Duh Šemse Midovića nad Beogradom

Slobodan Dukić
Autor 3.10.2018. u 18:27

Izdvajamo

  • Istoričar dr. Aleksandar Miletić, direktor Centra za istorijske studije i dijalog, govoreći za Tačno.net, kaže da je 2015. godine Centar predložio beogradskim vlastima da u znak sećanja i poštovanja prema ovim braniocima Beograda postavi spomen ploču na prostoru između Narodnog pozorišta i Narodnog muzeja. Predloženo je i da jedna ulica ili kasarna dobije ime po bošnjačkim jedinicama. Odgovor do danas nismo dobili, kaže naš sagovornik.

Povezani članci

Duh Šemse Midovića nad Beogradom

foto: Wikipedia

Srbija slavi i ovog oktobra proboj Solunskog fronta i divovsku snagu predaka koji su okupatore naterali u paničan beg. O Bošnjacima, braniocima Beograda ni slova. Postoji spomen ploča majoru Dragutinu Gavriloviću. Na Dorćolu gde je sa svojim vojnicima pružio junački otpor Austrougarima. Takvog traga i podsećanja nema za bošnjačke borce i Šemsa Midovića, kaplara. Ali njegov duh lebdi nad Beogradom. Opominje na nepravdu.

Ovo je vaša vojska. Pozivam vas da priđete svojoj vojsci. Da budete njen deo. Čuvate svoju domovinu i zemlju. Našu zajedničku Srbiju. (Poziv Aleksandra Vulina, ministra odbrane u Vladi Srbije, Bošnjacima u Sandžaku.)

Scena Narodnog pozorišta u Beogradu. Prikazuje se drama Dragutin i Šemso. Posvećena junaštvu dvojice branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu. Prolog: Deveti oktobar 1915. godine. Austrougarska vojska premrežila je brodovima Dunav kod Beograda. Na desnu obalu reke iskrcava silnu živu silu. Obala Dorćola obojena je uniformama neprijateljskih vojnika. Njihovi bajoneti sijaju na zubatom oktobarskom suncu. Prva linija odbrane srpske prestonice poverena je majoru Dragutinu Gavriloviću i njegovoj jedinici. Druga linija je na potezu između Narodnog pozorišta i Narodnog muzeja u centru Beograda. Srce srpske prestonice brani kaplar Šemso Midović sa bataljonom sandžačkih Bošnjaka.

Govori major Dragutin Gavrilović: Junaci! Tačno u 15. časova neprijatelja treba razbiti vašim silnim jurišem, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao. Vojnici, junaci! Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja, naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine. Zato napred u slavu! Za kralja i otadžbinu, živeo kralj, živeo Beograd!

Austrougari su na dve stotine metara od položaja branilaca. Nebo paraju plotuni iz artiljerijskog oruđa sa brodova. Srbi iz prvih redova dočekuju neprijatelja sa bajonetima, gušaju se sa njima. Ovo je naša zemlja čuje se u krvavom kovitlacu ljudskih tela. Major Gavrilović šalje dramatičnu poruku Šemsu Midoviću: Šemso, čuješ li me. Mi izgibosmo. Preko nas mrtvih neprijatelj će udariti na tebe i tvoje momke. Linija odbrane na Dorćolu je pala. Sad će udariti na Terazije. Nadiru od Dunava kao mravi. Vi ste poslednja odbrana Beograda. Držite se. Želim vam sreću junačku.

Govori kaplar Šemso Midović: Dragutine čujem kako tutnji od Dorćola. Kako njihova artiljerija cepa nebo. Komandante, čuo sam tvoju naredbu. Nećemo odstupiti sa barikade ni stopu. Dajem ti časnu ljudsku i vojničku reč. Ovi golobradi momci sa Peštera čvrsto su zagrlili puške. A kad nam ponestane municije i kad neprijatelj priđe, biće borba prsa u prsa. Imamo bajonete i noževe. Branićemo Beograd do poslednje kapi krvi…

Ovo je izmaštani dijalog. Fikcija potpisnika teksta. Istorijske činjenice, međutim, kazuju da su Bošnjaci, iz “novooslobođenih krajeva” posle srpsko-turskog rata, činili deset do 15 odsto ukupne srpske vojske. Da je u Prvom svetskom ratu stradalo između hiljadu i 1.500 njih. U tadašnjoj srpskoj državi bili su diskriminisani, bili su građani drugog reda. Ipak su se odazvali pozivu srpske Vrhovne komande i učestvovali u borbama protiv Austrougarske vojske. Istorijski izvori dokazuju da je Šemso Midović koji je držao barikadu, na potezu između Narodnog pozorišta i Narodnog muzeja, zajedno sa svojim golobradim Sandžaklijama fanatično branio svaku stopu Beograda. Njihov otpor je skršen, tek kad su im se, od pravca današnjeg “Londona”, neprijatelji došunjali iza leđa. Ginuli su i borci jedne druge bošnjačke jedinice koja se sa neprijateljerm tukla na Adi Ciganliji.

Istoričar dr. Aleksandar Miletić, direktor Centra za istorijske studije i dijalog, govoreći za Tačno.net, kaže da je 2015. godine Centar predložio beogradskim vlastima da u znak sećanja i poštovanja prema ovim braniocima Beograda postavi spomen ploču na prostoru između Narodnog pozorišta i Narodnog muzeja. Predloženo je i da jedna ulica ili kasarna dobije ime po bošnjačkim jedinicama. Odgovor do danas nismo dobili, kaže naš sagovornik.

Vremeplov beleži da je prošlo stodve godine od ovih događaja. I tri godine kako ćute vlasti srpske prestonice. Srbija slavi i ovog oktobra proboj Solunskog fronta i divovsku snagu predaka koji su okupatore naterali u paničan beg. O Bošnjacima, braniocima Beograda ni slova. Postoji spomen ploča majoru Dragutinu Gavriloviću. Na Dorćolu gde je sa svojim vojnicima pružio junački otpor Austrougarima. Takvog traga  i podsećanja nema za bošnjačke borce i Šemsa Midovića, kaplara. Ali njegov duh lebdi nad Beogradom. Opominje na nepravdu.

Slobodan Dukić
Autor 3.10.2018. u 18:27

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija