Šjora File poliglota?

Izdvajamo

• “Dobro, dobro Šjora File…Ali samo da znadete da su neki u molbama za posal u rubriku di su morali napisat da koji strani jezik govoridu navodili srpski ili, recimo, bosanski…!” “Za Gospu Blaženu pa onda san ja, kako se ono pametno reče…poliglota. Sve te jezike ja govorin a da to nisan tribal poć učit joli študirat, i još crnogorski, da budemo pošteni! Jo ča san pametna, an! Mogla bi ja na kraju još poć radit ka privoditeljica, je li tako Marinko moj lipi?!”

Povezani članci

• Snježana Kordić: Jezikoslovci otuđeni od jezika
• Esad Bajtal: Građani nemaju povjerenja u pravosuđe, ali imaju želju i nadu da se jednog dana nešto promijeni
• Lingvistički pičvajz na Neretvi
• Američki zračni pirat uhapšen nakon 41. godinu bijega
• Milenko Perović: Laž u politici
• Svi naši aktivizmi: Policija kao dobronamjerni pomagač u borbi za LGBT prava

Ilustracija: Pablo Carranza

Evo, bija mi je prošlo lito jedan s familjon iz Bednje na litovanje u Šoltu. Čovik je Rvat. A ja ga nisan u početku  razumila Boga tebe…ma ništa Mariko. Ka da je Kinez. Ali samo na prvu. Poslin smo se sve lipo razumili. A Rvati smo i on i ja. A Čkalju san razumila od prve. A on je Srbin. Pa ča meni smeta da se njegov jezik zove srpski a moj rvacki? 

Marin Jurjević

“Ajme meni ča je ovo, Marinko moj…Ča se ovo jopet zakuvalo okolo  jezika ? Pari mi se ka da su svi  skroz na skroz poludili ! ”, krši ruke moja dobra susida Šjora File i upitno me gleda.

“Ma ajte Šjora File s milin Bogom, ča se Vas to tiće…Neka se oni samo karaju, imate Vi prišnijeg posla i svojih briga i bez toga !”, pokušavam  ja nekako izbjeć tu temu.

“Aj ne pizdi….Mene si doša mantat, je li…Kurbo političarska, vidin ja da bi ti odma šmugnija od odgovora. Pivaj tico! Da te čujen, ča je ovo, o čemu se ovod radi ? Neš mene zajebat!”….ne da se smesti moja bistra susida.

“Pa znate i Vi čitat. Pismena ste žena. Po vas dan gledate televiziju i slušate radijo…Ča Van ja tu sad mogu poć još objašnjavat? Je li Vi razumite mene. Nisan Vam ja nikakvi lingvista…Ča da Van kažen?”

“Ma bogati….Ča da mi kažeš?”, pogleda me oan ka da će ovi čas skočit na mene i uvatit  me drito za vrat pa počet davit ..A onda  nastavi: “Sve ste Vi političari ovo zakuvali. Sve! A ko bi drugi? Znan ja.  Ko Van višje  išta more virovat ?”, zaključi ona sva nakostrešena ka pravi kobac prije nego će svojin panđama zgrabit svoj nemoćni plijen.

“Ajde molajte, fermajte molin Vas Šjora File, smirite se…Šta ste tu opet navalili na mene, ni kriva ni dužna ? Eto, recite Vi meni, kojin jezikom Vi govorite?”

“Da kojin jezikon ja govorin?” razrogači ona svoje bistre oči. “  Tukac jedan da bi li tukac. Pa svojin jezikon. Pa da kojin bi jezikon ja tribala govorit?”, iskreno se začudi ona. “Koji put mi se učini, Marinko moj, da si ti  skroz-naskroz prosvira, ka malo iša u prdec, posta  šempjast i ka da nisi cili svoj…ka da si pinku maka, barem pinku!”,  pomalo već zabrinutim tonom prijekorno mi  odgovori Šjora File.

“Nisam ja maka Šjora File nego Vas lipo pitam da kojim jezikom Vi govorite i koje jezike Vi sve razumite, eto, je li Van sad jasno ča Vas pitam?”…glumim ja ka da san se bokun i naljutija.

“Ma moš se ti jidit koliko te volja ali ništa mi nisi odgovorija, samo da znaš”, zaključi ona i nastavi: “Naravski da ja oduvik govorin rvacki, a da koji bi drugi jezik ja mogla govorit kad san se rodila na Šoltu a  furešte jezike nikad nisan učila? A ča me pitaš te pizdarije kad i sam znaš odgovor?”…opet povisi  svoj ton ona. “A ako baš očeš, govorin onako kako su i moji stari govorili, po šoltansku…a još ste mi vi Spličani moj jezik  bokun šporkali nikin vašin spliskim ričima…I, eto, tako ja danas govorin, ajmo reč, baštardanim  šoltansko spliskim jezikom…Oču reč rvackin jezikon!” malo se na kraju smota ona.

“Je, je…lip Vam je taj Vaš  šoltansko-spliski  rvacki. Ne bi u školu mogli ni duju dobit. Imali bi ste stalno aša iz rvackoga. Ne bi Vas pustili ni iz prvega razreda pučke skule!”, nasmijen joj se ja a ona ka da poludi. “Ma štaš ti mene poć učit. Došlo jaje učit kokoš! Završila san ja malu mature i to u ona vrimena. Znaš ti da san ja išla u pučku škulu još za vrime Talijanaca kad nas je oni kurba Pavelić bija proda njiman pa je moja Šolta postala dil Talijanske Krajevine. Znaš li ti s kin ti govoriš? S Šjorom Filom, mandrilo jedno injorantsko splisko!”..počme ona vikat a ja shvatim da me je Šjora File nešto krivo shvatila.

“Ma nisam Vas ja tija vriđat Šjora File! Bože sačuvaj! Ajme skužajte ako ste me tako razumili. Ma di bi ja…?”, uhvatim je ja ispod lakta prijateljski a sve vidim kako me ona lukavo gleda ispod svog bistro oka. “Ajde dobro, ma znan ja da ti nisi loš…ali riči ti letidu brže od pameti. A štaš, ka svakom Spličaninu…”, pomirljivo zaključi ona i nastavi: “Marinko moj, eto vidiš, ja ti govorin kako govorin i ni me briga u koji će škafetin ti tvoji  profešuri o jezika  smistit moj govor, eto! Ja to zoven rvackin jezikon i zvat ću ga uvik  tako…ali san odavno shvatila da razumin i srpski i bosanski i crnogorski i da me boli nika stvar kako ga oni zovedu, sve dok ja njih razumin. Eto ti ga na!”

“Pa sve ja to razumin Šjora File moja, kako ne bi razumija. Ovod se sve izmišalo. Ja mislin da samo jude triba pustit da govoridu kako oduvik govoridu i da svoje jezike zovedu kako jih je voja i kako su jih uvik zvali a najbolje je ako Van ne triba nikor privodit neki jezik a da ga Vi morete lipo razumit, jel tako?”

“Tako je Marinko moj, tako je! Svaka ti piva! Koji  put i ti moš reč niku pametnu. Meni je glavno da ja neko čeljade razumin, da znan ča mi oče reć i da on mene razumi…a jebe se mene kako će on zvat  taj svoj jezik. Ja ti prez problema gledan na televiziju filmove i serije iz Srbije, Bosne i Crne Gore. Moš mislit velikega čuda?! Pa draži mi je oni Izet nego ikor drugi! Naravski da ga sve razumin. Jedva čekan da ga čujen….jer meni je baš drago čut pravi bosanski jezik. Da znaš ti samo koliko ja pravi prijatelja jeman u Bosnu! A  neš se ti sićat Čkalje, Đokice i Mije Aleksića. Joj ča san se ja znala smijat ka san jih gledala…Nikad višje taki glumac Marinko moj! A sićaš li se onega crnogorskoga glumca Drage Malovića ča je glumija Radosava u seriji “Đekna nije još umrla, a ka’ će, ne znamo”? Da ne spomijen “Gruntovčane” koje san obožavala neka su bili na kajkavskomen. Nema tega višje, nema. Ma ko će meni poć govorit da mi je tribalo  privodit  to ča su oni govorili na standardni, književni rvacki da bi ji ja razumila…More to govorot  samo niki ludonja koji ni samoga sebe ne razumi…ali ja san ji, Marinko, sve razumila. Ovega mi Boga…” počme se znamenivat moja dobra Šjora File.

“Pa eto vidite  da  Vi sve razumite Šjora File, ča me ovod  činite monom?! Sve je Vama kjaro! Sve Van je bistro da bistrije ne more bit. O temu je rič. S kojin jeziciman govorimo i pišemo. Cili svit je isto tako dobro  razumija Smoju i njegovo “Malo” i “Velo misto”, jel tako ? “ zaključin sav sritan šta smo se nekako na kraju razumili.

“Ma ča kojin jezikon mi govorimo? Ja govorin rvacki, Čkalja je govorija srpski a Izet govori bosanski…I ča tu ko ima ne razumit?” zapanji se iskreno moja susida.

“Ma svađadu se je li to jedan isti oli su to sve različiti  jezici, eto..to Van je problem!”

“Ma koji problem? Ma ko je tu lud? Oko tega se svađadu! Oli nemadu pametnijeg posla? Pa ča kome smeta kako ću ja zvat svoj jezik a kako će niko drugi zvat njegov jezik. Neka ga svak zove po svoju ka i uvik do sad, ča tu jema loše? Jopet ti kažen, glavno da ja sve njih razumin. Glavno je da mene niko ne zajebaje ča ja govorin po svoju a oni po svoju. A ko neće da razumi njiov jezik a neka ga ne razumi. Ja ji bogami sve razumin. A ingleški ne razumin. Tu je sve jasno da jasnije ne more bit, jel tako! A oni, kako se ono zovedu…an, ligvisti…nek oni u svoje  libre pišu ča ji je god voja. Znan ja da mene niki i u Rvacku ne razumidu baš najboje…ili  recimo one iz Komiže…pa ča onda? Jopet je sve to rvacki jezik. Evo, bija mi je prošlo lito jedan s familjon iz Bednje na litovanje u Šoltu. Čovik je Rvat. A ja ga nisan u početku  razumila Boga tebe…ma ništa Mariko. Ka da je Kinez. Ali samo na prvu. Poslin smo se sve lipo razumili. A Rvati smo i on i ja. A Čkalju san razumila od prve. A on je Srbin. Pa ča meni smeta da se njegov jezik zove srpski a moj rvacki? Ma ništa Marinko moj, ništa. I zato neka ne zajebajedu pošten svit i neka nas pušte na miru da govorimo kako smo uvik govorili i da se meju sebon razumimo ča više i ča bolje. Da mi je samo znat kome to more smetat? Pa nećedu valjda policjoti počet pazit ko kako govori”

“Ma naravski da je tako Šjora File.  Ali u skulaman se uči standardni književni jezik pa sad tražidu da je samo ti jezik službeni jezik. A onda su se javili neki koji tražidu da se kažnjavadu svi oni koji negovoridu na javnin mistime taj standardni književni jezik”, objašnjavam joj ja.

“Pa ko jin smeta da svaki narod jema ti svoj standard u jeziku? Niko? Kojoj pizdi je palo na pamet da počme kažnjavat  svit koji ne govori taj književni jezik. Oli ćedu sad naši akademici o jezika poć u policjote  kako bidu vatali one koji ne znaju književni rvacki? Aj nek puste pošteni svit na miru da na sudovima, u bolnicama, na pošti i di ga je god voja govori i da piše onako  kako zna i kako su uvik govorili.  Glavno da se izmeju sebe razumimo a u libre o jezici nek profešuri pišedu ča očedu. Jer kad bi mene, ajmo reč, tirali da govorin ti književni rvacki a mogla bi ja slobodno onda i krepat…Ne bi mogla ni u butigu poć kupit kil kruva…A tamo bi za blagajnon sidili lingvisti a ne ona naša mala šesna Ankica. Ča pravidu te makakade…ka da nan je ionako malo problemi danas u ovu našu državu?”

“Dobro, dobro Šjora File…Ali samo da znadete da su neki u molbama za posal u rubriku di su morali napisat da koji strani jezik govoridu navodili srpski ili, recimo, bosanski…!”

“Za Gospu Blaženu pa onda san ja, kako se ono pametno reče…poliglota. Sve te jezike ja govorin a da to nisan tribal poć učit joli študirat, i još crnogorski, da budemo pošteni!  Jo ča san pametna, an! Mogla bi ja na kraju još poć radit ka privoditeljica, je li tako Marinko moj lipi?!”

“Je, je, kako ne bi Šjora File… mogli bi dicu privodit priko ulice”, zaključim ja a onda istovremeno  prasnemo u smij.