Nema savršenog zločina, već nesavršene istrage: PRAVDA JE SPORA I NEDOSTIŽNA

Dr. Sc. Husnija Bitić
Autor 24.6.2017. u 17:37

Nema savršenog zločina, već nesavršene istrage: PRAVDA JE SPORA I NEDOSTIŽNA

U veče 14. decembra 1998. godine, u jeku oružanog sukoba između OVK i snaga Savezne Republike Jugoslavije (Srbija i Crna Gora), dvoje maskiranih napadača upali su u kafić Panda u Peći, otvorili rafal iz automatskog oružja po nedužnim gostima. U tom terorističkom napadu poginulo je 6 mladića, između 14 do 25 godina, svi srpske nacionalnost. Jugoslovenske odnosno srpske vlasti uperili su prst na Albance. Više od 150 ljudi – Albanaca je prošlo kroz policijske ruke, a nad nekima otvorila se i istraga. Štampa je danima pisala o slučaju, sa akcentom da je to delo OVK, tj. izvršitelji su Albanci i niko drugi. Na kraju optužuju se četvorica pripadnika OVK, ali za krivično delo udruživanje radi neprijateljske delatnosti, koji se osuđuju po jednu godinu.

pec

Mesto zločina, Panda kafić, Peć

Situacija se komplikovala iz dana u dan. Tri meseca posle masakra, NATO alijansa počela je da bombarduje Jugoslaviju, a sredinom juna 1999. dolazi do povlačenja jugoslovenskih vojnih i policijskih snaga i celokupne administracija sa Kosova. Teritorija SAP – Socijalisticke Autonomne Pokrajine Kosovo, prelazi na administrativno upravljanje Ujedinjenih Nacija.

Rezolucijom 1244, od 11. juna 1999. Saveta bezbednsti OUN, upućuje na Kosovu, UMNIK (United Nations Mission in Kosovo). UMNIK, koji preuzima na upravljanje: sudstvo, tužilastvo, policiju odnosno celokupnu admnistraciju, čak i predsednici opština dolazili su iz inostranstva, npr. za predsednika opštine Suva Reka postavljen je Eritrejac. Za vojnu bezbednost odgovaraju snage KFOR-a, sastavljene od NATO pakta, u početku 45.000 vojnika iz 31 države. Broj vojnika stalno se smanjivao, tako da u 2016. su svedeni na 4.600.

tenk

Kako su već došli  mnogobrojni “eksperti” raznih oblasti: sudije, tužioci, policajci… očekivalo se da će, mnogobrojni nagomilani problemi biti rešeni brzo i efikasno. Kosovo je sada puno i prepuno sa “ekspertima”, mada nisu retki slučajevi, kada kvalifikovaniji Kosovar bude pomoćnik eksperta iz Bangladeša, Senegala, Norveške ili Bugarske.

Brzo se pokazalo da, što se pravde tiče, tj. sudstva i tužilaštva, UMNIK tapka na mestu, problemi ne samo što se ne rešavaju, već se još više nagomilavaju. Savet ministara Evropske unije, 16 februara 2008. odlučio je da pokreće “Misiju vladavine prava EU na Kosovu – EULEX Kosovo”. Misija je trebala da postane operativna posle prelaznog perioda od 1.20 dana kada je trebalo da zameni Misiju UMNIK. Misiju je, nakon potvrde njene statusne neutralnosti, jednoglasno prihvatio Savet Bezbednosti OUN 26. novembra 2008.g. Pored EU, u misiju bi trebalo da budu uključene Kanada, Turska, Švajcarska, Norveška i SAD. Snage UMNIKa su dovedene u minimum ali još uvek postoje.

Ponovo oživele nade da eksperti iz Evrope, neće ni po babi ni po stričevima, sudstvo će najzad dobiti krila, biće rešeni mnogobrojni problemi na najbolji mogući način, Evropa je to, nema više belosvetskih “stručnjaka”… Očekivalo se mnogo a rezultati se ne razlikuju upoređujući sa periodom pod upravom UMNIK-a. Prema pisanju kosovskih medija, u periodu od godinu dana (VI 1999 – VI 2000) dogodilo se oko 1000 ubistava, jedan zanemarljiv broj je dobio sudski epilog. Panda i mnogi drugi slučajevi i dalje se ne rešavaju, dok EULEX eksperti pune svoje duboke džepove, dolaze i odlaze po ustalenom redu.

Brzo se uvidelo da i stručnjaci EULEX-a neodgovorno obavljaju svoj posao. Najbolje to ilustruje slučaj Klečka. U toku ratnih operacija 1999. godine, vojnici OVK zarobe jednog pripadnika snaga Savezne Republike Jugoslavije i odvedu u mesto Klečka, gde se nalazila njihova komanda. Tamo zarobljenog nesretnika ubijaju odmah ali ne metkom, nego kosom mu odseku glavu. Posle nekoliko godina, slučajno je pronađen svedok koji je bio očevidac ovog ubistva. Fatmir Limaj biva optužen za proneveru, za vreme dok je bio ministar transporta u Vladi Kosova. Prilikom pretresa njegovog stana nađe se jedna fascikla sa medicinskom dokumentacijom iz neke psihatrijske klinike gde se lečio Agim Zogaj. Pozovu na saslušanje gospodina Zogaja, on otvori dušu ispriča do detalje o gnusnom slučaju.

Otvara se sudski postupak i optužuje se Fatmir Limaj, kao odgovorno lice za ovaj slučaj, jer on je u to vreme bio komandant OVK na teriroriji Klečka. Saslušaju se svedoci, odlaze EULEX eksperti na licu mesta, otkopavaju grob, pronađu sahranjeno telo bez glave, u grobu nađu i kosu kojom je odsečena glava, upravo onako kako je opisao svedok Agim Zogaj, koji postaje zaštićeni svedok. Eto najzad počinje klupko da se odmotava. Ali u međuvreme zaštićeni svedok odlazi u posetu rodbini u Nemačkoj, tamo u gradskom parku izvrši samoubistvo. Obesi sa na nekom drvetu. Bar tako glasi zvaničan izveštaj Nemačke policije. Izveštaj se mora prihvatiti jer je od strane zvaničnih vlasti, ali postavljamo pitanje, šta znači institut zaštićenog svedoka? Zašto je EULEX policija dozvolila zaštićenom svedoku da ide u inostranstvo bez zaštite? Zašto nije obaveštena policija Nemačke da prate njegovo kretanje?

Postupak je dugo trajao, optuženi angažuje advokata iz Birminghena, UK, štampa je pisala da njegov honorar iznosio 1.500.000 evra. Najzad Klečka slučaj se završava, sud je presudio nema krivca. Zbog nedostatka dokaza okrivljeni se proglašava nevin. Limaj se oslobađa optužbe jer je “utvđeno” da kritičnog dana, on ni fizički nije bio na mestu događaja. Svedoci su tvrdili da je tog dana on bio u Tirani, stotinama km od mesta događaja. Odluka suda mora se prihvatit, to  je presuđena stvar – res iudicata, sve dok se eventualno ne dokaže drugačije važi ovakva utvrđena istina. Postavlja se pitanje šta znači objektivna odgovornost? Za krivično delo postoji subjektivna i objektivna odgovornost, zašto sud raspravljao samo o subjektivnom odgovornošću? Objektivna ili komandna odgovornost se utvrđuje da li je okrivljeni znao ili mogao da zna, šta je preduzeo da ne dođe do krivičnog dela i šta je preduzeo posle izvršenja. Mnogohvalene evropske sudije ne znaju ili neće da znaju za objektivnu odgovornost, jer oni krivično ne odgovaraju za pogrešno donesene odluke.

Iz štampe smo saznali da je i prilikom istrage bilo mnogo drugih propusta (namernih ili slučajnih?). Zapisnik o saslušanju svedoka, jedanput je vođen na engleskom, drugi put na albanskom, ali bez potpisa na svakoj stranici, na vrhu i pri dnu. Istragu su vodili EULEX tužioci. Zaštićenog svedoka više nema, mrtva usta ne govore, kaže jedna narodna poslovica.

Najzad slučaj Klečka je okončan, Panda nije ni počeo, do današnjeg dana niko nije zvanično osumnjičen za to. Panda polako pada u zaborav javnosti. Istina je to da, srpske vlasti nemaju na Kosovu nikakve ingerencije, ali EULEX je odgovoran. Ako je politički aktivno neutralan, u izvršavanju svojih obaveza aktivan je itekako, za to i primaju debele plate. Šta su radili i šta rade njihovi istraživači i policija za proteklih devet godina? Umesto da rade na rešavanju gorućih problema oni se međusobno optužuju. Italijanski tužilac Mauricia Salustra u 2014. bio je pod istragom, osumnjičen da je primio mito, ali ne samo on. Međtutim on ode na odmor i više se nikada nije vratio, nemamo saznanja kako je istraga završena i da li je završena. Rešavaju li se ovako sporo odnosno ne rešavaju uopšte, krivični predmeti u svojim državama odakle dolaze?

Nakon više od 15 godina, Aleksandar Vučić, prvi potpresednik Vlade Srbije, na Božić u Gračanici 7. januara 2014.g., na pitanje ko je ubio srpske mladiće, odgovorio, da ne zna ko ih je ubio, ali da zna ko nije. Nešto ranije je naveo da ne postoje dokazi da su – kako se to ranije verovalo – ubistvo izvršili Albanci. Tih dana i predsednik Vlade, Ivica Dačić se osvrnuo na zločin u Peći. On je rekao da, srpska javnost mora da se suoči sa teškom istinom za Panda zločin.

Posle navedenih izjava dvoje najodgovornijih ljudi u Srbiji, krenula je lavina natpisa u štampi ali sada u drugom smeru. Prenećemo neke delove u nastavku.

*    *   *

Tomić: Masakr u Peći 1998. delo JSO                                                                            

05. maj 2015. RTV

Advokat Duško Tomić optužio je nekadašnjeg čelnika Resora državne bezbednosti Radeta Markovića i Jedinicu za specijalne operacije (JSO) da stoje iza masakra šestorice srpskih mladića u kafiću “Panda” u Peći 1998. godine. O svojim saznanjima Tomić je danas trebalo da govori na suđenju u Prvom osnovnom sudu, jer ga je Marković tužio zbog uvrede. Međutim, Marković je odustao od tužbe, pošto su pitanje spornih navoda oko ubistva u kafiću “Panda” rešili mirnim putem, “odnosno razgovorom”…

 

Radio Slobodna Evropa, 20. januar 2014.                                                                                                      

Vuk Drašković:

Tog 14. decembra 1998. godine Peć ne kontroliše nikakva UČK, Peć kontroliše vojska naša, policija naša, tamo je i JSO i druge parapolicijske snage. I sada odjednom kroz tu Peć, kroz tu našu silu, vojsku u jedan kafić u centru grada ulaze dvojica maskiranih UČK terorista, ubijaju mladiće i pobegnu. Ministar policije kaže u intervjuu da o tom događaju nije vođena nikakva istraga. Strašno. Zašto nije? Pa, tamo gde DB ubija, ne vodi se istraga. Svi tragovi vode ka JSO, to je bila teroristička jedinica SDB”, kaže Drašković koji nije hteo da komentariše pisanje medija da je Legija progovorio o tom zločinu.

legija
Milorad Ulemek – Legija                             Rade Marković

“Prema mojim saznanjima”, kaže Drašković “postoje dokazi da je oružje iz kog je pucano u posedu Legijine formacije. Najbolje bi bilo da pitate premijera zašto je on iznenađen onim što ja govorim 20 dana nakon što je koordinator SDB-a izjavio da to nisu uradili Albanci i da nije uradila britanska MI6. Što se ne obrati njemu! Što ne napadne Vučića! Ja nemam nikakvu funkciju, ali imam ljudsku obavezu da govorim o onome što je očito, za šta postoje dokazi i moja saznanja. Ali ja nisam dužan da saopštavam izvore tih saznanja, nego da samo kažem da su veoma pouzdani. I naravno da niko nije mogao da naredi takav zločin osim Slobodana Miloševića. I on je naredio! I naredio je Radomiru Markoviću, a izvršilac je bila Legijina jedinica, tvrdi Drašković za RSE.

Ako srpske vlasti nemaju mogućnosti da vrše istražne radnje na Kosovu, zašto ne završavaju istragu kod svojih organa u Srbiji. Vučić i Dačić su dali izjave za javnost da, nema dokaza da su zločin izvršili Albanci i da će se srpska javnost suočiti sa gorkom istinom. Prošlo je više od tri i po godine od tada, ništa se nije dogodilo. Ćute srpske vlasti, ćuti EULEX, ćute i mediji, a vapaji porodica izgubljenih sinova niko ne čuje!!! Da li će se ikada saznati istina, još niko ne zna. Jedno je sigurno, ne postoji savršen zločin, postoji nesavršena istraga – (there is no perfect crime, there is imperfect investigation). Istina je i to da, izgubljene živote više niko vratiti ne može, ali biće bar malo lakše roditeljima, porodicama, njihovim prijateljima i svima nama, ako se ubice nedužnih mladića nađu iza brave. Tek tada možemo reći, pravda je spora ali dostižna.

Dr. Sc. Husnija Bitić
Autor 24.6.2017. u 17:37