Godišnjica protesta na Tjenanmenu: Vlast strahuje od novih nemira

Povezani članci

• Više od 28 hiljada poginulih u zemljotresu u Turskoj i Siriji
• Virtuelni samit G20 u Rijadu i kritičari saudijske kraljevine
• U Istanbulu počinje prvi Svjetski humanitarni samit
• Tačka pucanja
• Afganistanske izbjeglice ostaju do kraja godine u Pakistanu
• Male nuklearne bombe, veliki problemi: Šta je tačno taktičko nuklearno oružje?

Navršava se 25 godina od studentskih demonstracija na pekinškom trgu Tjenanmen, koje su kineske vlasti tenkovima rasturile. U Hong Kongu se očekuje hiljade ljudi na bdenju, dok su u samom Pekingu primetne nezabeležene mere obezbeđenja oko samog trga, čije ime i danas čitavom svetu predstavlja sinonim slobodarskih težnji. 

Na Trgu su raspoređene jedinice i vojne policije i drugih bezbednosnih snaga. Osim toga, u blizini Trga na svakih 50 metara parkirana su policijska i vatrogasna vozila i vozila hitne pomoci. Pre ulaska na Tjenanmen, prolaznici moraju da policiji pokažu dokumenta, prođu kroz kontrolna vrata i da otvore svoje torbe. Još ozbiljnije kontrole prolaze stranci, a posebno novinari. Kineskim medijima zabranjeno je da izveštavaju o svemu  što bi bio pokušaj obeležavanja godišnjice protesta.
 
Nezavisni istoričar stacioniran u Pekingu Zang Lifan, govori upravo o razlozima zebnje koje kod kineskih vlasti očigledno budi godišnjica.
 
“U prošlosti Vlada je ovu vrstu komemorativnih aktivnosti tretirala kao događaje niskog nivoa rizika. Ali ove godine je drugačije. Njihova usmerenost na onemogućavanje obeležavanja dobilo je na značaju. To ranije nismo videli”.

Nervoza je očigledna, i verovatno je rezultat strahovanja da bi okrugla godišnjica mogla probuditi spremnost na nove nemire. Ipak, kako je saopštio portparol kineskog Ministarstva inostranih poslova Hong Lei, na konferenciji za novinare u Pekingu, vladajuća komunistička partija ima i druge rizike na pameti. One koji dolaze iz inostranstva:
 
“U Kini ima samo prekršioca zakona – ovde ne postoje takozvani disidenti. Nadležno odeljenje kineske vlade postupa u skladu sa zakonom. Kineski zvaničnici bi trebalo da se poštuju. Izražavamo nezadovoljstvo ponašanjem relevantnih faktora.”
 
Hong Lei zapravo ukazuje na zvanične proteste koji dolaze sa zapada zbog pretnji učesnicima ranije najavljene komemoracije, kao i zbog pritvaranja advokata i aktiviste za ljudska prava Pu Zikuanga, zbog čega su protestovale Sjedinjene Države i Evropska unija.
 
Povodom godišnjice medije su preplavila i sećanja učesnika protesta. Bivša studentska liderka, danas univerzitetski profesorka u Los Anđelesu, Wong Čohua u intervjuu za Rojters, ispričala je da se posle demonstracija šest meseci krila u Kini, te da se tajnim kanalima uz pomoć prijatelja iz Hong Konga dokopala Amerike.
 
“Kada vidim fotografiju čoveka koji stoji ispred tenka, veoma sam ponosna na kineski narod. To je najbojli način da se svetu pokaže da Kinezi imaju duh slobode. Kao što je rekao Haruki Murakami, nije se samo jedan čovek držao herojski. Tu fotografiju načinili su zapadni reporteri, ali bilo je još ljudi koji su radili slične stvari u manjim ulicama.”
 
Kineska vlada nikada nije saopštila kompletnu sliku tada sprovedene racije i broj žrtava protesta, od kojih su većina bili studenti.

slobodnaevropa.org