Definišimo opoziciju!

Povezani članci

• Deklaracija iz Sofije sa Samita EU-Zapadni Balkan
• Sarajevo, a ne Beograd i Zagreb
• SVETSKI DAN IGRE 2018.
  TERPSIHORA ZA NIKIJU
• U Srbiji živi 3.000 osumnjičenih za ratne zločine
• Vučić: Idemo na izbore
• Pismo iz “tuđine”

 Piše:  Vladimir Milutinović

Na ovom linku možete se podsetiti pravila za definisanje uopšte, a meni se učinilo da ako ova pravila važe za svaku definiciju trebalo bi da važe i za definisanje opozicije, aktuelno ovih dana.

Evo tih pravila, zamenićemo samo rečju “opozicija” reč “definicija”:

1. Opozicija ne bi trebalo da bude kružna.

Da, svakako ne bi trebalo da smenom vlasti dobijemo isto što smo imali i ranije. Ako demokratski proces ima smisla, on služi tome da se društvo pomeri dalje na demokratskoj lestvici. A to ne biva, osim ako građanima ne ponudite više udela u vlasti nego ranije. Birajte šta bi to bilo, ponudite sistematsko smanjenje korupcije, jačanje javnog sektora (sic!), javnost poslova vlasti, slobodu medija. Makar ponudite pomake u toj sferi i uspeh neće izostati.

2. Opozicija ne treba da bude ni preširoka, ni preuska.

Odnosno, opozicioni savezi ne bi trebalo da budu ni preširoki – da u savez ulaze raznorodne stranke i pokreti, ni preuski – da svako ide sam po cenu da većina ne pređe cenzus. Cilj politike je ostvarenje programa, a za to je u demokratiji potrebna podrška aktivne većine. Bilo bi odlično da se do izbora stranke profiliraju i same, i da profilišu i saveze i razloge za njihovo stvaranje, ali je pitanje da li će do toga doći. U našem slučaju, dobro je da na izbore idu odvojeno sve stranke i savezi koji imaju šanse za cenzus. Ako je neko u stanju da reši enigmu vlastitog profilisanja i profilisanja saveza, neka pravi i šire koalicije. Ako osvoje većinu glasova građana ionako će sve te stranke morati sarađivati u pravljenju vlade.

3. Opozicija ne treba da bude predugačka (u marketingu kampanje).

Iako su programi stranaka izuzetno važni, jer bi građanima koji za to imaju volje i vremena trebalo da objasne detalje politike, nemaju svi građani vremena za to. Kampanja treba da se zasniva ne 10-tak jasnih poruka, koje su izabrane tako da se iz njih može izvući suština politike. Ove poruke bi stalno trebalo da se čuju, ali bi takođe trebalo da postoji sloboda da se one razrađuju tamo gde je mesto za to. Ako išta može da se uradi u ovoj situaciji neslobode medija to je da se dopusti da svaki građanin, pa i članovi stranaka, slobodno učestvuje u kampanji sa svojim mišljenjem i svojim doprinosom. Internet je kanal gde se može poslati puno efikasnih poruka.

4. Opozicija ne treba da bude negativna.

Jedno od najvećih iskušenja ove kampanje na strani opozicije je da ona ne bude negativna. Zbog nagomilanih skandala koje je vlast već priredila, najlakše bi bilo celu kampanju zasnovati samo na oštrim negativnim kvalifikacijama svega toga. Međutim, problem opozicije kod nas nije u tome da vlast nije dovoljno loša, nego u tome što građani koji ne planiraju da glasaju za vlast nemaju dovoljno dobro mišljenje o opoziciji. Dakle, važnije je pokazati zašto bi glasali za vas, jer tim glasačima nije više potrebno objašnjavati zašto da ne glasaju za vlast. To neće ni sami.

5. Opozicija ne bi trebalo da bude metaforična (nejasna).

Onih 10 glavnih tačaka programa mora da bude jasno i konkretno. Nije dovoljno reći ni da je vlast „štetočinska“, ni da „laže“, ni da je korumpirana, morate dati jasne okvire društva koje želite. Imate dovoljno opštih, a dobrih stavova, koji bi vas mogli razlikovati od trenutne vlasti, ali je nama potrebno i da znamo za šta glasamo, a ne samo protiv čega. Osim stvari koje bi svako mogao da podrži, razradite i predložite konkretne reforme – verovatno je, ako ste vi toliko za njih, da će još neko biti. To je razlog zašto levica i desnica ne mogu na ove izbore zajedno, ako idu zajedno neće moći da odu dalje od onoga što im je zajedničko.

To je tih 5 tačaka, minimalna pravila za definisanje opozicije.

E sad, možete pitati – pa ko je konkretno ta opozicija?

VI STE TA OPOZICIJA

Stranke su samo produžetak vas.

Dvogled