Zlatko Jelisavac: Simulirana pravda

Povezani članci

• Majdan i Moskva u Tbilisiju?
• Na današnji dan 1984. godine otvorene su Zimske olimpijske igre u Sarajevu
• Novi kurs
• Potresna ispovijest Dunje Hrnjičić: Tko je ubojica moga supruga?
• POSTJUGOSLAVENSKI REKVIJEM: FUGA SARAJEVO, SEFER YIZKOR (2.)
• Sirotinju stisni dok ne propišti!

Hrvatski generali Ante Gotovina i Mladen Markač oslobođeni su svih tačaka optužnice i puštaju se trenutno na slobodu, objavio je sudija Teodor Meron u sudnici Haškog suda na današnjem izricanju pravosudne presude za zločine nad srpskim civilima tokom akcije “Oluja”. Hrvatski ministar odbrane Ante Kotromanović krenuo je vladinim avionom po oslobođene generale u Hag, piše “Jutanji list”.

250 000 izbeglica, 850-3000 nestalih, stotine spaljenih kuća, maltretiranje u logorima su bilans tragičnih događanja  vojne akcije Oluja iz 1995. godine. Ne sme se zaboraviti da su glavni krivci užasa u Krajini: Slobodan Milošević i Franjo Tuđman pre svih, a zatim generali  Šušak i Gotovina, «vojvoda» Šešelj, akademik Dobrica Ćosić i svi oni koji su, ništa manje krivi, učestvovali u zajedničkom zločinu. U Krajini je organizovana i dirigovana etnička mržnja, a potom etničko čišćenje i na kraju egzodus stanovništva.

Pravi uzrok i pozadina svih ovih događanja u Krajini bio je interes nekolicine političara i generala. Jedni su ostajali bez svega dok su drugi uzimali sve! Poznavati pravu pozadinu onog što se desilo u Krajini, kao i na drugim prostorima bivše Jugoslavije, može iskreno izazvati samo gađenje.  Gađenje nad onima koji su zaboravili celu predhistoriju i pretpostavke za Oluju, i činili od naroda sledbenike samoubilačke opcije. Gađenje prema onima koji su likovali nad činjenicom da nema više Srba: «Otišli su, a nisu stigli ponjeti ni prljave gaće! Neka im je sretan put.» kako je u to vreme izjavio Franjo Tuđman.

Ne manje od pet stotina aktivnih učesnika akcije Oluja «presudilo je sebi» u godinama posle. Sigurno nije manji broj izbeglica koji su svoj život završili na isti način. Teško je naći precizne podatke!

Bez suočavanja sa istinom o etničkom čišćenju, podelom teritorija i manipulacijama svih vrsta, nema perspektive niti jednoj strani. Oluja je tamna mrlja na našoj zajedničkoj prošlosti! Ukoliko se ne suočimo sa našom prošlošću na valjan način, nema nam ni budućnosti. Oluja će poslužiti kao nauk: šta se događa kada narod slepo sledi svoje vođe, popove, intelektualce, novinare itd., koji raspiruju mržnju! Oluja je stravičan primer koji nas upućuje da nikada više ne verujemo mesijama krvi, bede i smrti.

Slava svim nevinim žrtvama Oluje!

(Lino Veljak)

Šamarčina koju su pravdi opalili sudije Haškog tribunala imaće nesagledive posledice i to najviše po ugled samog  tribunala. Bez obzira na sve dokaze: ubijene i nestale civile, rušenje, paljenje, pljačkanje imovine, progone srpskog stanovništva sa prostora Krajine – izvođači radova i glavnokomandujući u zločinačkoj akciji  „Oluja“ su oslobođeni krivice. Neverovatno, ali istinito! I šta sad? Da li će se „recipročno“ osloboditi i general Mladić, a o Šešelju i da ne pričamo?

Mnogo svojih tekstova sam posvetio ratnim zločincima i zločinima širom ex Jugoslavije. Mislio sam da je Haški sud pravo mesto za sve zločince bez obzira čije su nacionalne interese “ branili“ ovi najgori među najgorima. Verovao sam da je Hag mesto gde će biti postignuta kakva-takva pravda za žrtve zločina, ali sam očigledno ispao jako naivan. Nažalost, oslobađajućom presudom haški sud je samo dao vetar u krila onima koji podržavaju svoje „heroje“:  ustaški fašisti su već raširili svoje zastave proslavljajući oslobađajuću presudu, a četnički fašistoidi sada su dokazali svoj „neoborivi“ argument da je haški tribunal namenjen samo  Srbima. Nešto je trulo u tribunalu haškom i smrdi do neba…

U srcu smrtovođe vlaga ide po ćoškove
Kada su snimali film SVETI GEORGIJE UBIVA AŽDAHU,  u Omarskoj 2007. na kopovima gdje su bile masovne grobnice, organizatori su tražili statiste u Prijedoru.
Javila se četa pravih ratnih invalida iz zadnjeg rata.
Da glume ratne invalide.
Iz dva rata ranije, u brzoiskopanim rovovima na rudnim kopovima,  za 10 eura dnevno.
Dječak, Rom od nekih 11 godina, zadivljeno gleda – kako zavoje s lažnom krvi motaju oko stvarnih patrljaka.
Zovem se Džekson Hamidović a zovu me Nemanja.
Vidio sam dvojicu Bošnjaka na drugoj strani kopa, veli, glume Austrijance           

(Darko Cvijetić)

Ovo je napisao moj omiljeni bosansko-hercegovački pesnik…  No, ja ne žeim da pričam o Darkovoj poeziji jer se ne osećam kompetentnim za ovakvu vrstu diskursa, ali bih rekao nešto o užasima simulacije realnosti koja je sveprisutna u odnosu prema ratnim događajima, kako u Bosni tako i širom naše bivše otadžbine.  Francuski filozof Žan Bodrijar je, pišući o simulaciji rata, opisao fim Apokalipsa sada (Apocalips Now) kao simulakrum rata u Vijetnamu, to jeste kao “realnu” sliku užasa . Simulacija rata (ne želim da raspravljam o kvalitetu samog filma) prikazana u Apokalipsi jeste za nas-gledaoce realnost koju prihvatamo bez obzira na njenu filmsku simuliranost.  Sve bi to mogli da ostavimo teorijskoj raspravi da nije užasa simulacije koju sada preživljavamo kada se govori o “našim” ratovima. To su oni zavoji sa “lažnom krvi” koji se “motaju oko stvarnih patrljaka” – kako to Darko reče.  Bez obzira koliko nas ti “patrljci” bole i podsećaju na ratne užase ipak se ne možemo spasiti od “lažne krvi” simulacije koja prilagođava događaje prema potrebi i cinično obesmišljava zločine realnog rata. Ratovi se pretvaraju u “belu mitologiju” gde se briše značenje, uzroci, a i konkretne žrtve zločina su “izbelile” pod žrvnjem simulacije. I Haški tribunal nije izbegao zamku i postao je samo jedan od simulakruma tzv. pravde koja je sada dobila drugo značenje ili, bolje rečeno, izgubila svaki smisao.

Ima simulacije, pravde nema!