Danas, više nego ikad, informacija je nešto najvrednije što čoveku znatno može da olakša ali i oteža svakodnevni život. Baš iz tog razloga pojedinci pokušavaju da neke informacije “zabašure” kako bi, stvaranjem opšte pometnje, ostvarivali plitke, rigidne i kratkoročne interese.
Nakon jutarnjeg tuširanja toplom vodom, dok je para ispunjavala kupatilo, nisam ni slutio da će me, samo nekoliko minuta kasnije, zapljusnuti „vedro ledene vode“ prof. Begovića. Kao klasičan predstavnik negativnog autoriteta i kvazi intelektualne elite Srbije, prof. Begović je još
Interesantno je da u poslednje vreme imamo ekspanziju populizma i lažne empatije kojekakvih dušebrižnika, autora tekstova rubrike “Pogledi” dnevnog lista Politika. Njihovo populističko jadikovanje nad zatečenim stanjem društva je tako patetično i bljutavo da u najmanju ruku izaziva gađenje. Priznajem
Kao narod uvek smo nekako bolesno voleli svoje vladare. Kada kažem „svoje“ mislim na one koji su znali da vladaju nama. Nema takvih mnogo, a izdvojio bih Miloša Obrenovića, Josipa Broza Tita i Slobodana Miloševića. Oni koji su bili „naši“
Kada vidite koga bira nebeski narod za svoje vladare, ko ga predstavlja u svetu, kakav mu je nevladin sektor, ko su mu intelektualci i kakve vesti zanimaju narod u zemlji seljaka na brdovitom Balkanu, srce vam je puno što niste popularni u istoj. Neću da se mešam sa mekinjama kako me ne bi pojele kancerogene svinje.
Da je kojim slučajem Kosovo u sastavu Srbije, politička elita nikada ne bi pristala na rezultate izbora na kojima bi milionsko albansko stanovništvo, uz podršku građana kojima je muka od politikanata u zemlji, izabralo svoje predstavnike. Oni bi istovremeno bili i predstavnici svih građana Srbije, pa i Srba. Albanske, vojvođanske, bošnjačke i ostale stranke manjinskih naroda u Srbiji mogle bi, sa glasačkim telom kakvo poseduju, formirati sopstvenu vlast u zemlji čije je srce Kosovo. Imam osećaj da bi nam srce puklo. Srbijanski narod nije spreman za ovakav scenario. Nikada nije ni bio.
Apsolutno neću pogrešiti kada kažem da je narod Srbije totalno izgubio kompas. Tumara izgubljen u prostoru i vremenu vodeći računa isključivo o plitkim, ličnim interesima koji se svode na puko preživljavanje. Izgleda kao da ne zna za bolje. Ili je
Molim vas, ambasadori SAD, Britanije i OEBS-a zajedno sa „liderima“ albanaca i srbijanskim politikantima rešavaju egzistencijalni srbijanski problem, spomenik u tamo nekoj čuki. What the fuck? Piše: Željko Pavićević Dosta je papira utrošeno za kojekakve deklaracije, platforme, zakone, a da
Politikanstvo u Srbiji ne gubi na značaju, već dobija novu dimenziju; jednoumlje i kosovska glupost. Vladajuća koalicija, praćena nesposobnom i impotentnom opozicijom, uvodi red u narodne redove. Simulirajući iskorake, mi ni ne uviđamo da se krećemo unazad. Javnost je omađijana
© Copyright 2016 tacno.net. Sva prava zadržana.
ENG
