ŠJORA FILE I UTOPLJENI ISUS

Marin Jurjević
Autor 30.8.2017. u 15:20

ŠJORA  FILE  I  UTOPLJENI  ISUS

“Marine, Marine…Gospu li ti gluvu,  čuješ li me Marine ?! Potopilo nan Isukrsta….Marineeee !” –  viče i tuče mi po vratima  jutros najranije moja dobra  susida Šjora File.

“Evo, evo, …dolazin, odma, odma”, odgovaram joj ja oblačeći se na brzinu dok posrćem spotičući se dok brzam iz spavaće sobe prema vratima. “Oli je požar ? Oli opet gori Split ? Koja je sad panika ?”

“Ma ča požar ? Ma ča gori li Split ? Ma ča koja je panika ?  Tikvane jedan otvaraj višje ta vrata. Oli ne znaš? Utopilo nan Isukrsta !”, živčano viče ona iza vrata i pari mi se da će dignit na noge cili portun. Kad je ona jidna niko ne smi spavat…I zbilja, već čujem kako se polako otvaraju vrata svih susida na mom katu od kuće. Vidin ja da je đava odnja šalu pa joj brže bolje  otvaran  a ona aka furija uleti unutra i odma sidne na katrigu kršeći ruke.

“Daj mi brže čašu vode i cukra. Sva san se infotala, evo ću se sad izvrnit ovod po tleju….Manta mi se Marine moj, manta…daj  poleti.”

Brzo joj donesem vodu su dva kućerina cukra..da malo dojde sebi…Ona odma izlije onu čašu u grlo, onako iz jednog gucaja. “Daj još, spasi..spasi”, zavapi.

“Ma očete li bićerin prošeka. On je još slaji ali je puno kripniji od vode. Omar će te doć sebi. Jučer san ga jušto dobija sa Hvara, Ka rožoljo je !”

“Aj daj kad si navalija. Dobro si se i sitija !”

Odma stavim bocun  prošeka na stol prid nju, nalijen joj bićerin do vrja a ona ga u tren strusi u se, samo se malo strese i drmne glavom. “A je dobar, jema si prav. Čista likarija.” Izvadi šudar iz đepa o svoje brnjice pa obriše  čelo koje se svo bilo orosilo kapjama znoja, Napokon se nekako smiri.

“Pa ča Vas je tako najidilo, Šjora File ? Koje je zlo ?”

“Ma nemoj mi ništa govorit. Eno san tek jutros vidila da ćedu tamo u Marini kraj Trogira utopit Isukrsta  na dno mora – ka da je on obišni  šototajer, oni ronilac u skafander  a ne Božji Sin. Nevirnici jedni nevirni..Dignit će se cili narod kontra sebe, ja jin kažen !”

“Ma Šjora File moja to ste se Vi privarili. A ne rade van to nevirnici, ateisti. To Van radi Crikva a sve financira naš Rvacki Sabor. Eno je jučer potpridsidnik hadezeja i potpridsidnik Sabora Milijan Brkić ča ga ono zovedu Vaso, to ka svećano i otvorija a pop je sve  blagoslovija i poškropija sa nike luksuzne jahturine. Sve san vidija na svoje oči na televiziji . To će Van bit Križni Put na dnu mora.”

“Mooooolin ?! To radi Crikva ? Naša Crikva ? Moja Crikva ?! A je li to oni Brkić ča bi ostavija onu ploču su “Za dom spremni” u Jasenovcu ?”

“Je, je..sve ste pogodili. A da ko bi drugi. Crkva  blagoslivlja a Sabor plaća a Vaso otvara  a sve je to izventa niki poduzenik ča jema klub od ronilaca pa će sad lipo Švabe, Ingleži, Japaneži, Amerikanci i drugi turisti u njega dobit masku, peraje i sve ča triba za ronit pa ćedu obilazit oti podvodni Križni Put a umisto lemozine Crikvi davit će poduzetniku, joli ča ja znan komu, po trijest četrejst  euri za jedan zaron. An, koja dobra indeja ! Odlična. Biće love !”

“Križ jin Isukrstov jubin, ča radidu, ča radidu !?” zavapi i uzbudi se ponovo moja dobra Šjora File pa joj ja brže bolje nalijen još jedan bićerin prošeka da malo dojde sebi a ona ga  odmah bisno strusi niz grlo da ne bi pukla ka cvrčak od jida i muke.

“A oćedu li i švore ronit doli ?” razrogači ona oči i počme se križat svojim tankim košćatim prstima, znamenovat se i zazivat Gospu u pomoć. “Gospe moja lipa ča je ovo ? Ča san ja doživila da Crikva radi biznis s našin bidnin Isuson i to na dnu od mora. Bilo bi boje da san umrla nego da san ovo doživila. A zaraj čega ? Radi šake euri ! Odnija  lipi đava i take eure i taku zaradu. Kad bi se ovi čas usta iz grebe moj dobri don Jerko omar bi skočija natrag u greb da to ne gleda. A ča će bit ako prstaci uđu u te kipove, u tega podvodnog Isukrsta ? Oćedu li onda oni mangupi doć macama razbijat Isusovu glavu, noge, ruke da izvadidu i prodavadu prstace okolo po konobama, a ? Jopet za eure. a !”

“Neće, neće…” ubacim se ja odma. “Zabranjeno je kod nas tuć prstace i jist jih jerbo su do sad mangupi porazbijali sve sike i svu obalu po Dalmaciji radi prstaca i dobre  zarade!”

“Je, bistar si ti ka i močvara”, odgovori Šjora File i pogleda me onako po svoju, prezrivo… iskosa. “Joli ti ne znaš ili se samo činiš lud da u svaku našu konobu moš naručit i jist prstace ? Naravski, samo ako jemaš pinezi jer su po zlato.”

“Je, ma govoridu da je to uvoz iz Neuma.”, snađem se ja.

“Je, je….ka ča san i ja Gospe o Cukra ! Aj šta zajebaješ.  I sam znadeš da u svaki  restoran joli konobu moš dobit domaće dalmatinske prstace . Samo moraš naručit “ćevape iz Neuma”. E to ti je šifra za prstace u našim  restoranima, tudume jedan blentavi. I slušaj me dobro, ti tobožnji  veliki virnici razbit će i oti podvodni kip od Isukrsta samo ako u njemu bude prstaci, viruj mi. Jer da su pravi virnici nikad ga ne bi ni utopili doli meju ribe, travurinu, mulj, rake, kacamarine, zvizdače i sve živo ča živi pod morem”

“Je, ma će to bit kipovi od nikega čvrstega  betona” tumačin joj ja. “Ne more u njega ulist ništa, njanka jedan pstac Šjora File, ne more ! Ote kipove radi niki poduzetnik, ča ti ga ja znan, iz unutrašnjosti ”

“Ma bogati, nisu mogli vazest pravega kipara, umitnika – vengo su jopet vazeli poduzetnika. Jeben  ja, Bože mi prosti, to virsko poduzetništvo. Pa su Isusa pošli potopit na dno mora i naplačivat turistima radi zarade. Puštit će da ga pipadu, vižitaju, potižu i rastižu, Oćedu li i crikvi sagradit doli na dno od mora ? Evo gren odma kupit masku i peraje i onu bocu o kisika da i ja mogu otić na podvodnu misu ! Ne vidin minuta da to dočekam !” sva se naroguši moja susida. “Oćedu li krstit, krizmat i vinčavat na dno mora ? Očedu li i ukopavat jude doli na dno mora ? Grobja otvarat ?  Ča će to bit ? Živi kažin…eto ča ! Crkovni Las Vegas.”

“Ma baš Vas briga , ne mučite samu sebe Šjora File, molajte, smirite se…Evo popijte još jedan bićerin.”, ne znam više ni ja šta bi joj reka i zašto baš meni sve ovo govori.

“Ma neću se smirit i neću, eto ti ga na, baš neću i gotovo! Ja san jedna bogobojazna žena, prava virnica a ne makako. Nećedu šimiju  radit od mene nakon voko godin koliko san uvatila. Neću višje ni “Glas Koncila” vazimat u Crikvu. Cila se Crikva bacila u politiku. Čitan da oni Miklenić piva kako Rvacka ni država u koju je vira odvojena od države. Kako se ono reće, jebenti…?”

“Sekularna država !”, uletim ja.

“E, je je, baš ota sekularna država, dobro si se sitija. Pa ča je on lud. Moja je vira moja, samo moja a ne državna. Ne dan  ja svoju viru državi. Niti jednoj pa niti ovoj ! Ne dan je ni Kolindi ni Plenkoviću ni Jandrokoviću. Bože oslobodi ! Sva se smrznem kad na oto pomislin. Radi takih ka ća su Miklenić, pa oni biskup Košić, Stojić i ekipa jin bela… nan i je vako. Popi se višje ne bave viron nego politikon. A Političari dokazuju ko je veći virnik. A narod krepaje i diše na škrge. E to ti je ta podila rada u Rvackoj. Miklenić palamudi o temu da su vira i država jedno te isto a mući o Agrokoru, o lupeštinama o nesriknjoj opljačkanoj sirotinji i lupežima tajkunima ća se busadu u svoja virnička domojubna prsa dok kredu . Mene ćedu zajebat ! E Boga mi moga, neće ! Evo mu na, njemu i njegovim virskin skulan i ludoj mu glavi” zajapuri se ona i peta roge negdi prima gori u zrak. “Ča bi on tija ? Najboje da onda kardinal Bozanić bude po funkciji i pridsidnik Sabora joli države i to prez izbora. Automatski. Da mi je samo znat odakle je taj čovik ispa, E Marinko moj, nije to vira mojih starih a bogami nije ni moja. Eto su i Isukrsta na kraju utopili. Irud i Poncije Pilat bili su mila majka za ove. Ja ti kažen ! Zato san jutros vako bisna i vako tužna”

Vidin ja,  zacaklila joj se suza ukraj oka. “Ma glavno je da Vas zdravje služi, Šjora File  a za drugo će te lako. Sve će na kraju doć na svoje, ka i uvik”, izmotajen se ja jer ne znam šta bi joj reka.

“Moj Marinko, nisi u pravu, nisi. Neće se ama baš ništa sredit samo od sebe, ka ča se nikad i nije ,  ako mi sami ne počnemo nešto radit da se stvari prominidu na boje. Ako budemo samo mučali i grintali sami sebi u bradu ništa se neće prominit.  I zapamti, nećedu oni utopit samo Isusa. Utopit ćedu sve nas skupa, cili narod ako triba. A radi čega ? Da njima bude još boje a za nas ji se živo jebe. Ča se njih tiče moremo slobodno  i krepat. Sitit ćeš se ti još ovih mojih riči koje san ti jutros rekla ali se bojin  da onda ne bude  već kasno”, reče ona i dobaci mi izlazeći; “ A sad bog Marinko moj, gren kupit deset deki parizera i kvarat  kruva malome za marendu. Triba dite ništo i pojist, ne more se živit samo od arije i palamuđenja , jel tako !? Ne znamo svi na Isusu zarađivat ! ”

 

 

Marin Jurjević
Autor 30.8.2017. u 15:20