Veroljub Stevanović kao Franjo Tuđman

Ovih dana se u medijima pojavila vest kako je u Kragujevcu otkrivena grobnica u kojoj su sahranjene žrtve II svetskog rata i to zajedno – ubijeni partizani i civili koje su bez suđenja 1944. streljali oslobodioci. Gradonačelnik Veroljub Stevanović je izjavio kako je ovo pravi momenat da se napravi zajednički spomenik i da se ispod zvezde i krsta oni u smrti “pomire”.

Na prvi pogled ova ideja deluje plemenito, jer zaboga šta ima loše u tome da se zajedno sahrane žrtve koje su verovale u dve različite i suprotstavljene stvari – jedni u boga drugi u partiju. Međutim ovde je reč o teškoj manipulaciji i još jednom pokušaju prevare i revizije istorije kojim već evo dvadeset godina bukvalno svakodnevno svedočimo.

Da bi se razobličila monstruoznost ove inicijative dovoljno je ukazati na istu takvu inicijativu u susednoj nam Hrvatskoj kada je Franjo Tuđman isto tako predložio da se napravi zajednički spomenik stradalim u Jasenovcu i stradalim na Blajburgu gde su, baš kao i u Kragujevcu samo u mnogo većem broju, oslobodioci bez ikakvog suđenja pobili gomilu prvenstveno ustaša (ali i četnika i ostalih kvislinga) – naravno kao i uvek kada se stvari rade bez suđenja među ubijenim zločincima bio je i određeni broj ljudi koji su bili nevini i koje bi sud i oslobodio da je bilo suđenja. Isto to se desilo i u Kragujevcu – partizani su oktobra 1944. u Kragujevcu streljali ogroman broj onih koje bi i sud (da je suđenja bilo) glat osudio na smrt ali je tu bio i određeni broj sasvim nevinih ljudi koji svakako zaslužuju da im se skine ljaga sa imena i da im se grob propisno obeleži.

Prevara u ovom slučaju leži u tome da Veroljub Stevanović (kao Franjo Tuđman svojevremeno) pokušava da preko tih nevinih prošvercuje i sve one zlotvore koji su od 1941. do 1944. učestvovali u svim okupatorskim zločinima uključujući i najveći – streljanje nekoliko hiljada Kragujevčana 21. oktobra 1941. I ne samo to – on ima nameru da te iste monstrume izjednači sa partizanima koji su se jedini borili i na kraju izborili slobodu za srpski i ostale jugoslovenske narode. No, budući da u Kragujevcu postoji ulica vladike Nikolaja Velimirovića koji je bio ideolog Ljotićevskog pokreta a koji je preko Marisava Petrovića aktivno učestvovao u pomenutom streljanju 21. oktrobra 1941. godine ova inicijativa uopšte ne treba da čudi. Sledeće što možemo očekivati je da Marisav Petrović za svoje zasluge dobije bar jedan  trg – ulica je malo za takvog velikana.

To što pomenutim zlikovcima nije bilo suđeno NE znači i da su oni nevini – formalno možda i jesu (i Hitler i Milošević su formalno nevini jer ih nijedan sud nije osudio) ali suštinski oni to nisu. To zna i Veroljub Stevanović i zato je ovo što on radi apsolutno ispod svakog ljudskog nivoa i predstavlja pljuvanje u lice celom srpskom narodu a prvenstveno svim potomcima Kragujevčana koji su nastradali u II svetskom ratu, što u Šumaricama, što u borbama sa okupatorima i domaćim izdajnicima, što u gestapovskim zatvorima, što u Nedićevim logorima, što u nemačkim logorima smrti.

tekst je prvi put objavljen 17. kolovoza 2010.god