Šovinistička farsa: Da li bi se udala za Muslimana?

Povezani članci

• Beograd je radikalski brlog, urbanistička i duhovna razvalina
• Ljubav s okusom pendreka
• Dragan Markovina: Vrijeme je da konačno izađemo iz rata i proglasimo mir
• Zdenka Kovačiček: Ako u sebi nosiš ljubav prema glazbi ništa te ne može zaustaviti
• Skupštinska Ponoćka
• Hrvatski azil za prognanika iz Pegide

Foto: Facebook

Vuk: Ajde idite sad.

Turkinje: A kuda bismo gospodaru, svi su nam pobijeni. Mi smo pokrštene. Služićemo te. Pokazivaćemo se gospodaru.

Vuk: Jesam li vas? Obe?

Turkinje: Hoćeš li sad?

Vuk: kako vam je drago. Nijesam vas tjerao. Nijeste mi žene…

Iz TV serije o Vuku Karadžiću.

Tri decenije kasnije. Od televizijskog potentnog i manitoga Vuka do kabineta profesora Pravnog fakulteta u Beogradu. Na vrućoj stolici, naspram ispitivača bestidnog i pametnog kao bubašvaba, sedi B.Z. Studentkinja iz Sarajeva. Na teška pitanja briljantno odgovara. Sipa odgovore kao iz rukava. U glavi drži obećanje dato materi i ocu da će piti sa izvora znanja. A onda je profesor rešio da napusti teren pravne doktrine. Opčinjen potrebom da sačuva rasnu čistotu nebeskog naroda, izvrnuo je na iznutra peš sakoa. Drhtavim rukama iz unutrašnjeg džepića izvukao je knjižicu sa likom svete Petke. Prekrstio se i upitao devojčurka: Da li bi se udala za Muslimana?!

Onda su uloge zamenjene. Cura je održala čas pristojnosti profesoru bubašvabi. Bubašvaba se naljutila, nije upisala ocenu i vratila indeks B.Z. Tako ti je mala moja kad ljubiš Muslimana u bg hramu visokog obrazovanja. Vest je brzo prostrujala prostorima dične obrazovne institucije. Naglas se govorilo jeste li čuli… Da je taj i taj pitao koleginicu da li bi se udala za bosančerosa…Psst… Tiho, tiho… trčao je unaokolo dekan. Rešen da sakrije prljav veš lascivne šovinističke fukare. Onda se sastalo umno voćstvo visokoškolske ustanove. Upoznali se sa situacijom. No, no kolega, besedio je njihov kažiprst. To je, bajagi. Poslednja mera pred isključenje. Tako je prljavi veš bubašvabe ostao u kući. Studentkinji se niko nije izvinuo. Ni profesor. Ni dekan.

Ovih dana beogradska štampa piše o slučaju zataškavanja tuđe intelektualne svojine na Pravnom fakultetu. U tekstu Bez sankcija za profesora koji je prepisao rad, piše da je profesor Aleksandar Jakšić u udžbeniku “Međunarodno privatno pravo” prepisao (plagirao) oko sto stranica iz knjige Berndna fon Hofmana, poznatog nemačkog profesora. To je taj koji ljubomorno čuva srpske vagine. Da u njih ne penetriraju muslimanski falusi. Jakšić je priznao krađu pred Etičkom komisijom. Avaj, sporni udžbenik je i dalje u upotrebi a profesor i dalje grli katedru. Ni trust mozgova Odbora za etiku Univerziteta ništa nije mogao tvrdokrilnoj bubašvabi. Umesto kazne profesor Jakšić dobio je godinu dana slobodno da se “stvari malo smire”. Usput, miševi sa vrha akademske zajednice skinuli su gaće i pred političarima koji se diče visokim akademskim titulama, kradljivcima tuđe intelektualne svojine. Krađa i prekrađa naučnih umotvorina postala je, takorekuć, običajno pravo. Eto putokaza za buduće akademce. Da sa mukotrpnog puta usvajanja znanja i kritičkog mišljenja do titulara visokih zvanja stignu prečicom. A oni koji istrajavaju na tom putu guleći skamiju, mogu sa diplomama da obrišu guzice. Oni nisu dobrodošli u društvo mediokriteta.

A šovinistička farsa traje. Samo je novorođenče okađeno tamjanom, oprano u svetoj pravoslavnoj vodici Srbin, upozorenje je sa predikaonice Srpske pravoslavne crkve. I kandidat bez konkurencije za očuvanje nebeskog naroda. Samo srpsko pravoslavno seme u srpskoj pravoslavnoj vagini Srbina spašava.