Snežana Čongradin se pita: Zašto ne hapse i ljude iz sadašnje vlasti?

Povezani članci

• STRANKINJA I TAKSISTA
• Energetska Mreža HDZ-a: Infrastruktura za legalizaciju pljačke 51 miliona KM građana FBIH
• U BiH 14 preminulih, 225 novozaraženih
• Duhovi Karađorđeva 23 godine poslije: Kako su Tuđman i Milošević spremali podjelu BiH
• Mala afera u kovinskom SUBNOR-u
• Ćirilica – što je rekla Snježana Kordić?

Tužilaštva nisu nezavisna i pokreću istražne radnje po nalogu političara iz vlasti. To ne znači da bi trebalo dovesti u pitanje istrage koje će, po svemu sudeći, jedine dobiti epilog tokom mandata koalicije okupljene oko DS – o korumpiranim funkcionerima DSS i Nove Srbije. Pitanje je zašto se bivši rukovodioci Puteva Srbije, Železnice i Kolubare hapse uoči izbora, odnosno zašto nisu procesuirani i uhapšeni i neki drugi, pre svega iz sadašnje vladajuće strukture, saglasni su sagovornici Danasa Nemanja Nenadić i Slobodan Beljanski.

– Policija i tužilaštvo imaju podatke i o zloupotrebama u drugim javnim preduzećima i to je logično i lako pretpostaviti. To ne znači da je pogrešno i čudno to što su bivši rukovodioci baš ova tri javna preduzeća predmet istrage tužilaštva. O tim slučajevima istražni organi već godinama imaju podatke „na stolu“. Delotvornu kontrolu nad radom javnih preduzeća imaju samo partije preko „svojih ljudi“ u rukovodstvima tih preduzeća. Stranke se ne mešaju mnogo u kadrovsku politiku i „zonu rada“ koalicionih partnera – ocenjuje za Danas Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija.

Intenzitet aktivnosti istražnih organa, tvrdi Nenadić, zavisi i od političke volje i političkog trenutka.

– Kao što nije dobro da se istrage ne pokreću zato što političari to ne odobravaju, tako nije dobro ni da se pokreću onda kada političari to aktivno traže i kada im odgovara. Međutim, ako stvari već funkcionišu na taj način, svakako je bolje da se postupci zbog korupcije pokreću, pa makar to bilo delimično motivisano i nekim razlozima koji ne bi trebalo da budu važni, nego da se ne radi ništa. Gonjenje je bilo više izuzetak nego pravilo i nakon promena vlasti u 2004 i 2008, a razloge bi trebalo tražiti u realnoj mogućnosti da sadašnji politički protivnik postane budući saveznik – smatra Nenadić.

Prema njegovim rečima, ne postoje krupne razlike u pravnom okviru rada javnih preduzeća, niti u kontroli njihovog poslovanja, kako međusobno, tako ni u vremenskom okviru u toku poslednje decenije.

– Iako njihovi rukovodioci mogu da budu časniji ili manje časni ljudi, i sposobniji ili manje sposobni, nema razloga da se pretpostavi da modalitet koruptivnog ponašanja koji je otkriven na jednom mestu nije prisutan i na drugim mestima. Predložio bih tužiocima da sve ono što su otkrili kao problem u Kolubari, Železnicama i Putevima provere i na drugim mestima, a pre svega javne nabavke – zaključuje Nenadić.

Slobodan Beljanski, advokat i član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, ističe za Danas da izvršna vlast ne može da se bavi istražnim radnjama i procesuiranjem koruptivnih radnji.

– Izvršna vlast ništa da procesuira, odnosno ona mora da se drži po strani, kada je reč o radu sudskih organa. Zato toliko i smetaju njena hvalisanja i neumerene reakcije, jer se mogu tumačiti isključivo kao pritisak na sud. Slučajevi korupcije u javnim preduzećima su daleko od kraja, pa je takvo ponašanje predstavnika izvršne vlasti pre i nakon hapšenja nedopustiv pritisak na sud – ističe Beljanski.

On napominje da borba protiv kriminala treba da ispunjava bar tri uslova.

– Uslovi za uspešnu borbu protiv korupcije i kriminala su da ta borba bude ustaljena, dosledna i ravnomerna. Svaki kampanjski pristup, nameran izbor predmeta i ličnosti koji će biti procesuirani ostavlja utisak nedopustivog mešanja izvršne u sudsku vlast – naglašava Slobodan Beljanski, koji je uveren da slučajeva korupcije ima i u redovima funkcionera u vladajućim strankama.

– Šta smo to doživeli… Pa, ispada da je samo opozicija korumpirana – komentariše za Danas Velimir Ilić, lider Nove Srbije, hapšenja kadrova njegove stranke u javnim preduzećima.

Upitan zbog čega vlada Vojislava Koštunice nije procesuirala slučajeve korupcije, ako sada i sam tvrdi da su hapšenja funkcionera njegove partije politički motivisana, Velimir Ilić odgovara da je to sprečavao Mlađan Dinkić.

– Dinkić nije dao da se istražuju koruptivna dela vlade Zorana Đinđića. Nije nam dao. Imao je tada direktora UBPOK i bio je ministar finansija. Svaki istražni postupak je blokirao. Sada čujem da su bivšeg direktora Železnice maltretirali da kaže nešto protiv mene i da će ga puste kući iz pritvora – ističe Ilić i zaključuje pitanjem „zašto Miškovića niko ne dira?“.