Druga strana levo – Susret antifašista i heretika

Povezani članci

• Prošlost zajednička, istorije u konfliktu
• Most za našeg Nijaza
• Molim tajnicu da pripremi papire…
• Nenad Obradović: Postiđen sam zbog Tomašice
• Turska za dan poslije
• Učenici gimnazije u Beogradu sakupljaju smeće kako bi platili troškove mature

Nije, valjda, bilo pogodnijeg mesta za susret Štefice Galić, urednice mostarskog portala Tacno.net i Nenada Živkovića, urednika prijateljskog sajta Pančevo Si Ti. Na obali Tamiša, u prostoru korišćenom za snimanje filmova o narodnooslobodilačkoj borbi Oboje nose isti ideološki i novinarski tatu- sa ponosom ističu svoju antifašističku “tetovažu”. Susret boraca protiv rastućeg fašističkog vampira, sa dva kraja razdrobljene i u krvi ubijene Jugoslavije. Susret heretika, buntovnika, čiju medijsku misiju prate topovski udari i minska polja iza svakog ćoška odakle deluju šizofreni nacionalisti. U žaru razgovora i teskobi vremena ostala je zaboravljena Živkovićeva knjiga “Druga strana, levo”, Zbirka njegovih novinskih tekstova namenjena gošći iz Mostara. Naslov Druga strana-levo, nesumnjiva je oznaka kom novinarskom i ideološkom entitetu pripada Nenad Živković.

Antiratna, građanska i projugoslovenska uverenja ispisivao je kao glavni urednik nedeljnika “Pančevac”, pod istoimenim nadnaslovom Druga strana, levo. Trebalo je u ta ratna i poratna vremena, kad su iz terazijskih izloga provirivali portreti Arkana i kapetana Dragana, okrenuti leđa slavljenju zločina. Pisati drugačije. Od onih čija su pera pozivala na osvajanje tuđeg. Ubijanje drugih i drugačijih. Sećam se tog vremena i Živkovićevih tekstova. O fašizmu, zlu useljenom u mnoge glave. O upozorenju da ne postoji odlučnost da se sa njim raskine. Petnaest godina institucionalizovanja mržnje u Miloševićevom vreme, ostavilo je dublje tragove u psihi i stavovima ljudi. Trebaće vreme za lečenje ove pošasti u Srbiji. Najviše zabrinjava da fašizam malo kome smeta, pisao je ovaj deklarisani antifašista.

Za Srpsku pravoslavnu crkvu on je bio i ostao “čovek bez pameti”. Pravoslavni kler, posle sloma Jugoslavije, zemlje u kojoj je bila odvojena od države, vratila je Srbiju unazad u koketiranje sa nacionalističkim ološem. Živkovićeva upozorenja da taj savez zabluda o snazi, značaju, veličini i drugim “nebeskim” osobinama znači samouništenje. Stvaranje prostora za propovedanje primitivnog nacionalizma. Njegove tadašnje ocene o tom tegu koji vuče Srbiju nazad važe i danas. Živković je smelo prkosio pokondirenim tikvama – bivšim komunistima. Glasnogovornicima retorike koja je Srbiju dovela do ivice ponora, a “zatim je tamo i gurnula”, kako je pisao u članku “Koketiranje sa nacionalnim”. Malo ko je tih devedesetih godina, kad su i njegovi sugrađani Pančevci dočekivali svoju decu u mrtvačkim sanducima, poginulim u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, u ratu u kome Srbija “nije zvanično učestvovala”, branio ovakav novinarski angažman.

Skoro sam siguran da bi Živkovićeve tekstove, kad si vaskrsnuo u ovom vremenu, potpisivao i Jovan Pavlović. Osnivač i prvi urednik “Pančevca”, najstarijeg nedeljnika na Balkanu. Preteča oštrog opozicionog žurnalizma. Novinar i profesor, demokrata. Perom je vojevao protiv srpskih despota 19. veka. Zatvaran i proganjan. Posle rušenja Miloševića, Živković je nastavio “po starom”. Da tuče slovom po vlastodršcima. Njemu je bilo svejedno koje su političke dresove nosili. “Pančevac” sa takvim urednikom njima se nije sviđao. Opštinari su jednostranom odlukom preuzeli osnivačka prava. 1990. godine. Dve godine kasnije list je postao većinsko vlasništvo Auto-centra Zoki. U tim novinama nije bilo mesta za slobodoumnog Živkovića.

Tačku na skicu o ovom novinaru, iz prvog ešalona žurnalista, koji prepoznaju da je srpsko društvo u kolektivnom delirijum tremensu zbog despotije Aleksandra Vučića, stavila je njegova odluka da sa istomišljenicima osnuje sajt Pancevo city. Elektronsko glasilo čiji je cilj da osnaži slobodoumlje. Da se suprostavi medijima čiji je kontrolor i nadzornik Vučić i njegova Srpska napredna stranka. Teško je prokrčiti put kroz tu maglu jednoumlja i pokornosti koju isijavaju tzv. patriotski informatori. Nenad Živković ne posustaje. Snaži ga heretički prkos i antifašističko uverenje.

(Beleška sa susreta dvoje antifašista i heretika, sredinom avgusta o.g. u Pančevu)