Snežana Čongradin:Početak kraja medenog meseca Beograda i Banjaluke

Autor/ica 23.6.2011. u 11:23

Snežana Čongradin:Početak kraja medenog meseca Beograda i Banjaluke

Poseta Borisa Tadića Sarajevu, zakazana za 6. jul, uslediće nakon dugogodišnjeg razvijanja vrlo prisnih veza i specijalnih odnosa između zvaničnog Beograda i Banjaluke, koji su bili jedan od faktora za izrazite napetosti i potrese u Bosni i Hercegovini.

 

Zastoj u konstituisanju centralnih vlasti BiH i očigledno zaostajanje te zemlje u procesu evropskih integracija došli su do tačke kada će dodatno porasti politički pritisak Zapada na Beograd, kako bi učinio sve što može da pomogne napredak BiH. Sada su sve oči uprte u Tadića, saglasni su sagovornici Danasa iz Banjaluke i Beograda, u oceni predstojeće posete predsednika Srbije glavnom gradu BiH.

– Naravno, i pored izazivanja velikih potresa i loših uticaja u Bosni zbog razvijanja prisnih odnosa sa Republikom Srpskom i potpunog ignorisanja centralne vlasti, dobro je što se poseta ipak ostvaruje i što postoje naznake da će Boris Tadić, odnosno srpska zvanična politika, konačno prihvatiti da je Sarajevo glavni grad BiH, i prestati da tretira RS kao nezavisnu državu – ocenjuje za Danas Tanja Topić, politička analitičarka iz Banjaluke.

Prema njenim rečima, zvanična politika Beograda do sada nije pokazala senzibilitet prema BiH, već je imala „egocentrične odnose samo sa RS“, iako je, smatra ona, bilo jasno da će „u kontekstu evropskih integracija morati od toga da se odustane“.

– Međunarodna zajednica, odnosno EU i Amerika, traže od Tadića da se distancira od politike predsednika RS Milorada Dodika. To je zapravo vrsta uticaja na prilike koja se od njega očekuje. Mnoge su oči uprte u njega. EU traži da vodi Srbiju putem evropskih integracija, odnosno da pusti BiH da ide svojim tokom na tom istom putu. Hapšenje Ratka Mladića stvorilo je dobre pretpostavke za zvaničnu posetu predsednika Srbije Sarajevu – zaključuje Tanja Topić.

Žarko Korać, predsednik Socijaldemokratske unije, ističe da je potpuno jasno da je za Tadićevu administraciju Sarajevo bilo od sekundarnog značaja i da je celokupna energija ulagana u podršku Banjaluci.

– Tu se ništa nije promenilo u odnosu na Vojislava Koštunicu. Tadić je čak direktno učestvovao na poslednjim izborima u RS, gde je podržavao Dodika, a njegov ministar Vuk Jeremić je na bini sa Svetlanom Ražnatović uveličao završni Dodikov miting. Poruka je jasna – iako se ritualno zaklinjemo u celovitost BiH kao države, nas interesuju jedino odnosi s Banjalukom. To je za posledicu imalo podršku onim, ne baš retkim stavovima u Srbiji, koji negiraju mogućnost opstanka BiH kao države – naglašava Korać.

Naš sagovornik ističe da „upravo zbog rata u BiH i njegovim posledicama, demokratska Srbija ima moralnu obavezu da pomaže obnovu te države“.

– Miloševićev program destrukcije BiH kao nekakve veštačke države ostavio je tako velike zločine za sobom da je nemoguće distancirati se od posledica te politike, a istovremeno imati razumevanje za njene polazne osnove. Kakav je smisao da Skupština Srbije usvaja deklaraciju o Srebrenici i Tadić dva puta odlazi u Potočare, a da stalno izbegava da ode u Sarajevo i tamo pokaže da želi nov početak – smatra Korać i dodaje da bi „cinik rekao da je odlazak u Sarajevo odlagan onoliko dugo koliko je bilo moguće“.

On ocenjuje da Tadićeva poseta Sarajevu ima i jedan direktniji uzrok. Kako kaže, zastoj u konstituisanju Saveta ministara BiH i očigledno zaostajanje te zemlje u procesu evropskih integracija došli su do tačke kada će snažno porasti politički pritisak na Beograd da učini sve što može da pomogne procese reintegracije unutar BiH.

– Iako će se Tadić dobro paziti da potvrdi svoju privrženost Republici Srpskoj, ipak je ovo objektivno početak kraja medenog meseca Banjaluke i Beograda. Nemam iluzija da će se to brzo promeniti. Ali, Srbija neće moći da ide dalje u procesu evropskih integracija, a da zadrži nacionalistički i paternalistički odnos prema Banjaluci. Izgleda da su uvrede na račun Tadića na protestima širom RS povodom hapšenja Mladića, neki u Beogradu ipak dobro čuli – zaključuje Žarko Korać.

Autor/ica 23.6.2011. u 11:23