ENG
Svetislav Besara: Nemojte sanjati Moskva nam neće pomoći
Autor/ica
Povezani članci
- Zločinačka ostavština za krvavu budućnost
- Predsjedništvo kupilo deveti automobil u ovom sazivu, ukupno potrošili više od 700 hiljada KM
- Balkan Dance project u Meksiku
- Bilježnica Robija K.: Bik koji sjedi
- Ured za borbu protiv korupcije: Hadžihafizbegović se treba odreći pozicije u SDA ili funkcije u pozorištu
- Reformska škola »Tomislav Kurikularko«
Zna se, dame i gospodo, da Moskva suzama ne veruje. Ali ovde nikako da to utuve. Čitluk Sahibija i njegovih četrdesetak razbojnika još se nadaju da će u Kremlju zasesti neka široka slavjanska duša koja će skazat: „Krasnaja armija, na Zagreb, na Sarajevo, na Prištinu! Na Stambol!“ Ama neće! Najšira, ako me razumete, slovenska duša koja je ikada zasela na tron Ivana Groznog bio je lakomisleni baćuška Boris Jeljcin. I ni od njega nikakve vajde nije bilo. I nikagda ne budet. Ne bi se džaba Sahibija žalio sapatniku Ćosiću da je Putin sa njim bio nekako hladan i da ga je – pravednika Sahibiju – gledao podozrivo i s visoka. Što me ne čudi. Transkripta nema, ali smem da se kladim da je Sahibija Vladimiru Vladimiroviču nadugačko palamudio o pravdi, istoriji, vidovdanskoj etici i pročim manifestacijama sopstvene psihopatologije. Garant se čovek posle toga krstio i levom i desnom.
Sada je nož u leđa usledio i od Ruske pravoslavne crkve čiji je special envoy, mitropoliti Ilarion, našem patrijarhu predložio „konfederalni status“ za Mitropoliju crnogorsku i Skenderijsku. Sastanku su, iz nekog razloga, prisustvovali i spoljni popečitelj Wu Kjer Em i neki mu savetnik. Šta će ta dvojica tamo? Nije li crkva, za svoje dobro, odvojena od države i državnika? Nije li se u Patrijaršiji razgovaralo o striktno crkvenim pitanjima? Ima li, uopšte, ikakve čorbe u kojoj ambiciozni Picopevac neće biti mirođija? Nego, manimo se mirođija, da mi vidimo šta se radi po mitropolijama i arhiepiskopijama.
Pročulo se, naime, da je predlog njegovog visokopreosveštenstva Ilariona naišao na veoma hladan prijem, štaviše na konsternaciju srpske strane. Što i nije čudo. Nema nikakvog predloga pod kapom nebeskom koji ne izaziva našu konsternaciju. Ima da bude kako mi hoćemo. Ili nema da bude nikako. I najčešće tako i bude – nikako. A sa glavama kakve poseduju naši „državnici“ drugačije nije moglo, ne može niti će moći. Pre, međutim, nego što je potegao u Beograd, Ilarion je bio u Crnoj Gori. Neće biti da sa Amfilohijem nije popričao o mogućnosti „konfederalnog statusa“. Amfilohije ni mukajet. Sav je u low profile-u. Ali je za svaki slučaj nizu svojih titula dodao i ovu – „arhiepiskop cetinjski“. E, cenjeni publikume, tamo gde su arhiepiskop i arhiepiskopija, autokefalnost je nadohvat ruke. A ako iza te autokefalnosti stane i RPC, to ti je u političkom smislu, burazeru, kao da iza nekog „naprednog pokreta“ stane hazjain Koba, lično. Teško je tu reći „ne“, jedan je bio Tito, a i on je imao onoliku podršku Kobinih dušmana. Ajd da vidimo šta će iz svega ovog ispasti.
Autor/ica
