…povraća mi se sinko moj, povraća”…prokulja iz nje ka iz vulkana. Sidi tako ona za mojin stolon skršeni ruki i siva svojim stisnutim očima ka munjama u nikoj  najstrašnijoj oluji.

“Asti ga mande, a ča Van je šjira File moja dobra? Očete li bićerin prošeka da dojdete malo sebi, da odanete…pozliće Van!” zabrinem se ja.

“Ma kvaragu i ti i prošek ti. Pusti me s miron dite. Oli ne vidiš koje se lupeština sinoć dogodila. Mene su pokreli, banditi jedni, mene!”

“Ma ča, oli Van je ko provalija u stan?”, naivno je zapitam.

“Ajme meni koji si ti cukun. Koji te stan sad spopa. Ukreja mi je sinoć HNS moj glas i odnija ga drito hadezeju za kojega ja ni mrtva ne bi glasala. Gledan ja sinoć onega Đurkoviča iz Splita kako palamudi na televiziji, sere gelere….Mene je doša zajebavat, mene?”, počme ona pritit svojin sitnom košćatom stisnuton šakom sve mašući isprid glave.

“Ma nije Van on Đurković nego Gjurković, šjora File”.

“Je muda Marjanova, ka ča san je jutros postala Pile a ne File! Ma jebe se mene kako se on zove i oče li on ili neće minjat svoje prezime…ali bogami neće krest moje glas, e to mu ne nedan! Neće mi on pobić, a ne…ne. Uvatit ću ga ja kad tad dikod po gradu a onda će on vidit Boga svoga. Vratit će mi moj glas natrag makar mi to zanja bila!”

“Ma oli ste poludili, još ćete u pržun završit. Ne smite se Vi nikomen pritit. To Vam je kažnjivo!”

“A je li kažnjivo krest? Jebaga Irud…kažnjivo je sve krest. Izgleda da jedino u ovu ludu državu ni kažnjivo krest glasove ljudima. Eto san ja glasala protiv hadezeja a sad ovi privaranti iz haenesa moj glas daju baš temu hadezeju i to zašto. Za svoju guzicu uvalit u niku fotelju. E, ne more to tako. Ako neće sudovi jaću s njiman obraćunat, ja…”

“Ajde molajte, smirite se za Gospu blaženu, strefit će vas infarkt, kolpat će Vas…Je, sve ste Vi u pravu ali nećete sebe sad poć uništit radi tega!”

“Ma uništit ću ja njih. Barem jednega ću uvatit, onako za svoju dušu..da mi bude lagje podnit ovu lupeštinu.”

“Šjora File, znam da Van nije lako. I meni je od svega toga muka. Ja te ljude osobno znam. Ne mogu ni ja razumit ovoliku izdaju, ne mogu. Oni je Vrdoljak laja do prije koji dan da bi prije krepa nego iša s hadezeom, da to svit laže, da oni traže rušenje te vlasti a cilo je vrime s njima kuva paštu, dogovara se potajice i prodava svoju dušu đavlu. A šta je najgore priksinoć su bili odlučili da neće spašavat hadezeovu vladu a dan posli su odlučili skroz obratno, da ćedu spašavat Plekovića, a sve radi svoje guzice, radi vlastitih interesa. Jebe se njih za narod i poštenje. Eno su spremni priklat i svoju počasnu pridsidnicu Vesnu Pusić, Mrak taritaš, Beusa, Turinu….sve svoje koji nisu za ovu privaru i prodaju. Znan ja da mi u Splitu takve ljude i ne smatramo ljudima nego običnim monama, sve ja to znam!”

“Ma ča pizde? Pa si mene naša ovod da mi sad palamudiš kako su oni samo obične  mone a ne ljudi? Ča ti sad sereš? Mona je za njih Bog kojem se tribadu klanjat i ujutro i navečer. Ne griši dušu!  Oni su obični smradovi, šupci, fonja ljudska, crna jama, rupetina, kanalizacija, škovace, sramota svojih matera, izdajnici koji se u ratu streljadu prez suda, štrace, prilivode, guzičari, manjamuktaši, koritaši, fundač ljudski, talog, dno dna i basta…”, ne da se ona smirit navijena  ka žveljarin, ka  ona budilica na kantunalu kraj postelje kad počme drndat i zvonit.

“Ajme stanite, stanite šjra File, molim Vas stanite…Pa Vi ste jedna fina žena, bogobojazno čeljade…nemojte govorit takve šporke riči, ne beštimajte ka kočijaš! U pakal ćete završit ”

“Muči ti a ja neću, eto ti ga na, ne-ću! Ovo je pakal, štaš ti mene poć učit… i da te više čula nisan” digne ona svoj glas i odjedanput udre s obadvi  svoje šake o stol koji poskoći i dobro se zatrese. Sva srića da na njemu nisu bili bićerini s prošekom. Sve bi letilo u zrak! Digne se naglo i ode do vrata. Na vratima zastane i zapriti nikome nevidljivome, ka da je baš tu isprid nje: “Daću jin ja njiova Boga, dat. A još su potpisali pridizborni sporazum da ne smidu otić s hadezejom. To in je bija glavni uvit da uđu u koaliciju. Ma koja gamad, obični gaštapani. Triba sve to smečit, zgazit i amen!“, završi ona petavajući  roge onako negdi uprazno i čudnim, opasnim glasom kojeg nikad prije od nje nisam čuja, procidi kroz zube: “Evo van na, govna jedna govnasta. Daću van ja Boga vašega!”… pa bez ikakvog pozdrava otvori  vrata i gotovo istrča na hodnik.

“Ma di ćete sad tako snervani šjora File? Di ćete? Stanite! Ajte doma bokun odanit. Smirite se!”

“Da di ću? Gren tražit onega tvoga Đuru da mu ja objasnin ča znači privarit šjoru Filu. Eto ti di gren!”

“Ali on Van nije sad u Splitu”, viknem ja za njom. “U Zagrebu je, vratit će se tek za vikend!” Ali ona je već šmugnila niz skaline i nestala. Kakva je još će ga čekat isprid vrata od kuće doli u Špinutu di čovik živi sve do petka navečer ili do subote ili do nedilje. Koliko god triba. Ajme meni, moran čoviku odma javit da se ne vraća u Split bar par godina dok se ova sramota ne slegne..jer Split je zajeban grad, a tek moja šjora File! Bidan čovik…još ne zna u šta se uvalija! Jebala ga lupeština da ga jebala!