Partizan manji od puške

Izdvajamo

• Mališe koji je iza leđa italijanskih vojnika, tek što bi okačili plakat Viva Musolini, prefarbavao ovu okupatorsku papirnatu gubu unetu u slobodarski Split. Dječarac nije prkosio soldatima iz obesti. Kuća njegovih roditelja bila je tvrđava antifašizma. Imućni Duplančići imali su i porodični grb, ali su u duši nosili drugačija znamenja - srp i čekić. Zvezdu petokraku. Mali Zdenko rastao je pod tim simbolima ljudske solidarnosti i slobode.

Povezani članci

• Živio socijalizam!
• Traže se žene: Međunarodni poziv za podršku hrabrim ženama Kruščice na jedan dan
• Samir Šestan: KAKO PREŽIVJETI CORONA DIKTATORE?
• Ljudska raskršća: Ko je ubio Ajlana!?
• Prijevremeni novi izbori: Erdogan iznenađuje Tursku
• Slavljenik Xabi Alonso odveo Španiju u polufinale

U Beogradu u ulici Ljutice Bogdana, između stadiona Crvene Zvezde i Partizana živi 88-godišnji Zdenko Duplančić. Penzionisani pukovnik JNA. Vazduhoplovac. Dete nekadašnjeg crvenog Splita. Sa 13 godina precrtao detinjstvo. Postao član SKOJ. Sa 14 leta obukao partizansku uniformu. Takoreći manji od puške.

Ne gleda više utakmice nekadašnjih fudbalskih velikana. Klubova, u čijim imenima crvena petokraka i partizan znače samo slavnu prošlost. Njihove igrače sad nosi urlik navijačkog smeća. U čast tih fanatizovanih naci demona fudbalisti šalju poljupce i poklanjaju dresove. Baš kao prostitutke brushaltere. Ne ide više časni Duplančić u arenu divljaštva. Iz čijeg grotla se diže oblak fašističkih poruka. I kruži Beogradom. Juče Nož, žica, Srebrenica. Danas, Oj Sjenice nova Srebrenice. Dernja se nacionalističko smeće. Taj bašibozuk od polugolih tela deli provalija, kao između neba i zemlje, od dečaka, poput 11-godišnjeg Zdenka. Mališe koji je iza leđa italijanskih vojnika, tek što bi okačili plakat Viva Musolini, prefarbavao ovu okupatorsku papirnatu gubu unetu u slobodarski Split. Dječarac nije prkosio soldatima iz obesti. Kuća njegovih roditelja bila je tvrđava antifašizma. Imućni Duplančići imali su i porodični grb, ali su u duši nosili drugačija znamenja – srp i čekić. Zvezdu petokraku. Mali Zdenko rastao je pod tim simbolima ljudske solidarnosti i slobode.

Neki dan zovemo, ovog od “poslednjih Mohikanaca” slavne partizanske prošlosti. Zna da u susedstvu samuje Dana Milosavljević, jedini živi ženski narodni heroj u Srbiji. Sa poštovanjem govori o pokojnom Ismetu Kulenoviću, generalpukovniku, Desi Olbini, Zvonku Jurjeviću. Generalu. Hrvatu po poreklu, baš kao i Zdenko. Ali po opredeljenju Jugosloveni. Kazao nam je to Jurjević, onda kad su četnici i ustaše Jugi kidali živo meso. Zvali ga da im ustupi znanje i veštine generala avijacije. Nagrada: novo zvanje i generalske epolete bez petokrake. Ja sam vojnik JNA. Druge vojske ne služim, rekao je ponosni Jurjević. I ostao da živi, sa porodicom, u sobičku na mansardi zgrade u Zemunu. Duplančića zovemo u ime portala Tacno.net. Novine iz Beograda, pita. Ne iz Mostara. Iz Mostara!!! Suknuše uspomene starog ratnika. Na posete fabrici Soko. Na ljubovanje sa Bahrom. Žalosno što taj grad cepaju međe. Nismo se mi za to borili. Što u njemu gostuje Thompson. A sa visa senči njegovu antifašističku borbu onaj krst.

Zakleti Jugosloven seća se svojih prvih buntovnih koraka u tada crvenom Splitu. Onih od sedam milja koji će njega i drugove svrstati u partizanske redove. A Split, zašto ne reći metropolu na moru, upisati velikim slovima u istorijske čitanke. Drugovi su ošacovali da sam kao gimnazijalac, pogodan za partijski rad. Tih ratnih godina, kao trinaestogodišnjak, postao sam član SKOJ. Pričali su nam o marksizmu, okupaciji, borbama… Kod nas se fudbal nije igrao tokom okupacije. Na Hajdukovom igralištu bili su tenkovi.

Kad je Italija kapitulirala, u Splitu se predala čitava divizija. Trebalo je evakuisati ogroman vojni materijal, ali su u Sinju bile jake snage ustaša i Nemaca. Split je morao da se odbrani, kaže ovih dana za Politiku Duplančić, koga je beogradski dnevnik predstavio kao čuvara zastave Prve proleterske. Dvadeset dana smo držali položaje. Nas skojevce su rasporedili u Prvu proletersku. Imao sam 14 godina. Niko nas nije terao u partizane. Nismo mi bili kao Srbi u Lici, Kordunu ili Slavoniji, koji su morali ići u partizane jer su ih ustaše klale.

Većma bos i gladan Zdenko je tabanao uzduž i popreko sa puškom u ruci. Provlačio se kroz staze i bogaze koje poznaju samo zveri i zmije. Hej, prošao dvadeset hiljada kilometara. Oslobađao Zagreb, Beograd, stigao do Trsta. Kako pesma kaže to mogu samo proleteri. Danas je predsednik SUBNOR beogradske opštine Savski Venac. Predsednik Sekcije boraca Prve proleterske. Kažemo mu da dođe da nam bude gost u Deliblatskoj peščari. Nadamo se znački Prve proleterske. Ostalo je još dvadesetak. Odgovara nam da sad ima posla. Stižu praznici, jubileji. Dan ustanka… Čućemo se kaže drug Zdenko Duplančić, legenda onog crvenog Splita. Čekamo ga u stavu Mi…rno! Sa zastavom. Sa petokrakom.