Tolstoj u Šajkašu

tačno.net
Autor 26.11.2013. u 11:55

Pade prvi sneg, cenjeni publikume. Saobraćaj, izveštavaju novinčine, otežan zbog bljuzgavice i leda na kolovozu. Ali šta nas briga, sada, kada smo konačno dobili Južni tok iliti South Stream.

Piše: Svetislav Basara, Danas

Sada smo srećna porodica – tako je citirajući Tolstoja izjavila ministarka Mihajlović – i ubuduće ćemo ličiti na sve srećne porodice. Radujte se, sirotinjo rajo! Našim mukama je došao kraj.

Nisam blagoizvoleo gledati direktan TV prenos fešte u Šajkašu i koliko vidim – nisam pogrešio. Lakše je neke stvari pročitati nego videti. Nadam se da razumete šta hoću da kažem. Nisam ja baš toliki namćor, znam ja da je projekat Južni tok važna stvar, ali vaistinu više nemam razumevanja za potrebu našeg „državnog vrha“ da od svega i svačega napravi parareligiozni ritual. I da tom ritualu pripiše kosmičke dimenzije. Druga ugovorna strana, Matuška Rosija, nije Južnom toku pridala toliki značaj. Nije ni čudo. Ima Rusija desetine i desetine Južnih tokova. Da sam, recimo, ja na mestu džumhurbaškana Nikolića, uopšte se ne bih pojavio u Šajkašu, zato što je rusku strana u „poslu milenijuma“ zastupao samo jedan ministar. Zna se kako stoji stvar sa protokolom. Reciprocitet, dame i gospodo. No, dobro! Jego ex Sijatelstvo je i manjim povodima svraćao na zabačenija mesta. Ali je – i to je činjenica – tim prigodama koristio mnogo manje „teških“ reči. A džumhurbaškan baš voli teške reči. Ostvarenje srpskog sna o snabdevanju bez neizvesnosti, eto šta je Nikolić izjavio u Šajkašu. Poznati su mi mnogi „vekovni srpski snovi“, ali priznajem da mi je vekovni san o snabdevanju gasom do sada bio nepoznat. Nije ni čudo, ako se prisetimo da se i dan-danas veliki deo Srbije greje na drva. Koja su, odmah da vam kažem, najbolji i najizvesniji energent. Drva su tu, na dohvat ruke, a gas, gas ne samo da je daleko, nego na gasovodu ima mnogo slavina koje nisu pod kontrolom srpskih domaćina. Lepo je to rekao moj drug Meho iz Čačka: Dok gas doguzelja iz Sibira, otpadoše meni i uši i nos.

Ali srpske patriote i geopolitikante ne greje samo gas, nego i saznanje da smo gasovodom direktno i neraskidivo spojeni s Matuškom. Ko biva, sada kada je Južni tok u izgradnji, da vidimo mi majčinog sina koji će udariti na Srbijicu. Šta je, dakle, da ne dužim, politička poruka svečanosti u Šajkašu? Braćo Srbi, sada, kada smo ostvarili vekovni san o snabdevanju gasom bez neizvesnosti, za ostala snabdevanja se snalazite sami. Kako? Nema posla! Nema para za hranu! Kamoli para za gas! Setite se onog komesara iz jedne davne kolumne koji je na zakeranja okupljenog građanstva da nema hleba i mleka, optimistički odgovorio: Biće, drugovi, jednoga dana svega za sve. Evo, ja već imam i automobil!

tačno.net
Autor 26.11.2013. u 11:55