Klimatske promene i uragani

Michael E. Mann
Autor 31.8.2017. u 09:33

Klimatske promene i uragani

Šta možemo reći o doprinosu klimatskih promena dosad neviđenoj katastrofi koja je zadesila Hjuston sa dolaskom uragana Harvi? Postoje određeni faktori povezani sa klimatskim promenama za koje sa sigurnošću možemo tvrditi da su doprineli teškim posledicama ove katastrofe.

Rast nivoa mora koji se pripisuje klimatskim promenama – a delom i spuštanju obala zbog aktivnosti kao što je vađenje nafte u priobalnim zonama – iznosio je oko 15 cm u nekoliko poslednjih decenija (solidno izlaganje o tome možete pročitati ovde). To znači da je olujna plima krenula sa 15 cm više pozicije nego što bi to bio slučaj pre samo nekoliko decenija, što je pojačalo plavljenje i razaranje.

Takođe, poslednjih decenija temperatura površine mora u regionu porasla je za oko pola stepena, sa približno 30C na 30,5C, zbog čega je površinska temperatura vode sada relativno visoka (od 30,5 C do 31C).

Jednostavna termodinamička relacija izražena Klasijus-Klapejronovom jednačinompokazuje da sa porastom temperature vazduha za pola stepena vlažnost vazduha raste za približno 3 odsto. Temperatura površine mora u zoni u kojoj je uragan ojačao bila je između 0,5C i 1C viša od danas očekivanih prosečnih temperatura, to jest, između 1C i 1,5C viša od očekivane „prosečne“ temperature od pre nekoliko decenija. Rezultat je vlažnost vazduha povišena za 3 do 5 odsto.

Velika količina vlage doprinosi nastajanju obilnijih padavina i snažnijih poplava. Razorna poplava koja je pogodila Hjuston posledica je istovremenog dolaska priobalnog poplavnog talasa i intenzivnih padavina.

Ali u Meksičkom zalivu nije povišena samo površinska temperatura, već isto važi i za dublje slojeve zalivskih voda. To je energija koja je doprinela rekordno brzom jačanju uragana sa njegovim približavanjem obali. Otopljavanje izazvano ljudskom aktivnošću prodire i u dubine okeana i stvara duboke tople slojeve u Meksičkom zalivu i drugim vodama.

Harvi je gotovo sasvim sigurno znatno jači nego što bi inače bio u odsustvu otopljavanja izazvanog ljudskim aktivnostima, zbog čega su vetrovi bili snažniji, šteta veća, a olujna plima izraženija. (Kao primer kako to funkcioniše prikazali smo zašto su klimatske promene dovele do dramatičnog rasta rizika od olujnih plima u Njujorku, zbog čega je verovatnoća javljanja uragana poput Sendi sve veća.)

Konačno, tu su i neki drugi, manje očigledni ali potencijalno važni klimatski faktori: neobična razorna snaga uragana Harvi delom se može objasniti njegovim dugim zadržavanjem u blizini obale. On nastavlja da bombarduje Hjuston i susedne regione naizgled beskrajnim poplavnim padavinama koje će potrajati danima i verovatno dostići visinu od 122 cm po kvadratnom metru.

Zadržavanje na jednom mestu je posledica male snage uobičajenih lokalnih vetrova koji ne mogu da potisnu oluju ka moru, zbog čega se ona kreće unutar relativno malog prostora. Mala snaga vetrova, s druge strane, objašnjava se trenutno raširenim suptropskim područjem visokog pritiska iznad većeg dela Sjedinjenih Država i potiskivanjem mlazne struje na sever. Upravo takav obrazac suptropske ekspanzije predviđen je modelima simulacije klimatskih promena izazvanih ljudskim aktivnostima.

Još jedan verovatno važan faktor su veoma naglašeni, gotovo „stacionarni“ obrasci rasporeda letnje klime ovakve vrste, usled čega se vremenske anomalije (suve/vrele zone visokog pritiska i olujne/kišne zone niskog pritiska) dugo zadržavaju na istom mestu, čemu takođe, verovatno, doprinose klimatske promene. Nedavno smo objavili članak o ovoj pojavi u akademskom časopisu Scientific Reports.

U zaključku, ne možemo tvrditi da su klimatske promene „uzrokovale“ uragan Harvi (takvo pitanje je pogrešno formulisano), ali možemo reći da su one doprinele jačanju uragana i uvećale rizik od štete i gubitka ljudskih života. Nema sumnje da su klimatske promene pojačale njegove efekte.

Michael E. Mann, The Guardian

Preveo Đorđe Tomić

Peščanik.net

Michael E. Mann
Autor 31.8.2017. u 09:33