Srbija-Azerbejdžan: Strateško poltronstvo?

Povezani članci

• Bakir Hadžiomerović: Lijeva ljevica
• Pelješki most: Odakle još 95 posto?
• Ministru Grliću Radmanu i hrvatskoj vladi je dobro poznato da ustaše i domobrani nisu bili nikakva ‘hrvatska vojska’
• Joschka Fischer: „Europa mora postati neovisna moć“
• Otvoreno pismo državnom sekretaru SAD-a Antonyju J. Blinkenu: Podržite istinsku ustavnu i izbornu reformu, nema vremena za gubljenje
• Mia David: Srebrenička šuma ostat će iza nas kao trajno promenjeni pejzaž

Tašmajdanski park u Beogradu bogatiji je za spomenik pokojnom predsedniku Azerbejdžana Hajdaru Alijevu, kojeg su zajednički otkrili predsednici te države i Srbije, Ilham Alijev i Boris Tadić, ali je ovdašnja javnost ostala uskraćena za izvesne informacije o pokojnom Alijevu.

Spoljnopolitički analitičar, novinar Boško Jakšić za Dojče vele kaže da je Hajdar Alijev prosto govoreći bio diktator starog sovjetskog kova, koji je zemljom sa prekidima vladao više od 30 godina, a na vlast se, nakon što je Azerbejdžan povratio nezavisnost od Sovjetskog Saveza, vratio vojnim udarom. Jakšić je ogorčen potezom srpskih vlasti
“Ovo je spomenik srpskom strateškom poltronstvu. I ako ne danas, neko će sutra morati da se pita šta usred glavnog grada zemlje koja stalno sanja o Evropskoj uniji znači spomenik čoveku o kome ovde niko ništa i ne zna. Ali, svakako znaju oni koji su ga za šaku dolara postavili na pijedesetal. Tako sutra neko može da skupi pet miliona dolara i da traži da dižemo spomenike strateškim partnerima kao što su Josif Visarionovič, ili Mao Ce Dung, ili Idi Amin Dada.”

Spomenik diktatoru u Beogradu

Podsećanja radi, Azerbejdžan je Srbiji ponudio dva miliona evra za rekonstrukciju Tašmajdanskog parka, ali uz uslov da bude postavljen spomenik Hajdaru Alijevu. Branka Šesto, koja je od 2001. do 2004. godine predvodila projekat Komesarijata Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Azerbejdžanu za naš program priča da je vladavinu Alijeva karakterisao progon i tortura političkih neistomišljenika, branilaca ljudskih prava, kao i sveopšta korupcija. Na vlasti ga je nasledio sin, koji je sada boravio u Beogradu a koji je vlast osvojio na izborima 2003. godine koje je OEBS proglasio izrazito nedemokratskim.

Prema rečima Branke Šesto, u naftom i gasom bogatom Azerbejdžanu u izobilju živi dva odsto Alijevu bliskih ljudi, dok ostatak zemlje grca u bedi. Sam mlađi Alijev vlada uz pomoć porodičnog klana. Zbog toga je, smatra Branka Šesto, ovo neukusan potez srpskih vlasti:  “NIje bilo lepo, nije bilo u redu, nije dostojanstveno. Mogli su se izboriti da se u Tašmajdanskom parku podigne nekom pesniku, kojih Azerbejdžan ima dosta.”

Prema njenim rečima, potez srpskih vlasti je pokušaj političkog pragmatizma:
“Na žalost, u pitanju su ne samo dva miliona evra već sve te silne rezerve nafte i gasa na kojima Azerbejdžan leži i to šta će oni i s kim će to kasnije deliti.”

Ako je ikome za utehu, parkove nazvane po Hajdaru Alijevu već su ranije dobili ukrajinski Kijev i rumunski Bukurešt.