Slobodan Dukić: Ivicino novo ruho

Slobodan Dukić
Autor/ica 15.12.2014. u 20:19

Slobodan Dukić: Ivicino novo ruho

Foto: Google

Odričući se ideoloških  roditelja, Mire i Slobe, Ivica, baš kao i Toma Nikolić i Aleksandar Vučić, sledi političku matricu koja donosi uspeh. Toma i Aca su napravili maheraj Voji, oprali pilatovski ruke i ponovo stali u red za med. Tako je i Ivica, matadorski posmrtno zabio nož u Slobine grudi, iako je sve do 2011. govorio da ga se ne odriče. Što da ne. Ovde je oslabila kolektivna pamet do besmisla. Oj Srbijo zemljo među tikvama. Tako su oni koji su gurnuli Srbiju u bezdno, ponovo njeni kormilari. To je taj fenomen srpskog političkog bespuća kojim lomataju noge građani i birači. Sjaho Murta, uzjaho Kurta. Daj ponovo Murtu. Kratka pamet. Opasna bolest.

Piše: Slobodan Dukić

Najveća greška Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Socijalističke partije Srbije bila je podrška Šešelju. To je bio smrtni udarac za nas, egzaltirano je uzviknuo Ivica Dačić, alijas Mali Sloba na devetom kongresu Miloševićevih zombija, na kome je ponovo izabran za predsednika. Većinom od onih istih klimoglavaca koji su kakili  u donji veš  kad bi videli Slobu Slobodu. Baš kao i Ivica. Na čijim gaćama se još uvek vide tragovi kočenja. Ispod  novog ruha. Mašala Ivice!

Izabran aklamacijom, Dačić je rekao da je cilj  socijalista (preobučenih srpskih Crvenih kmera) nova moderna partija budućnosti, koja odbacuje greške iz prošlosti. Mali od Slobine kužine, opijen pljeskom i dok su Slavica i Diana bacale  crvene brushaltere u vis  predstavio je  novi logo Socijalističke partije Srbije. Mirine ruže su uvele. Umesto njih u izuvijane grane SPS uplela se crvena petokraka.

Odričući se ideoloških  roditelja, Mire i Slobe, Ivica, baš kao i Toma Nikolić i Aleksandar Vučić, sledi političku matricu koja donosi uspeh. Toma i Aca su napravili maheraj Voji, oprali pilatovski ruke i ponovo stali u red za med. Tako je i Ivica, matadorski posmrtno zabio nož u Slobine grudi, iako je sve do 2011. govorio da ga se ne odriče. Što da ne. Ovde je oslabila kolektivna pamet do besmisla. Oj Srbijo zemljo među tikvama. Tako su oni koji su gurnuli Srbiju u bezdno, ponovo njeni kormilari. To je taj fenomen srpskog političkog bespuća kojim lomataju noge građani i birači. Sjaho Murta, uzjaho Kurta. Daj ponovo Murtu. Kratka pamet. Opasna bolest.

Nije Ivica od juče u Slobinom šinjelu. Od malog Bucka, kako su ga zvali drugari iz osnovne,  do desetkaša na faksu, pa do člana SPS, malo je vremena minulo. Čiji je onaj mali, pitao je Sloba. Onda je postao Mirino i njegovo posvojče. Glasnogovornik, član Glavnog odbora, podpredsednik.  Sloba jebnik, on dojebnik. Dok je Sloba tucao u glavu čitavu naciju, Ivica i ostali čauši su podmetali tepih kuda je voždova čizma gazila. E sad taj mali švindler baca gazdu u aleju nesećanja, zajedno sa uvelim ružama.

I nije mali Bucko pišao u pelene, kad nam se smešio sa  fotografije familije. Među beogradskim crvenim Kmerima bio je među najratobornijim. Kako sam kaže ima i ratničku biografiju. Ratovao je protiv Thačija. Drugovi  kažu da je video najmanje sto metara dalje od njih. Pa jel video pičvajs koji je SM napravio na Balkanu. Miloševićevu despotiju. Kako je SM uklonio Ivicu Stambolića. Smrt koju su Miloševićeve kohorte sejale po Balkanu, topovsku đulad koju je Beograd slao Mladiću. Da tuče Sarajevo, Srebrenicu, Vukovar. Gde su mu bile oči, pamet koju sad tako dalekovido prosipa, dok  dupetare oko njega viču Sloba  je mrtav, živeo Ivica. Da li je kao član Glavnog odbora znao da “prezident republic of SRJ” krije od raje  da će SRJ biti bombardovana, ako ne prestane vojna operacija na Kosovu čiji je cilj bio etničko čišćenje? Šta još? Pa zar Ivica, Slavica, Milutin, Žarko… nisu mogli da kažu Stani Slobo luda glavo. Ode sve u p.m.

Zamalo da ne otrgnem od zaborava kako su radnici RTS (ondašnje TV Bastilje) žrtovani zarad sulude namere da se u jugo klanicu  uvuče ruski medved. Poginuše portiri, TV tehničari, vatrogasci, šminkeri… Među njima ni jednog novinara koji je umakao pero u krv. NATO komanda je slala poruke da će tući zgradu u Takovskoj. To su znali i beogradski vrapci, kako je Tanja Lenard dražila briselsku komandu preko ekrana. Da mi smo tu, udrite, udrite…  Sve su to oni znali. Naknadna pamet je čudo. Zaspiš kao Slobista, probudiš se kao Ivičnjak.

Spaljena zemlja Srbija vapi za autentičnom levom idejom. Traži nove mlade ljude koji će da uzmu sopstvenu sudbinu u svoje ruke. Evo nas, baca im se u zagrljaj  sa govornice Dačić. Kaže da ideja socijaldemokratije treba da bude promenjena. SPS treba da bude “partija nove levice i da ostavi za sobom utopističke vrednosti komunizma”. A joj majko moja. Najpre, na zidu Titova, pa Slobina slika, a sad ikona Svetog Save i ponosno busanje u grudi “Ja sam Srbin pravoslavne vere”.  .Još su samo oni trebali. Buđavi nacionalsocijalisti ispod gomile pepela. Na tom levom koloseku političkog spektra u Srbiji gungula.  Guraju se  razni levaci. Tu je SDPS Rasima Ljajića kojji je prejebao Tadića sa kojim je bio u predizbornom čamcu a onda preveslao kod Vučića. Tu je i Tadić, bivši predsednik Demokratske stranke. I on je svoju Novu DS preimenovao u Socijademokratsku stranku. Onaj isti koji je  izjavio sućut Ivici, kad su potpisivali “istorijski ugovor  o milovanju”, zbog gubitka predsednika (Miloševića).

Gost na kongresu SPS bio je i A. Vučić, premijer. On je poručio da je Srbija imala više spoljnopolitičkih aktivnosti  nego Josip Broz u najboljih pet godina velike Jugoslavije. To je rezultat marljivosti vlade u kojoj je i Ivica Dačić i njegov SPS. Opa bato. Ja ipak mislim da je bravar u tom pogledu bio bolji. Mali Aca i mali Ivica nisu mu ni do kolena.

dacicevonovoruhopetricic

Ilustracija: D. Petričić

Slobodan Dukić
Autor/ica 15.12.2014. u 20:19