Kako pojesti sendvič u Beogradu?

Željko Pavićević
Autor 31.10.2019. u 14:49

Kako pojesti sendvič u Beogradu?

Ma ko se to nama vratio? Ko nam se to „učestio“? Vlado? Vlado Pavićević je opet u kraju. Baš tako. Nakon što je u julu posetio predsednika Vučića, predsednik Crnogorske je ponovo u gradu. Ovoga puta nije tu da bi razgovarao o ključnim pitanjima u regionu jugoistočne Evrope ili, da bi zvučalo upečatljivije, Zapadnog Balkana, već da bi nam objasnio neke stvari. A ja ne bih bio ja ukoliko ne bih napisao po neko slovo o ovom nekada istaknutom poslaniku srbijanskog Parlamenta, a danas uglednom i priznatom političaru jedne crnogorske partije.

Obično ujutru, dok pijem čaj i prelistavam jutarnju štampu prikupljajući informacije kako bi ih kasnije analizirao i pretočio u nešto što obično ima nekog smisla, bacim pogled na N1. Umalo se nisam šlogirao tog sunčanog nedeljnog jutra kada sam na TV ekranu ugledao svog nekadašnjeg saborca i druga, Vladu. Kako ga je voditeljka Novog dana najavila, tako mu je već bilo neprijatno. Možete li da zamislite „profesora“ da po drugi put u poslednjih nekoliko meseci objašnjava Mariji Šehić da mu se stranka ne zove Crnogorska partija niti Crnogorska stranka, već jednostavno Crnogorska? Ja ne mogu, ali mogu da zamislim, obzirom da je perfekcionista, koliko mu je to „zaparalo uši“. A onda problemi sa promenom intonacije u govoru, mlataranje rukama, čitanje nekakvih nevidljivih knjiga, prst tamo, šaka ovamo i ono slinavo dodvoravanje. I drugi gostuju kod Marije i Minje pa ne zvuče kao da ćeš da se oklizneš o njihovu slinavost.

A onda, spektakl. Vlado je počeo da nam objašnjava ko je bio predmet njegove dugogodišnje inspiracije i doktorske disertacije. Zoran Živković? A, ne. Objašnjavajući lik i delo Džona Plamenca, uspeo je da nam kroz priču provuče i gde živi danas. Tu mi se zavrtelo. „Iz jednog mesta koje se zove Boljevići, inače koje se nalazi blizu mesta gde ja sada živim u Crnoj Gori. To je jedno selo koje se zove Sotonići, u blizini Virpazara na Skadarskom jezeru“. Bog te video, gde je ovde ljevo? Eto, reče i kako je čitajući  knjigu Milana Podunavca te davne i burne 1996. godine kada je upisao FPN, znao da će nekada kada za to dođe vreme svoju pažnju posvetiti Džonu Plamencu. Kakav strateg. Kakav mag. Čak ni Elon Musk nije genije kakav je Vlado obzirom da Elon kada je upisao Queen’s University nije imao pojma da će završiti na projektima kao što su SpaceX, Tesla ili Zip2. Dvadeset tri godine kasnije, nekadašnji zamenik predsednika Nove stranke ostvaruje svoj studentski san i prezentuje ga u Beogradu, na „svom“ fakultetu gde je za njega sve i počelo. Naklon, a od Đurića aplauz.

Nakon što je završio svoje izlaganje u vezi sa knjigom koju je napisao, jer gde ćeš bolje reklame od besplatne reklame, Vlado se bacio na edukaciju dojučerašnjih „drugara“ na političkoj sceni Srbije. I naravno kako to uvek bude kada Vlado drži predavanje, sve počinje rečenicom da u „nečemu“ što će prokomentarisati ili objasniti postoje dve, eventualno tri tačke, pogreške, pogleda, razloga, argumenta… I tako, nekadašnji Živkovićev „kadrovik“, smatra da bojkot izbora može da bude loše rešenje iz mnogo razloga i navodi dva argumenta zašto treba izaći na izbore. Ne ulazeći u analizu ovih argumenata, malo je degutantno da Vlado koji se letos ljubakao i popričao sa predsednikom Vučićem i koji se sa sličnim problemima suočava u svojoj, matičnoj zemlji Crnoj Gori, drži „jesenji kurs“ političarima u Srbiji. Čak i slika sa suprugom pokojnog premijera, Ružicom Đinđić ne može da „opegla“ kez i zadivljenost koju je iskazao slikajući se sa čovekom čiju je stranku godinama „krpio“ u Parlamentu Srbije. To je sve tako degutantno i pomalo podmuklo s njegove strane da ga, siguran sam, svrstava u sam vrh politikanata na ovim prostorima.

Nesporno je da Pavićević ima veliko znanje i da je pored Zorana Živkovića stekao iskustvo i ispekao zanat, ali u situaciji kada unutar srbijanske opozicije imamo velika previranja na temu bojkota, komentar od strane Pavićevića na ovu temu dolazi kao šamarčina onima koji ne bi izašli na izbore. Nova stranka Zorana Živkovića je ne napuštajući Parlament pokazala političku zrelost, ali i odlučnost da nastavi parlamentarni, političku i svaku drugu borbu protiv vladajućeg režima. Nova je jedna od retkih Parlamentarnih stranaka koja smatra da bojkot izbora u ovom trenutku pod ovakvim spoljnim i unutrašnjim okolnostima može više da šteti Srbiji nego da joj donese koristi. Sa druge strane, ovakvo mišljenje deli i nekadašnji predsednik demokrata, Dragan Šutanovac. „Zagonetna ličnost“ ova dva srbijanska političara je Vlado, Zoranovo najveće razočarenje i Draganova kratkotrajna podrška u kampanji za predsednika „stranke koja izumire“. Iz tog razloga me ne čude komentari pojedinih javnih ličnosti i ličnosti iz političkog života Srbije koji nakon njegovog gostovanja na N1 kažu da mi koji ne bismo bojkotovali izbore, treba da uradimo suprotno od onoga što priča Pavićević.

Meni kao nekome ko zagovara izlazak na naredne izbore, Pavićevićeva „poseta“ Beogradu u trenutnoj situaciji izgledala je kontraproduktivno. Mišljenja sam da onima koji su „jahali“ političkom scenom Srbije, a danas su „nekakav“ politički faktor u stranoj zemlji, nije potrebno davati veliki medijski prostor za političke komentare jer to u ovom trenutku zvuči jako neumesno i pokvareno. Viđati se sa Vučićem u funkciji „međunarodnog zvaničnika“, a onda „držati lekcije“ opoziciji u Srbiji je veoma nisko. Na svu sreću, mnogi na političkoj sceni Srbije znaju ko je Vlado i kao takvog ne uzimaju ga za ozbiljno, ali ovde nije reč o njima, već o onima koji su ga tog nedeljnog jutra gledali na N1. I onako konfuzno biračko telo Srbije može samo još više da se zaludi nakon Vladinog „prelistavanja štampe“. Iskreno, meni je Pavićevićevo gostovanje na N1 jednako gostovanju analitičara medija Nebojše Krstića na istoj televiziji pre par dana. Ovo presipanje iz srbijanskog čabra u crnogorsko lonče i obrnuto ne mogu i ne želim da prekinem, ali mogu da ga prokomentarišem svidelo se to nekome ili ne. I da se vratimo na početak…

Građani Srbije Pavićevića pamte kao veštog govornika unutar srbijanskog parlamenta ali i izvan njega. Neki su mu dodirnuli ruku na gradskim ulicama i pijacama, prozborili po koju sa njim. Možda je nekima bio dobar profesor, docent. Možda je nekima bio i dobar govornik u Parlamentu, političar, politikolog… Nemam problem sa tim, jer nekima su Vučić, Milošević ili Šešelj dobri govornici, političari, lideri, vođe. Bio je član Liberalno Demokratske Partije i član Nove stranke. Bio je i narodni poslanik izabran od strane građana Srbije, predavač na jednom od fakulteta beogradskog Univerziteta, zamenik predsednika Nove stranke i 35. u redu boraca „Za pravednu Srbiju“. Bio je on mnogo toga. A onda se prebacio na ijekavicu i ponovo postao Crnogorac. Širokog osmeha rukovao se sa Aleksandrom Vučićem i slikao sa Ružicom Đinđić. No, bio je i ostao Vladimir Pavićević.

 

Željko Pavićević
Autor 31.10.2019. u 14:49

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija