Svetislav Basara: Mlada Bosna i Srbija

Povezani članci

• Sve po zakonu: Elvedin Dino Grabovica i BS Telecom Solutions u carstvu puke slučajnosti
• Ambasadorica Elvira Dilberović: Naša obaveza je da pokažemo kako je BiH moguća kao evropska, demokratska država u kojoj su oduvijek živjeli i žive različiti narodi
• Edvin Kanka Ćudić: Spomenik na Kazanima je važan i zbog očuvanja multikulturalnog i antifašističkog Sarajeva
• Milanović je ipak slao hrvatske vojnike u BiH iako savjetnik predsjednika to demantira
• Stefan Aleksić: Bumerang etničkog nacionalizma
• Na Dodikove prijetnje ćemo znati da odgovorimo – očekujemo od svih da rade svoj posao

Ovo će biti poslastica za komentatore-paranoike. Opet ću prikazati jedan broj „Gradca“, čime direktno dolazim u sukob interesa zbog mog prijateljstva sa urednikom. A da stvar bude gora – u tom broju ima i jedan moj tekst. Očekujem skori poziv iz nekog tužilaštva. Ili pribijanje na stub srama.

Reč je, cenjeni publikume, o tematu posvećenom „Mladoj Bosni“. Na prvi pogled bi se reklo da se tema baš i ne uklapa u uređivačku koncepciju „Gradca“, ali utisak vara. Pažljivo iščitavanje zastupljenih tekstova – među autorima su i takvi kao Cvajg, Andrić, Crnjanski, Krleža i Dedijer – omogućiće zainteresovanima ne samo uvid u mladobosansku stvar, nego i u tajnu istoriju burnih zbivanja od pre, otprilike, sto godina. Lepo kažu neki autoriteti da se istorija ponavlja. I da se iz nje – ma koliko se ponavljala – nikada ništa ne nauči.

Moram priznati da sam imao određene predrasude prema Mladoj Bosni, ali one su – sada to vidim – bile posledica neobaveštenosti i vulgarnih ideoloških reprezentacija. Šta da se radi: gde god se pojavi Apis, tu trava više ne raste. Ili raste, ali naopako.

Elem, da ne traćim dragoceni Panovićev prostor: brižljivo odabrani tekstovi u tematu osvetljavaju nam mutne političke prilike sa početka prošlog veka. Ono što je, po meni, najbitnije jeste dekonstrukcija mita da je Srbija bila umešana u pripremu atentata. Razložno je dokazano da joj u datom momentu, onako oslabljenoj balkanskim ratovima, kavga sa moćnom imperijom bila najmanje potrebna stvar. Sad, mogućnost da su neke ondašnje usijane glave sa ove strane Drine bile i te kako umešane, uopšte se ne odbacuje. Ali to su već privatne stvari i nemaju nikakve veze sa takozvanim bilateralnim odnosima između dveju susednih zemalja. Od kojih je jedna, Austrougarska, svim silama nastojala da Srbiju zbriše sa lica zemlje i da su u tom pravcu godinama činjeni određeni pokušaji od strane ratobornog bečkog generaliteta. Dakle: optužba da su Srbi izazvali Prvi svetski rat – kojom se ovde čas ponosimo, čas stidimo, a čas pogrešno tumačimo – pada u vodu. Prvi svetski rat bi svakako izbio zato što je sve za taj rat bilo zrelo. Ne treba tu ulaziti u sitna crevca. Ništa se neće pronaći. A da stvar bude interesantnija – saznajemo da je Gavrilo Princip zapravo učinio uslugu caru i kralju Francu Jozefu koji prestolonaslednika nije očima mogao da vidi.

Mladobosanaca što se tiče: bila je to ekipa ubeđenih idealista, u suštini bezazlenih mladića koji se nisu najbolje snašli u smutnim vremenima. Bilo bi dobro da se danas formira nekakva Mlada Srbija sastavljena od sličnih karaktera. Koji se, ovoga puta, ne bi laćali oružja. Ko hoće da sazna nešto o svemu ovome i još mnogo čemu, neka pročita temat o Mladoj Bosni. Pa taman je robijao zbog sukoba interesa.

tekst prenosimo sa prijateljskog portala Danas