Virtuelna stvarnost

Zlatko Jelisavac
Autor 7.2.2016. u 12:02

Virtuelna stvarnost

Zar Tviter stvarno može toliko da utiče na psihu/psihologiju vlasti ili pak na njenu moralnu osetljivost/savest da to zapreti blokadom skupštinskog rada? Poenta cele ove šarade je upravo to da nas ubede kako je virtuelnost događaja itekako bitna, a ono što se stvarno događa i zbog čega se raspravlja u Skupštini, na primer, postaje manje važno, gotovo i irelevantno. Tupo-dosadni izraz na licu ministra Gašića, za celo vreme rasprave o njegovoj sudbini, govorio je mnogo o smislu i značaju najnovije parlamentarne ujdurme.

Nakon poslednjeg Tviter „skandala“ u Skupštini, na srpskoj političkoj sceni više ništa neće biti isto… Ovo više liči na naslov nekog teksta iz Informera ili Alo (kog i Vučić voli da citira) ali, samo da znate, uskoro ovo neće biti puki senzacionalizam nego naša virtuelna stvarnost „koja život znači“.  Dakle, dobro došli u budućnost gde će virtuelna koncepcija postojanja biti izraženija od one realne, ako se to već i danas ne događa, i gde će simulakrumi (da posudimo izraz od francuskog filozofa Bodrijara), to jeste „realni“ proizvodi simulacije biti deo naše svakodnevnice. Dakle, naše egzistiranje polako prelazi na onu simuliranu stranu postojanja koja, opet, nije ništa manje realna od ove stvarne egzistencije i u tome je čar ali i prokletstvo ove virtuelne stvarnosti. Uskoro će naš život u potpunosti zavisiti od „konekcije“ koja će biti „konstanta“ bez koje se ne može jer će  naša stvarnost u celosti da se preseli u ove hiper realne predele – a hiper realnost teži da bude realnija i od same stvarnosti. Zato sam mišljenja da  film Matrix, ustvari, predstavlja simulaciju naše poslednje bitke sa virtuelnom realnošću gde se svest još otima i želi da sačuva sopstveno postojanje u realnosti pre nego što je preuzme ovo  hiper stanje; ovaj film nam pokazuje granice koje ne smemo preći kako bismo sačuvali ljudsku prirodu jer ako se ne probudimo na vreme i nastavimo da živimo svoje „elektronske snove“ postaćemo upravo ono na šta nas Matrix upozorava: robovi virtuelnog sveta koji će zameniti realnu svest o svetu i pretvoriti je u hiper realnu ili pak simuliranu sliku sveta koju mi više nećemo razlikovati od „prave“ stvarnosti.

Nisam ljubitelj teorija zavera, mada znam da ovo što sam napisao o simuliranoj stvarnosti liči na zaveru, i možda i preterujem u svojim distopijskim viđenjima naše skore budućnosti, ali razmislite malo o tome šta se to događa u “stvarnom” svetu, kao i tome šta se zbiva u vašim glavama (unapred se izvinjavam zbog indiskretnosti i nepoštovanja vaše privatnosti). Svet se neće promeniti na „klik“, kao što je to opisano u filmu Terminator gde mašine preuzimaju kontrolu nad svetom od čoveka pomoću „Skynet-a“- koji je vrlo jasna aluzija na postojeći internet, već ćemo se polako prilagođavati na to da smo deo izmišljene ili isimulirane stvarnosti, a naši zatvori biće bez zidova jer ćemo biti zatočenici sopsvenih misli koje će, opet, biti konektovane ili pak pretvorene u virtuelnu realnost. To će biti najviši, ali na našu žalost i poslednji, stepen totalitranih težnji za potpunim ovladavanjem sveta jer neće biti potrebe za fizičkim prisiljavanjem i ratovanjem – mi ćemo spontano pristati na to da postanemo deo jedinstvenog sveta hiper realnosti.

Čitao sam sada aktuelni intervju sa Asanžom gde on otvoreno upozorava na do sada neslućene mogućnosti manipulacije sa virtuelnim svetom interneta. Čuveni internet pretraživač Google, koji koristi svako do nas, skladišti podatke o svojim korisnicima i u mogućnosti je da te informacije ponudi “nekom” ko je zainteresovan da to iskoristi za ostvarivanje nekih svojih “mračnih” ciljeva, bilo da se radi o ekonomskoj sferi gde se podaci mogu koristiti za kreiranje tržišta od strane  zainteresovanih kompanija (a Google, kako to sam Asanž kaže, je danas jedna od najuspešnijih kompanija u USA) ili pak ove informacije mogu koristiti razne tajne službe za svoje sumnjive rabote (Asanž opet tvrdi da CIA i NSA obilno koriste informacije koje dobijaju od Googla, a što se “pravda” opasnošću od terorizma). Ako je i deset procenata istine u onome što Asanž iznosi u javnost onda itekako imamo razloga za paniku jer mogućnosti manipulacije su ogromne. Internet je danas najbolji pokazatelj demokratskih težnji za slobodom govora gde svaki pojedninac može da se izrazi kako želi i da to podeli sa celim svetom, ali tu spava đavo prividnosti koji nam pod krinkom slobodnog izraza nameće nove forme totalitarizma. To vam je kao i sa  demokratijom – što je više ima to su i  veće mogućnosti manipulacije, za šta naravno nije kriva demokratija već oni koji koriste njene slobodne potencijale za svoje sebične ciljeve i potrebe. Filozof Ransijer tvrdi da demokratija u sebi nosi jedan anarhistički nukleus jer demokratski procesi teže demontaži i relaksiranju vlasti kao takve od strane društvenih grupacija koje ne podležu tipičnom vertikalnom razumevanju političke hijerarhije. Vlast u demokratiji vidi opasnost  i zato koristi njene resurse kako bi opravdala svoje postojanje i tako nas ubedila da je bez nje (vlasti) društveno-politički život nemoguć.

E, sad se vi sigurno pitate: kakve veze ima sve ovo što sam napisao, sa već spomenutim Tviter skandalom u srpskoj Skupštini? Pa ima veze zbog navedenih mogućnosti virtuelne manipulacije, a mi smo svakodnevni svedoci toga kako naša “politička elita” ubrzano prebacuje svoje pritajene aspiracije na ovaj simulirani svet Tvitera, Facebooka i ostalih “sokoćala” iz domena takozvanih društvenih mreža. U toku rasprave o smeni ministra Gašića jedan tviter post je prouzrokovao do sada neviđenu reakciju poslanika vladajućih struktura. Naime, poslanici su bili toliko konsternirani, zbog  tek pristiglog tviter posta jednog od opozicionih poslanika, da su odlučili da napuste salu Skupštine tako da je u jednom trenutku bilo neizvesno da li će uopšte i doći do smene dotičnog ministra. Nakon neverovatnog cirkusa, na šta smo već navikli, poslanici su se ipak vratili u svoje klupe i izglasali smenu ministra vojnog. Čemo to? Zar Tviter stvarno može toliko da utiče na psihu/psihologiju vlasti ili pak na njenu moralnu osetljivost/savest da to zapreti blokadom skupštinskog rada? Poenta cele ove šarade je upravo to da nas ubede kako je virtuelnost događaja itekako bitna, a ono što se stvarno događa i zbog čega se raspravlja u Skupštini, na primer, postaje manje važno, gotovo i irelevantno. Tupo-dosadni izraz na licu ministra Gašića, za celo vreme rasprave o njegovoj sudbini, govorio je mnogo o smislu i značaju najnovije parlamentarne ujdurme.

Filozof Žižek je, pišući o poslednjim balkanskim ratovima, istakao tu čudnu osobinu ovih prostora da, bez obzira na svoju zaostalost ili upravo baš zbog toga, ukažu na neke buduće okolnosti u razvoju demokratskog duha zapadne Evrope. Naravno, tu se po pravilu radi o onoj mračnoj strani ove budućnosti i distopijskoj viziji koja vodi Evropu u totalitarizam. No, bilo kako bilo, iskreno se nadam da Žižek nije u pravu, kao i što se nadam  da ćemo  mi Balkanci postati jednom deo napredne Evrope. A verujem, mada ne mogu da se oslobodim strepnje, da našu budućnost nećemo “guglovati” već da ćemo je sami stvarati kao slobodni ljudi.

Zlatko Jelisavac
Autor 7.2.2016. u 12:02