Bilo jednom ne ponovilo se: Sećanje na 1133 dece stradale kao poslednica rata na Kosovu od 1998-2000. godine

Povezani članci

• Božica Jelušić: NITKO U NEMOGUĆEM
• Ultradesničari najavili proteste zbog Parade ponosa
• Međunarodni festival književnosti Bookstan počinje 6. jula
• Zakuhavanje mržnje
• Čedomir Petrović: Odo’ ja po grisine…
• Zatvor za mokrenje po Smojinom spomeniku

Izložba „Bilo jednom, ne ponovilo se“ postavljena je u Dokumentacionom centru Kosova u Prištini, koji vodi Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHPK), u znak sećanja na 1133 dece, stradale kao posledica rata na Kosovu vođenog u periodu od 1998-2000. godine. Usled pandemije koronavirusa izložba neće gostovati u Beogradu, te je omogućen virtuelni obilazak. Izložbu možete pogledati ovde. Fond za humanitarno pravo (FHP) objavio je spisak imena u dnevnom listu Danas, kao i na svojim nalozima na Fejsbuku i Tviteru. 

Bilo jednom je uobičajen početak svake bajke. U ovom slučaju, radi se o početku priče o ratu. Iz nevinog ugla deteta otvara nam se jedan svet koji ne bi trebalo da pripada stvarnosti, poput bajke.

Staklena soba unutar prostorije sadrži svu težinu predmeta. Da bi nas podsetili da se ova izložba gleda iz dečje perspektive, ovi predmeti vise u vazduhu, kao u nekoj bajci, kao uspavani unutar staklene kutije. Prividna pospanost ovih predmeta, koji su ostavljeni u mraku nesvesti, izvlači lično i kolektivno sećanje iz potrebe da se stalno zaboravlja. Ovi predmeti i odeća prestaju biti predmeti i odeća. Oni postaju lične priče, koje prati prisutnost same dece. A to je prisutnost jedne druge dimenzije, koja je pomešana sa mecima i bajkama, koja neočekivano puca kao staklo koje ih okružuje, noseći sa sobom svu svoju simboliku.

Ova izložba je poziv na suočavanje i razmišljanje, na dijalog i lečenje, da pokreće izgradnju jednog kolektivnog sećanja, putem ovih i ostalih predmeta koji mogu slediti.

Predmeti koji pripadaju deci podsećaju nas na svakodnevicu, monotoni život, na male, vredne stvari koje ne primećujemo uvek. Neki od tih predmeta govore nam o jednoj igri koja se tako, u tišini, nastavlja.

Možda je to jedna igra, koja je pratila suživot sa ratom, a još uvek se odražava kroz sve ove predmete i šalje zračiće nežnog dečjeg pogleda koje mi vidimo, kao i iskre nade koje sećanje na njih čini večnim.

Više nego izložba, ovo je spomenik namenjen deci ubijenoj i nestaloj tokom rata. Zašto se prave spomenici i time čuvaju ruševine, posledice teških povreda ljudskih prava?

Oni se ne prave samo da bi pamtili i ukazali poštovanje žrtvama i preživelima, nego su takođe potraga za istinom.

U potrazi za tom istinom potpuno je angažovan i Fond za humanitarno pravo Kosovo. O izgradnji ovog spomenika razgovaralo se sa roditeljima i porodicama žrtava, i ova izložba izražava njihovu želju da ih se sećaju jedinim preostalim predmetima jednog prekinutog detinjstva.

U okviru izložbe ispisana su 1133 imena stradale dece, 1024 dece je ubijeno, a 109 dece nestalo. FHPK je i dalje u procesu provere, te ovaj spisak još uvek nije konačan i može biti podložan izmenama.

Virtuelna izložba održava se u okviru projekta koji vodi Fond za humanitarno prava Kosova, zajedno sa Fondom za humanitarno pravo i Udruženje Tranzicijska pravda, odgovornost i sjećanje, podržanog u okviru drugog poziva Regionalne kancelarije za saradnju mladih i kofinansiranog od Fonda Ujedninjenih nacija za izgradnju mira.