„Penzije su već niske i više nikada ne mogu biti dovedene u pitanje.“ Piše: Željko Pavićević Još početkom 2011. godine, na prvim borbenim linijama u pregovorima sa MMF – om, nekadašnji potpredsednik Vlade Srbije, Jovan Krkobabić je konstatovaoda penzioni sistem
„O, kako je lepo biti glup!“ U zemlji paradoksa, gde uz pomoć tabloida vlada sivilo „izmućkane“ koalicije okupljene oko „progresivnih“ snaga Srbije, najbolje je i najbezbolnije biti glup. Problem nastaje onda kada ste potpuno svesni situacije oko sebe, a pri
Vlast nam je ponovo pokazala kako je prosto i jednostavno vladati širokim narodnim masama. Neko jednom reče: „Ovo neće izaći na dobro.“ Piše: Željko Pavićević “Zbog ovakvog monstruma, žao mi je što smo ukinuli smrtnu kaznu”. Emotivna izjava doktora i
Nakon višemesečne restauracije nekadašnje ruinirane zgrade “Geozavoda” (“rebuilding” je radilo 300 radnika iz 12 kompanija, a sve je koštalo nešto više od 2,5 miliona dolara), Grad je ponovo dobio impresivnu zgradu izgrađenu davne 1907. godine. U njoj je “naprednjačka garda”
Kao PPV u vladi malog Slobe, Aleksandar Vučić je udarao temelje svoje moderne političko-reformske misli. Moglo bi se sa sigurnošću reći da je “pekao zanat” eksperimentišući nad nama, građanima Srbije, i nad političkom elitom (politikantima i populistima, jer mi samo
Iznenadna gadljivost Borisa Tadića na mogućnost ulaska Dačića u Vučićevu Vladu izazvana je snishodljivošću prema moćnicima, sa obe strane. Zar se moglo i očekivati nešto drugo od nekadašnje „lepše polovine“ DS-a?! Ipak, priča o SPS neće imati tužan kraj jer
Politička demagogija kojoj danas pribegavaju kako parlamentarna opozicija, tako i “reformisana” vlast, nije ništa drugo nego sredstvo za opstanak rigidnog vrednosnog sistema gde su tolerancija i solidarnost mane, a licemerje i zavidnost vrline. Piše: Željko Pavićević Poslednjih nekoliko meseci u
Nije Vučić kriv što želi da se promeni i bude malo bolji. Krivi smo mi što na takve promene gledamo zavidno i sa gađenjem. Zato naš narod uvek dobije ono što želi, jer da želi bolje, bolje bi i dobio.
Danas, više nego ikad, informacija je nešto najvrednije što čoveku znatno može da olakša ali i oteža svakodnevni život. Baš iz tog razloga pojedinci pokušavaju da neke informacije “zabašure” kako bi, stvaranjem opšte pometnje, ostvarivali plitke, rigidne i kratkoročne interese.
Nakon jutarnjeg tuširanja toplom vodom, dok je para ispunjavala kupatilo, nisam ni slutio da će me, samo nekoliko minuta kasnije, zapljusnuti „vedro ledene vode“ prof. Begovića. Kao klasičan predstavnik negativnog autoriteta i kvazi intelektualne elite Srbije, prof. Begović je još
Interesantno je da u poslednje vreme imamo ekspanziju populizma i lažne empatije kojekakvih dušebrižnika, autora tekstova rubrike “Pogledi” dnevnog lista Politika. Njihovo populističko jadikovanje nad zatečenim stanjem društva je tako patetično i bljutavo da u najmanju ruku izaziva gađenje. Priznajem
Kao narod uvek smo nekako bolesno voleli svoje vladare. Kada kažem „svoje“ mislim na one koji su znali da vladaju nama. Nema takvih mnogo, a izdvojio bih Miloša Obrenovića, Josipa Broza Tita i Slobodana Miloševića. Oni koji su bili „naši“
Kada vidite koga bira nebeski narod za svoje vladare, ko ga predstavlja u svetu, kakav mu je nevladin sektor, ko su mu intelektualci i kakve vesti zanimaju narod u zemlji seljaka na brdovitom Balkanu, srce vam je puno što niste popularni u istoj. Neću da se mešam sa mekinjama kako me ne bi pojele kancerogene svinje.
Da je kojim slučajem Kosovo u sastavu Srbije, politička elita nikada ne bi pristala na rezultate izbora na kojima bi milionsko albansko stanovništvo, uz podršku građana kojima je muka od politikanata u zemlji, izabralo svoje predstavnike. Oni bi istovremeno bili i predstavnici svih građana Srbije, pa i Srba. Albanske, vojvođanske, bošnjačke i ostale stranke manjinskih naroda u Srbiji mogle bi, sa glasačkim telom kakvo poseduju, formirati sopstvenu vlast u zemlji čije je srce Kosovo. Imam osećaj da bi nam srce puklo. Srbijanski narod nije spreman za ovakav scenario. Nikada nije ni bio.
Apsolutno neću pogrešiti kada kažem da je narod Srbije totalno izgubio kompas. Tumara izgubljen u prostoru i vremenu vodeći računa isključivo o plitkim, ličnim interesima koji se svode na puko preživljavanje. Izgleda kao da ne zna za bolje. Ili je
Molim vas, ambasadori SAD, Britanije i OEBS-a zajedno sa „liderima“ albanaca i srbijanskim politikantima rešavaju egzistencijalni srbijanski problem, spomenik u tamo nekoj čuki. What the fuck? Piše: Željko Pavićević Dosta je papira utrošeno za kojekakve deklaracije, platforme, zakone, a da
Radio Slobodna Evropa
© Copyright 2016 tacno.net. Sva prava zadržana.
ENG
