ENG
Samit EU – Rusija: A od Baćuške, 20 milijardi – uz razmenu «izbornih rezolucija”
Autor/ica
Povezani članci
U senci krize evrozone i postizborne krize u Rusiji, u Briselu je 15. decembra održan 28. samit EU-Rusija, na kome je vođen dijalog o ruskom pristupanju Svetskoj trgovinskoj organizaciji, energiji, o vizama i o neregularnostima tokom parlamentarnih izbora u Rusiji.
STO: Evropljani su Rusima čestitali formalan prijem u Svetsku trgovinsku organizaciju, što je možda bila najvažnija tema tog samita, jer trgovinska razmena EU i Rusije je nešto veća od 400 milijardi dolara, a EU je Rusiji najznačajniji i najkrupniji trgovinski partner. Očekuje se da te komercijalne veze budu jače nakon što se Rusija u petak 16. decembra u Ženevi pridruži Svetskoj trgovinskoj organizaciji, konstatuje agencija Rojters u svojoj analizi.
Da se Rusija pridruži Svetskoj trgovinskoj organizaciji, sa kojom pregovara još od 1993, odlučeno je na samitu G20 u Kanu. Tome je prethodilo ne evropsko-unijsko, ni evro-zonsko, već švajcarsko posredovanje u nalaženju kompromisa između Rusije i Gruzije. Za prijem novih članica potreban je, naime, pristanak svih članica. Gruzija koja je članica STO od 2000. godine pretila je da blokira rusko priključivanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji sve dok ostane sporan status Abhazije i Južne Osetije, koje je Rusija priznala kao nezavisne države posle rusko-gruzijskog rata 2008. Tbilisi ih, pak, i dalje smatra svojom teritorijom. Po kompromisu postignutom uz posredovanje Švajcaraca, međunarodna trgovina između dve zemlje biće izložena međunarodnom nadgledanju, a na osnovu toga Gruzija je povukla svoje rezerve…
U tom kontekstu zanimljivo je da su na marginama skupa, predstavnici ruske strane i Evropske komisije postigli načelni dogovor o ulasku ruskog humanitarnog konvoja na Kosovo uz pratnju Euleksa.
O EVRU: Rusi su sa svoje strane, rekli da će, putem kvote u Međunarodnom monetarnom fondu, podržavati evro, sa oko 20 milijardi dolara. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je u tom kontekstu izjavio: “Očuvanje jedne od najvažnijih valuta, evra, u zajedničkom je interesu EU i Rusije. Oko 40 posto naših rezervi strane valute je u evrima i zato mi nastavljamo da ga podržavamo – imamo našu kvotu u Međunarodnom monetarnom fondu i držimo se opredelenja učestvujući u međunarodnoj finansijskoj organizaciji, spremni da investiramo finansijska sredstva kako bi podržali evropsku ekonomiju i evro-zonu…”
ENERGIJA – SPORNO, ALI STABILNO: Što se energetike tiče, Rusi su ponovo kritikovali regulativu EU, poznatu kao treći energetski paket, kojim se evropsko tržište liberalizuje tako što se zabranjuje da snabdevači kontrolišu transportnu infrastrukturu kojom se dostavlja njihov gas.
Medvedev je hvalio prošlomesečno otvaranje prve cevi 1.224 kilometara dugog «Severnog toka» koji ide od Zapadnog Sibira do Nemačke i koji će 2012. transportovati 27,5 milijardi kubnih metara gasa, a kad krajem 2012. bude završena druga cev, kapacitet će se povećati na 55 milijardi kubnih metara. Medvedev je takođe rekao da predloženi gasovod kojim bi se transportovao gas iz Kazahstana i Turkmenistana uz zaobilaženje Rusije i Irana ugrožava interese zemalja u kaspijskom basenu.
“U svakom slučaju, Rusija ostaje pouzdan eksporter hidrokarbonata u Evropu i u dugom periodu iskustvom potvrđena uspešna saradnja će biti nastavljena.
BEZVIZNI REŽIM – NA MAPI PUTA: Rusku inicijativu da građani RF dobuju bezvizni režim Evropljani su «odložili» bar što se tiče 2012, godine, ali su biranim rečima govorili o tome da treba učiniti sve kako bi ruski građani što pre dobili bezvizni režim za Evropom. Van Rompoj je govorio o zajedničkim naporima, pominjući uvođenje biometrijskih pasoša, integrisano upravljanje granicom. Trenutno oko 2,5 miliona Rusa posećuje šengensku zonu, a za putovanje moraju pribaviti vize, što često obeshrabruje potencijalne turiste koji putuju u juže evropske zemlje, kao što je Grčka.
TO SU NAŠI IZBORI: Rezolucija Evropskog parlamenta koja poziva da se ruski parlamentarni izbori, zbog izveštaja o brojim neregularnostima, ponište, i da evropski komesari to pitanje pokrenu na samitu EU – Rusija nije zaobiđena. “Zabrinuti smo zbog neregularnosti kakve su prijavili posmatrači, kao i deo ruske javnosti. Zabrinuti smo i zbog hapšenja demonstranata – suprotno tome, posledne velike demondstracije su bile mirne i vlasti su se dobro ponašale. Zato pozdravljamo vaše opredelenje, gospodine predsedniče, da se na pošten i nepristrasan način istraže svi problemi” ocenio e predsednik Evropskog saveta Herman van Rompoj. On je uz to pozdravio posvećenost ruskog predsednika – da se na fer i objektivan način ispitaju izveštaji o izbornim nepravilnostima i ponudio pomoć EU da predsednički izbori budu korektni…
Ruski predsednik Medvedev, na osnovu tih izbora treba da postane novi ruski premijer, jer je Putin dve nedelje posle osporavanih izbora izjavio da će predložiti Medvedeva za premijera, kako je ranije najavljivano. On je predvodio listu čiji se rezultat osporava. Svi koji kritikuju izbore pominju Putina, a ne njega.
Možda je zbog te kontroverze, koje izgleda nisu svesni ruski kritičari na zapadu, poslovično meki Medvedev, na izbornu kritiku odgovorio «putinovski», a možda i malo jačim tonom:
“O izborima nemam komentar – to su naši izbori. Evropski parlament može da komentariše, a ja nemam nameru da komentarišem njihove odluke jer one za mene ne predstavljaju ništa. Međutim, naš parlament, koji predstavlja sve partije, ima pravo da komentariše. Juče sam video na internetu, Duma je iskazala ogorčenje stavom Evropskog parlamenta, koji bi trebalo da se bavi evropskim pitanjima, jer tu je dosta problema.»
Kako javlja agencija RIA Novosti ruski parlamentarci su poručili u sredu uveče da rezolucija Evropskog parlamenta predstavlja mešanje u unutrašnje stvari RF.
Autor/ica
