Slobodan Dukić: Braća po zlu

Povezani članci

• Raspad Ljubićeve stranke: Kompletan HDZ 1990 pristupio HSP-u BiH
• Dobro jutro, Srbijo
• PRAVEDNOST
• Potresna ispovijest Dunje Hrnjičić: Tko je ubojica moga supruga?
• Haaške ludorije
• RASULO BAKIROVE SDA

Simboličnu vezu između Šešelja “pobednika” haškog tribunala i SPC predstavlja i činjenica da ni ovaj zloduh Balkana ni popovi u poslednjem ratu nisu bukvalno okrvavili ruke. Ali su svojim porukama huškali kerove rata. Duhovna braća zla.

Ništa bolje ne odslikava vezu izmedju protagonista srpskog fašizma i Srpske pravoslavne crkve kao uzvratno pismo patrijarha Irineja Šešelju. Njegova svetost ili njegovo preosvešenstvo, po volji vam, prede na uvo haškom optuženiku i junači ga da istraje “u borbi protiv zlih sila ovog sveta”.

U patetičnoj epistoli vrhovni klirik SPC piše: Uvaženi gospodine Šešelj. Primili smo Vaše pismo kojim reagujete na postupak koji se vodi protiv Njegovog Preosveštenstva Vladike mileševskog Filareta. Pomenuti postupak nema nikakve veze sa ordenom Vama dodeljenim. Ja sam lično pozdravio dodeljivanje ordena Vama. Isto tako, nema nikakvog uticaja g. američki ambasador. To Vam kažem pod punom odgovornošću. Nažalost, Vladiki Filaretu se pripisuju druge krivice, čisto kanonsko-administrativne prirode. Hvala Vam na pismu. Želimo dobro zdravlje, mudrosti i snage u  borbi protiv zlih sila ovoga sveta. Sa blagoslovom, Patrijarh Srpski Irinej.

Lapidarno. Jebitačno. Irinej pada na kolena pred korifejom ideologije krvi. Kune se  da sa radošću gleda orden Belog anđela na njegovim grudima. Eh kad bi ovaj  mogao da odleti sa poprsja pravoslavnog viteza zla. Ali šta je to korespondent napisao i izazvao mantijaškog žreca da mu odgovori molitvom za zdravlje, mudrost i snagu? Posle bratoubilačke podele među popovima o gresima brata Filareta, Šešelju je došao u san anđeo i šapnuo mu kako neki nevaljali episkopi pod uticajem jenkija hoće da skenjaju Filareta, živog sveca. Četnički vojvoda kara izdajice među mantijašima. Upozorava, da posebno kad je reč o Filaretu “osvedočenom borcu protiv srpskih neprijatelja i progonitelja pravoslavne vere” ne sme da fali ni dlaka sa glave, a kamoli da mu padne episkopska kapa. Zar sme SPC da dozvoli da neprijatelji dele, da cepaju srpski narod i pravoslavne vernike? Grmi dr. Voja  kao Sveti Ilija. Upozorava Sinod da mora da bude bastion jedinstva “napaćenog srpskog naroda”. Smrt špijunima Zapada, ekumenistima, unijatima i masonima, bljuje vatru na planetarne promotere zla. Lijući krokodilske suze, jedan od najvećih reptila u bari punoj gmizavaca, Šešelj kupa svetom vodicom Filareta, koji eto nije, ne daj bože, jedan od novopečenih popova biznismena, kakvi u crkvi niču kao pečurke posle kiše. Dajem Belog Anđela, ne dam Filareta. bagateliše ikonu, jedno od remek dela svetske kulturne baštine. Ti meni vojvodo, ja tebi vladiko, tepa Irineju, haški optuženik i moli “svevišnjeg boga” da patrijarhu  da  dušu pamet i razum zarad očuvanja pravoslavne vere.

Bratska korespondencija pokazuje ideološko savezništvo između manitog vođe ratnika koji su pod stegom mrtvačke lobanje ubijali po Hrvatskoj i Bosni  i vrha SPC. Bosna je srpska, Crna Gora je srpska, Srbija je do Karlobaga, Karlovca… vikao je za njima Šešelj. A sveštenici SPC ih pred smrtonosnim misijama pričešćivali. Dajte mi tenk i okupiraću Makedoniju za jedan dan, govorio je, svojevremeno, u Skupštini Srbije parlamentarac Šešelj. Beogradska patrijaršija ni danas ne priznaje postojanje Makedonske pravoslavne crkve, jer želi da održi duhovnu  vlast u toj nezavisnoj zemlji. Isto je i u Crnoj Gori. Usput, Miloš Crnjanski je u svojoj knjizi o Svetom Savi napisao da je ovaj kupio autokefalnost od katoličke Venecije, kako bi se crkva u Srbalja oslobodila tutorstva Vizantije. Dok je vojvoda od zarđale kašike postavljao granično kamenje  Velike Srbije, proterivao, preko noći, neSrbe iz Vojvodine i isterivao hrvatske porodice iz stanova u Zemunu, SPC je držala jezik za zubima. Ohrabrivala ga da nastavi misiju osvete za prolivenu srpsku krv. Danas kad ovaj patološki tip vređa na najgori mogući način “Žene u crnom”, Latinku Perović, vrhunskog intelektualca, stavlja na k…c predsednicu Hrvatske, mizerno i mizogeno sveštenstvo ćuti. Irineju ne pada na pamet da koleričnog korespodenta pozove na pričest. Na oprost grehova. U duhu one prepoznatljive poštapalice o Jevanđelju kao poruci božje ljubavi.

Simboličnu vezu između Šešelja “pobednika” haškog tribunala i SPC predstavlja i činjenica da ni ovaj zloduh Balkana ni popovi u poslednjem ratu nisu bukvalno okrvavili ruke. Ali su svojim porukama huškali kerove rata. Duhovna braća zla. Amin!