Snežana Čongradin: Ni podela, ni Ahtisari, već podeljeni suverenitet

Povezani članci

• Marinković-Lepić: Bh. građanima bezuslovno i pod hitno omogućiti povratak kući
• Stečaj jednako smrt
• Imamo heroje, ali zašto skrivamo dezertere?
• Kaos ili novi Jerusalem
• ECheova satira nepoželjna na Facebooku
• PTSP s lentom

Kompromisno rešenje za status severa Kosova je podeljeni suverenitet između Beograda i Prištine, koji bi nadgledala Evropska unija. To znači da bi Srbija trebalo da odustane od nastojanja za podelom i opstrukcijama aktivnosti međunarodnih snaga, a kosovski zvaničnici bi pristali na „gorak zalogaj“ – odustajanje od primene integralnog plana Martija Ahtisarija i odricanje od stopostotnog „suvereniteta i integriteta“ na severu.

Ta specijalna autonomija severnih srpskih opština bila bi kompromisno rešenje za narednih nekoliko godina, kako bi se omogućio nastavak evropskih integracija Srbije i Kosova, saznaje Danas iz diplomatskih izvora u Briselu i Prištini.

Naši sagovornici ističu da je ideja o specijalnoj autonomiji prisutna od samog početka, odnosno kada su u kabinetu visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost EU počele pripreme za briselski dijalog Beograda i Prištine. Kako ocenjuju, u Briselu su svesni svih „opravdanih zamerki“ takvom planu, od toga da bi institucije Kosova morale da pristanu da se zvanični Beograd i te kako pita za sever, do toga da bi se time omogućio poseban tretman samo jednog dela srpske etničke zajednice, dok bi Srbi južno od Ibra bili izuzeti, to jest, bili bi u najvećoj meri integrisani u kosovski politički, ekonomski i socijalni sistem. Ipak, „podeljeni suverenitet“ čini se zvaničnicima u Briselu kao najpragmatičnije rešenje za naredne godine, u kojima se očekuje da Srbija i Kosovo izvrše krupne reformske korake ka punopravnom članstvu u Evropske unije.

Specijalna autonomija, zasnovana na ideji podeljenog suvereniteta, za Brisel predstavlja srednje rešenje, između sadašnjeg stanja apsolutnog izuzeća kosovskih institucija sa severa, odnosno vlasti „paralelnih struktura“, što je praktična podela Kosova, i insistiranja Prištine na punom suverenitetu Kosova na celoj teritoriji. Kooperativnost dve strane bila bi obezbeđena njihovim aspiracijama za ulazak u EU i svako kršenje aranžmana, odnosno „ekstremno ponašanje“, najteže bi ugrozilo njihovu evropsku perspektivu.

Prištinski izvori našeg lista navode da se vlada Hašima Tačija za sada opire takvom rešenju, a glasova protiv ima i u civilnom sektoru. Škeljzen Maljići, dobro obavešteni politički analitičar, smatra da se suverenitet ne može deliti.

– Ako je i negde bilo pokušaja takozvanog podeljenog suvereniteta, nisu uspeli. Može to biti nekakva simbolika, koja prikriva gubitak suvereniteta, ili daje simbolički suverenitet, kao što je bio plan Z-4, koji je ponudio simbolički suverenitet Srbima u Hrvatskoj. Međutim, Srbi su to odbili, jer nisu hteli da budu pod realnim hrvatskim suverenitetom. A, onda su izgubili sve. Mislim da se sada sa severom Kosova igra upravo taj scenario, da se Srbima želi ponuditi nekakva simbolika, koja sadrži mnoge elemente realne autonomije, ali ne može biti čak nazvana ni autonomijom, a svakako treba da bude pod kosovskim suverenitetom. Neki tu ponudu zovu Ahtisari plus, ali bitno je da je to bez ikakve suverenosti. Srbi će imati samo posebna etnička prava i zaštitne mehanizme za ta prava, za koje ća garanti biti velike sile, a u doglednoj budućnosti EU, ako i ona i mi preživimo bez nekih velikih posledica sadašnje i buduće krize. Srbija, a i neki diplomatski krugovi, ipak se nadaju da će progurati nekakvo „specijalno rešenje“, ali ja sam jako skeptičan da se ono može implementirati – ocenjuje Maljići za Danas.

On kaže da takva rešenja mogu biti „pragmatična“ za one koji ih zagovaraju, ali da se lično ni sa tim ne slaže.

– Vi tu gledate detalj, a ne vidite celinu, jer kada gledate celinu, onda shvatate da rešenje nije ni najmanje pragmatično, a ni jednostavno. Vidite samo kako stvari stoje sa aspekta Srbije, jer takvo rešenje bi pre svega bilo u njenom interesu. Kada bi Srbija bila principijelna, kao što nije poslednjih 25 godina, ona bi mogla da insistira na modelu posebnih etničkih prava, pa i suverenosti za manjine koje kompaktno žive na određenim teritorijama. Ako Srbi na severu Kosova, koji su takva kompaktna etnička manjina, ne žele da žive na demokratskom Kosovu i uživaju velika prava koja im nudi Ahtisarijev plan, a zvanična Srbija podržava zahteve tih i takvih Srba, pa zašto onda Beograd ne nudi ista takva prava Muslimanima u Sandžaku, Albancima u Preševskoj dolini ili Mađarima na severu Bačke, koji su takođe kompaktne etničke manjine – zaključuje Škeljzen Maljići.